Čast o kojoj sam sanjao

Kada osvojite bukvalno sve trofeje koje možete i kada ostvarite dečačke snove, teško je pronaći motiv da trajete i dalje na najvišem nivou. Teško je, ali ne i nemoguće. Branislav Mitrović, dugogodišnji čuvar mreže, od nedavno i kapiten vaterpolista Srbije toliko puta je započinjao preokrete u bazenu, kada je bilo teško i činilo se nemoguće. Na kraju Olimpijskih igara je razmislio o svemu i shvatio da više nema pehara za koji će izgaratati, ali da nigde nema ni takve atmosfer protkane čašću kao što su reprezentativni izazovi. Oni napore, treninge i karijeru čine vrednima i u njima vredi uživati.

-Nisam ja ni planirao da Tokio bude moja poslednja stanica. Bio sam među sedam momaka koji su po godinama najiskusniji i na kraju olimpijskog ciklusa uvek se pravi procena sastava za naredni. Uvek je fokus na izgradnji tima za naredne Igre. Oni su odlučili da stave tačku na veličanstvenu reprezentativnu karijeru, ja sam selektoru Saviću rekao da na mene može da računa, ukoliko proceni da mogu biti od pomoći, on je taj koji odlučuje. Dobio sam poziv i čast mi je što selektor ima poverenja i što mogu još da pomognem reprezentaciji – počinje za Glas Podrinja Branislav Mitrović, kapiten Srbije, poznat i kao Bane nesavladivi.

Biografija
Branislav Mitrović je rođen 1985. godine u Novom Sadu. Karijeru je započeo u Vojvodini, potom nastupao za Partizan, odakle 2010. godine odlazi u Mađarsku. Najpre je branio u Ferencvarošu, potom Debrecinu, a od 2014. do 2018. je član Egera gde je bio i kapiten. Dve godine je branio za Budimpeštu i od 2022. je u Vašašu. Osvojio je dve olimpijske titule, jednu svetsku i pet evroposkih sa reprezentacijom uz mnoštov medalja u drugim takmičenjima. U klupskoj karijeri ima tri titule i četiri Kupa Srbije i Mađarske.
Završio je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a autor je i knjige „Preokret“, specifične autobiografije u kojoj je govorio o promeni u karijeri i načinu ishrane koji ga je vodio do vrha.

Ime u večnost Mitrović je upisao nastupajući u generaciji koju će, ne samo srpski, već i svetski vaterpolo pamtiti kao jedinstvenu i neponovljivu, kao reprezentaciju koja je u jednom trenutku bila vlasnik zlatnih medalja u svim postojećim takmičenjima seniora. Postali su uzori i ideal za naredne generacije.

- To nisu samo majstori ovog sporta, već veliki profesionalci i sjajni ljudi pre svega sa kojima su sve avanture bile nezaboravne i uspesi sačuvani za čitavu večnost. Neke momke iz aktuelnog sastava poznajem, neke bliže upoznajem tokom reprezentativnih priprema i ono što je najvažnije je da imaju sve predispozicije da nastave niz sjajnih postignuća. Reč je o odličnim igračima, disciplinovanim pojedincima koji žele da stasavaju u korist tima i momcima sa ljudskim kvalitetima neophodnim da se izgradi atmosfera koja je velika snaga reprezentacije bila u prethodnom periodu.

Novi stepeni u već fenomenalnoj karijeri za Mitrovića je kapitensko zvanje u jednoj novoj generaciji srpske vaterpolo reprezentacije. U karijeri je imao i to iskustvo na klupskom nivou, ali i uzore za učenje na reprezentativnom.

Foto: Priv. FB profil, Zlato u Rio de Žanairu

-Nisam prvi put kapiten u karijeri, bio sam to u Egeru, ali jesam nosilac počasti prvi put u reprezentaciji i to je još jedan viši nivo. Čast o kojoj sam sanjao. Kada ste izabrani za kapitena, lako date potvrdan odgovor, to se ne odbija, međutim u prvim slobodnim trenucima morate da saberete utiske i emocije radosti i ponosa umirite ne zaboravljajući na odgovornost koju imate kao kapiten. U karijeri sam, na klupskom, a posebno reprezentativnom nivou imao kapitene od kojih sam mogao da učim šta to znači i šta se očekuje od nekoga ko je prvi među jednakima. Mislim da sam svestan odgovornosti i ono što sam obećao svima je da ću se svaki minut truditi da budem na nivou kapitena vrhunske reprezentacije kakva je Srbija.

Svestan je da će veliki pritisak biti na momcima koje predvodi. Branislav će se potruditi da pritisak preuzme na sebe, kako bi mlađiu mogli da pokažu veliki kvalitet.

-Očekivanja su proizvod niza dobrih rezultata. Jasno da će uvek važiti za kandidate, ne samo za medalju, već za zlato. Istovremeno će rivali imati strahopoštovanje, kao i poseban motiv kada igraju protiv Srbije. Konkurencija u svetskom vaterpolu je sve jača, te uz tradicionalno jake reprezentacije stasavaju generacije dobrih igrača u drugim državama i očekujem sve neizvesnija takmičenja. Kao kapiten, preuzimam na sebe odgovornost da ih ne opteretim pritiskom, već da zajedno gradimo samopouzdanje koje će omogućiti da pokažu sav kvalitet kada je najpotrebnije. Apsolutno sam se uverio u njihov potencijal i mogućnosti zato i verujem da uz pravi pristup imamo sve predispozicije da još dugo Srbija bude velesila u vaterpolu. Izuzetno je važno da imamo selektora koji zna kako se osvaja aposlutno svaki trofej, koji je umeo da ostvaruje velike preokrete i ko će umeti da da pravi savet u pravom trenutku na pravi način.

Šabac – grad uspomena
Srbiju je Branislav Mitrović predvodio u Šapcu na utakmici Svetske lige, što je njegova prva poseta rekonstruisanom bazenu, ali ne i vaterpolo poseta našem gradu.
-U mlađim kategorijama sam često dolazio u Šabac, na ondašnji bazen „Zorka“. Uvek smo uživali na tim turnirima, imao sam dobre rezultate i lepe uspomene nosim sa ovog mesta sa početka karijere. Drago mi je što je Šabac i kao klub jedan od stožera našeg vaterpola danas – rekao je Mitrović.

Kada uzbuđenje dostiže vrhunac i tim se okupi još jednom pred znak za prvo plivanje, kapiten je još jednom taj koji ima poslednju reč ostatku tima u skupu ispred gola.

-Nema univerzalnog govora, niti nekih stalnih stavki. Zavisi od rivala, a pre svega stanja igrača pred meč. Posmatram na zagrevanju i po pogledu i pokretima donesem zaključak da li su željni ili uplašeni, osetim atmosferu na bazenu i onda pred okupljanje procenim šta je najvažnije da se izgovori. Nekada, kada je sve u najboljem redu, kada vidite glad za pobedom i samopouzdanje, dovoljno je reći „Momci, samo jako“, a u drugim situacijama morate obodriti na poseban način tim. Govor je spoj rivala, takmičenja, atmosfere i trenutka.

Više od decenije Mitrović klupski traje u Mađarskoj. Vaterpolo je u severnom susedstvu proglašen nacionalnim sportom i postoji poseban odnos prema njemu zasnovan na tradiciji i uspesima.

-Vaterpolo bi u Mađarskoj uporedio sa košarkom kod nas. Imaju dugu tradiciju sporta i onda su deca od malih nogu naučena vaterpolu. Imaju odlične uslove, deca odrastaju u bazenu i igraju vaterpolo, kao što kod nas mnogi kvartovi imaju terebe za basket i deca ubacuju u koš u prvim godinama života. Ipak, to ne znači da će uvek imati najkvalitetniji tim, ali će kao i kod nas uvek nivo očekivanja od reprezentacije biti najviši i u obavezi su da smenu generacija sprovedu na „najbezbolniji“ način, jer javnost nema razumevanja za opravdanja loših rezultata.

Liga je izuzetna, poseta velika, međutim i to se menja, a svakako atmosfera iz Šapca sa duela protiv Italije je nedostižna bilo gde.

-Atmosfera kakva je bila u Šapcu je neponovljiva i u to nema sumnje. Nadam se da ćemo uskoro ponovo biti domaćini na Gradskom bazenu i imati takvu podršku. U periodu korone značajno je umanjena poseta u Mađarskoj, ali baš tradicija o kojoj sam govorio dovodi redovne gledaoce na tribine i prisutna su ulaganja zbog kojih postoji mnogo dobrih ekipa koje mogu da pobede najbolje. Menjaju se šampioni i u gotovo svakom kolu imate po neko iznenađenje što uvećava popularnost sporta. Važno je što i Srbija ponovo ima jaku ligu, jer tako vaterpolo ostaje u fokusu i na klupskom nivou, na nedeljnom planu.