10. mart 2022.10. mar 2022.
Foto: ZZJZ Šabac

Foto: ZZJZ Šabac

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE I ASOCIJACIJA DUGA

U partnerstvu za očuvanje mentalnog zdravlja

Pandemija COVID-19 je još jednom pokazala da nijedna socijalna grupa ili pojedinac nisu imuni na poremećaje mentalnog zdravlja, ali je rizik narušavanja mentalnog zdravlja veći za osobe koje pripadaju vulnerabilnim grupama stanovništva. Uprkos činjenici da nema otpornih na poremećaje mentalnog zdravlja, stigmatizacija osoba sa duševnim oboljenjima i dalje je prisutna kao značajan ograničavajućih faktora kako u prevenciji ovih oboljenja, tako i u očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja
Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije više od 450 miliona ljudi u svetu pati od mentalnih poremećaja, a opterećenje populacije mentalnim poremećajima konstantno je u porastu sa značajnim uticajem na fizičko zdravlje, socijalno blagostanje, ljudska prava i ekonomske posledice.

Prema podacima iz istraživanja sprovedenog 2000. godine depresija stanovništva u Srbiji bila je na četvrtom mestu globalnog opterećenja bolestima. U populaciji muškaraca nalazi na drugom mestu među vodećim zdravstvenim problemima u Srbiji zbog godina izgubljenog života usled nesposobnosti i odgovorna je za 18,8% izgubljenih godina života (DALY), dok su u svetu odgovorna za 13% izgubljenih godina života. Osobe sa duševnim oboljenjima imaju povećanje troškova za dugotrajno lečenje i smanjenje produktivnosti usled bolesti, što udruženo doprinosi razvoju siromaštva društva.

Pandemija COVID-19 je još jednom pokazala da nijedna socijalna grupa ili pojedinac nisu imuni na poremećaje mentalnog zdravlja, ali je rizik narušavanja mentalnog zdravlja veći za osobe koje pripadaju vulnerabilnim grupama stanovništva. Uprkos činjenici da nema otpornih na poremećaje mentalnog zdravlja, stigmatizacija osoba sa duševnim oboljenjima i dalje je prisutna kao značajan ograničavajućih faktora kako u prevenciji ovih oboljenja, tako i u očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja.

Svaka epidemija može dovesti do oštećenja fizičkog zdravlja, preventivno-medicinskih problema, masovnih psihoreaktivnih manifestacija i inteziviranja socio-medicinskih problema. Okolnosti vezane za opasnost po javno zdravlje tokom KOVID-19 pandemije i mere koje su bile neophodne u cilju njegovog očuvanja predstavljaju potpuno novu situaciju u kojoj su morali da se brzo prilagođavaju zdravstveni sistem, socijalne službe, organizacije civilnog društva, ali i sami pojedinci, a pripemljenih strategija nije bilo. Uobičajeni izvori podrške osetljivim grupama su postali nedostupni, a izolacija u okruženju koje su doživljavali kao nebezbedno, povećala je izloženost diskriminaciji, nasilju i egzistencijalnu ugroženost, što je povećalo rizik za razvoj duševnih oboljenja u ovim grupama stanovništva. Podrška mentalnom zdravlju tokom pandemije pokazala se kao važno pitanje kako u vulnerabilnim grupama tako i u čitavoj zajednici. Naučno-istraživačke studije ukazuju na konstantan porast opterećenja populacije mentalnim poremećajima tokom KOVID-19 pandemije, a za rešavanje problema u sferi mentalnog zdravlja biće potrebno dodatno angažovanje, povezanost, pristupačnost i dostupnost zdravstvenoj zaštiti, socijalnim uslugama i uslugama organizacija civilnog društva, koje su osposobljene za pružanje stručne medicinske, psihološke i socijalne pomoći. Ističe naša sagovornica dr Marijana Srećković, specijalista higijene u Centru za higijenu i medicinsku ekologiju Zavoda za javno zdravlje Šabac.

Zbog ugroženog mentalnog zdravlja tokom KOVID-19 pandemije Zavod za javno zdravlje Šabac i Asocijacija DUGA uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu i The Global Fund for HIV, TB and malaria u sklopu programa “Podrška aktivnostima udruženja građana u oblasti prevencije i kontrole HIV infekcije za vreme KOVID 19 pandemije” organizovali su tri okrugla stola na temu „Mentalno zdravlje populacija osetljivih na HIV za vreme KOVID 19 pandemije“. U razgovoru sa Predsednikom Asocijacije DUGA Aleksandrom Prica, saznajemo kako su aktivnosti prošle, ko su bili učesnici i koji su osnovni zaključci. Ukupno tri navedena okrugla stola organizovana su za zdravstvene radnike sa teritorije Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga, te su na njima učestvovali predstavnici Zavoda za javno zdravlje, Opštih bolnica, Domova zdravlja, Srednjih medicinskih škola i akademija. Ukupno 64 učesnice i učesnika bili su prisutni na sva tri okrugla stola. Govornici su bili Dr Branko Vujković direktor ZJZ Šabac, dr Marija Gavrilović direktorka ZJZ Valjevo, prezentacije na temu mentalnog zdravlja i međusektorskih usluga su imali dr Marijana Srećković, specijalista higijene iz ZJZ Šabac i ja ispred Asocijacije DUGA. Jako veliku podršku imali smo od strane moderatorki naših skupova Gradske većnice za socijalnu zaštitu Šapca Jelene Milošević i dr Milijane Popović. Osnovni zaključci skupa koji će biti upućeni nadležnim Ministarstvima u cilju adekvatnijeg odgovora na očuvanje mentalnog zdravlja za vreme KOVID-19 pandemije, ali i post period su sledeći: kreirati preventivne međusektorske usluge i više ulagati u njih, standardizovati preventivnu međusektorsku uslugu Terenski saradnik (Autrič), posebnu pažnju obratiti na pravilnu komunikaciju u kriznim situacijama, realizovati analize dobrih praksi i napisati studije slučaja o međusektorskoj saradnji od početka KOVID-19 pandemije, osnovati lokalne međusektorske radne grupe, mapirati lokalne resurse u cilju bržeg odgovora na sledeće krizne situacije, obezbediti da se akreditovane edukacije za stručne radnice i radnike sistema socijalne zaštite, zdravstva, prosvete i drugih bez obzira u kojoj instituciji da su akreditovani priznaju u svim sistemima i relaizovati međusektorske edukacije u cilju razmene praksi, znanja i veština. Za kraj Aleksandar Prica naglašava da je zaključaka mnogo više, da su ovo osnovni i da su učesnici skupova bili izuzetno kreativni i zainteresovani za obrađivane teme.

Mentalno zdravlje je presudno za blagostanje pojedinaca i društava, jer duševne bolesti ne uzrokuju samo emocionalnu patnju, smanjenje kvaliteta života, otuđenost i diskriminaciju obolelog, ekonomske probleme, već i celoj zajednici predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret zbog dugotrajnog lečenja i umanjene produktivnosti. Da bi se smanjio teret društvu uslovljen mentalnim izazovima naših sugrađanki i sugrađana, neophodno je stimulisati sveukupnu promociju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i angažovanja sredstava. Troškovi uloženi u prevenciju višestruko štede budžet našeg Grada, ali i naše države, ističe dr Marijana Srećković.

Šta je mentalna higijena i čime se bavi?
Mentalna higijena je grana preventivne medicine koja se bavi očuvanjem i unapređenjem mentalnog zdravlja i sprečavanjem mentalih poremećaja, a kao glavnu ulogu ima održavanje mentalne efikasnosti kroz razvijanje optimalnog načina ličnog i socijalnog ponašanja i prevenciju nastanka i razvoja mentalnih oboljenja. Kao naučna disciplina ima svoje specifično područije delovanja proučavanjem mogućnosti modifikovanja ili umanjenja morbogenih faktora iz životne sredine, socijalne sredine, ishrane, stanovanja, ratova i prirodnih katastrofa.

Kako biste definisali mentalno zdravlje?
Mentalno zdravlje podrazumeva sposobnosti realizacije sopstvenih intelektualnih i emocionalnih potencijala uz subjektivni osećaj blagostanja, samoefikasnosti, nezavisnosti i kompetentnosti, kao i sposobnost uspostavljanja harmoničnih odnosa u životnoj i socijalnoj sredini. Koncept mentalnog zdravlja takođe se definiše kao mogućnost da osoba izrazi svoju individualnost, ostvaruje ciljeve koje je sama odredila, adekvatno se suočava sa stresom, radi, uživa u plodovima svoga rada, doprinosi zajednici i podržava druge članove zajednice da ostvare svoje ciljeve.

Najnoviji broj

23. maj 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa