ŠABAČKE PRIČE - PETAR LAZIĆ
MAJSTOR SCENE
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši (29)
Glumac je glumac- stara je izreka kojom se opisuje i čovek i njegov posao i umetnost i sve što prati taj svet na daskama. I priča o Petru Laziću mogla bi se tako nasloviti uz ono da kada Valjevac dođe u Šabac i tu ostane glumac e to je nešto vredno poštovanja uz sve što je on svojim radom postigao. Na sceni je postigao počasti, u životu poštovanje a u Šapcu da ga prijatelji pa čak i oni koji ga manje poznaju zovu naš Pera.
Šabačko i valjevsko nadmetanje služilo je i jednima i drugima za razbibrigu kao što su i pozorišta na svim prostorima služila da oplemene dušu dok su poslenici kulture nalazili raznolike puteve da razmene svoja dobra.
Rođen 1946. godine oko Petrovdana i po svecu dobio ime a po valjevskom naselju “Zlokućani“ odakle je potekao dao povoda, naročito Canu Firaunoviću, da ga čivijaški podseća gde je došao. Pre toga a posle vojske prvo je igrao na sceni u Pirotu, potom prelazi u Užice pa odatle u Šabac, gde je došao i ostao.
Priča vraća u dane kada je iz valjevske tehničke škole otišao u Novi Sad, gde je bila srednja glumačka, kako kaže “tad se još nije jurila akademija“ a tada je i nije bilo u tom gradu, i tako se obreo u glumačkom svetu. U Pirotu odmah dobija značajne uloge, tada se već i oženio pa prelazi sa porodicom u Užice na čijoj sceni je ostavio značajnog traga. U Šabac dolazi 1976. godine i na neki način ostvaruje svoju želju koju je gajio kao dete kada je u Valjevu gledao Šabačko pozorište.
Šabačko i valjevsko nadmetanje služilo je i jednima i drugima za razbibrigu kao što su i pozorišta na svim prostorima služila da oplemene dušu dok su poslenici kulture nalazili raznolike puteve da razmene svoja dobra.
Rođen 1946. godine oko Petrovdana i po svecu dobio ime a po valjevskom naselju “Zlokućani“ odakle je potekao dao povoda, naročito Canu Firaunoviću, da ga čivijaški podseća gde je došao. Pre toga a posle vojske prvo je igrao na sceni u Pirotu, potom prelazi u Užice pa odatle u Šabac, gde je došao i ostao.
Priča vraća u dane kada je iz valjevske tehničke škole otišao u Novi Sad, gde je bila srednja glumačka, kako kaže “tad se još nije jurila akademija“ a tada je i nije bilo u tom gradu, i tako se obreo u glumačkom svetu. U Pirotu odmah dobija značajne uloge, tada se već i oženio pa prelazi sa porodicom u Užice na čijoj sceni je ostavio značajnog traga. U Šabac dolazi 1976. godine i na neki način ostvaruje svoju želju koju je gajio kao dete kada je u Valjevu gledao Šabačko pozorište.
Najnoviji broj
25. april 2024.
