SAŠA KOSTADINOVIĆ, JAHAČ I TRENER KONjA
Nasleđena ljubav goni napred
Idući očevim stopama, život posvetio konjičkom sportu. Hipodrom u Bogatiću mu druga kuća, a „Božić“ neobično draga trka brzih konja
Saša Kostadinović iz Klenja u Mačvi, mladi zaljubljenik u konjički sport, vlasnik konja i džokej, pored oca Ranisava, poznatijeg po nadimku Belja, na „velika vrata“ je ušao u tajne života i rada na hipodromu. Radio je na više ovih sportskih objekata ali s ponosom ističe da nigde nije tako, kao na hipodromu u Bogatiću, nedaleko od njegove kuće, gde danas radi. Šeta konje, čisti, poji, trenira, jaše...
Praktično od kako zna za sebe, obožava četvoronoge „lepotane štala“. Konji u prepunim štalama, na hipodromu Konjičkog kluba „Mačvanin“ u Bogatiću, njegov su život i velika radost, posebno kada su u punom galopu.
-Mnogi cene samo one klasne trke. Ja sam i u njima učestvovao i pobeđivao ali za mene je isto tako važna trka za Božić i one što su nekada na prašnjavim putevima donosile radost i bile pravi praznik za oči. Posebno bih izdvojio pobedu mog konja u trci za Božić, bez obzira što ona nije bila visoke klase. Mnogi, kupuju i plaćaju dosta da bi njihovi konji o nekom prazniku pobedili na kaldrmi u Bosni. To je posebna radost i zašto bi mi nipodoštavali pobedu na Božić, kaže Saša i posebno ističe potrebu veće pažnje i nagrađivanja galopera u sulkama.
-To je naš izum od posebnog značaja. I organizatori trka to treba više da imaju u vidu i nagrađuju, kako bi odgajivači konja imali više interesa da učestvuju u ovakvim trkama, dodaje Kostadinović.
Rođen je 1976. godine, a na hipodromu u Bogatiću provodi najveći deo svog vremena. Tu je od ranih jutarnjih sati. Pauzu pravi oko podne a predveče je ponovo na radnom mestu. Brine o ishrani konja, njihovoj higijeni, izgledu i naravno treningu. Tu su i drugi da pripomognu kad zatreba.
Život na hipodromu nije lak. Bilo je tu mnogo oscilacija, ali i veselih trenutaka. Sve zavisi od vremena i situacije. Generalno gledano ljubav goni mačvanske odgajivače konja, pa i Sašu uvek napred.
-I da se ponovo rodim, ponovo bih izabrao obaj posao. On je moja velika ljubav, bez obzira na sve poteškoće i nedostatke. Motiviše me, samo napred. Čini mi se da ovaj dinamičan sport doživljava renesansu. Boksovi za konje na hipodromu u Bogatiću su puni. Tu su i nove potrebe. Samo domaći odgoj treba više stimulisati. Mislim da će to privući još veću pažnju publike kojoj je, definitivno u Mačvi srce „priraslo“ za konje. Tradicija tu igra veliku ulogu, zaključuje Kostadinović.
Praktično od kako zna za sebe, obožava četvoronoge „lepotane štala“. Konji u prepunim štalama, na hipodromu Konjičkog kluba „Mačvanin“ u Bogatiću, njegov su život i velika radost, posebno kada su u punom galopu.
-Mnogi cene samo one klasne trke. Ja sam i u njima učestvovao i pobeđivao ali za mene je isto tako važna trka za Božić i one što su nekada na prašnjavim putevima donosile radost i bile pravi praznik za oči. Posebno bih izdvojio pobedu mog konja u trci za Božić, bez obzira što ona nije bila visoke klase. Mnogi, kupuju i plaćaju dosta da bi njihovi konji o nekom prazniku pobedili na kaldrmi u Bosni. To je posebna radost i zašto bi mi nipodoštavali pobedu na Božić, kaže Saša i posebno ističe potrebu veće pažnje i nagrađivanja galopera u sulkama.
-To je naš izum od posebnog značaja. I organizatori trka to treba više da imaju u vidu i nagrađuju, kako bi odgajivači konja imali više interesa da učestvuju u ovakvim trkama, dodaje Kostadinović.
Rođen je 1976. godine, a na hipodromu u Bogatiću provodi najveći deo svog vremena. Tu je od ranih jutarnjih sati. Pauzu pravi oko podne a predveče je ponovo na radnom mestu. Brine o ishrani konja, njihovoj higijeni, izgledu i naravno treningu. Tu su i drugi da pripomognu kad zatreba.
Život na hipodromu nije lak. Bilo je tu mnogo oscilacija, ali i veselih trenutaka. Sve zavisi od vremena i situacije. Generalno gledano ljubav goni mačvanske odgajivače konja, pa i Sašu uvek napred.
-I da se ponovo rodim, ponovo bih izabrao obaj posao. On je moja velika ljubav, bez obzira na sve poteškoće i nedostatke. Motiviše me, samo napred. Čini mi se da ovaj dinamičan sport doživljava renesansu. Boksovi za konje na hipodromu u Bogatiću su puni. Tu su i nove potrebe. Samo domaći odgoj treba više stimulisati. Mislim da će to privući još veću pažnju publike kojoj je, definitivno u Mačvi srce „priraslo“ za konje. Tradicija tu igra veliku ulogu, zaključuje Kostadinović.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
