Info

28. jul 2022.28. jul 2022.
MOLjAC PARADAJZA

Značaj nepesticidnih mera u suzbijanju štetočine

Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu različitih vrsta patogena, a usled jačeg napada može doći do potpunog gubitka lisne mase
Ova štetočina je poreklom iz Južne Amerike, a u Evropi je prvi put potvrđena u Španiji 2006.godine od kada se proširila u većinu Evropskih zemalja. U našoj zemlji je prvi put uočena 2011. godine i za kratko vreme je postala najznačajnija štetočina paradajza u zatvorenom prostoru. Štete pričinjavaju larve na svim nadzemnim delovima biljaka tokom cele vegetacije, od rasada do berbe. Larve prodiru u listove stablo i plodove u kojima se hrane i razvijaju praveći karakteristične mine. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu različitih vrsta patogena, a usled jačeg napada može doći do potpunog gubitka lisne mase. Ova štetočina ima izrazito veliki kapacitet za razmnožavanje. Larve ne ulaze u dijapauzu dokle god ima hrane tako da u zatvorenom prostoru gde se tokom cele godine proizvodi paradajz, ova štetočina može da razvije 10-12 generacija godišnje. Zato nije retko da se nakon introdukovanja ove vrste u mnogim zemljama upotreba insekticida u proizvodnji paradajza povećala za čak i do 30 puta. Zato je vrlo važno istaći značaj nepesticidnih mera kontrole jer samo njihovim sveobuhvatnim sprovođenjem se mogu postići dobri rezultati u suzbijanju ove štetočine.

Tu spadaju:
-postavljanje feromonskih klopki za utvrđivanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izolovanje leptira
-postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje leptira
-postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta
-uništavanje biljnih ostataka- listova i plodova sa larvama
-plodored, obrada zemljišta, adekvatno đubrenje i navodnjavanje
-biološka borba, tj. upotreba predatorskih organizama

U kontroli moljca paradajza visoku efikasnost pokazala je upotreba stenica iz roda Macrolaphus pugmaeus i Nesidiocoris tenius. Odrasle jedinke i larve ovih vrsta se hrane jajima i larvama moljca paradajza. Tokom letnjih meseci ukoliko dođe do podizanja brojnosti moljca paradajza, ako se registruje preko 50 jedinki na feromonskim klopkama dnevno ubacuje se dodatna populacija predatora i to na mesta žarišta. Međutim ukoliko se biološkim merama kontrole ne obezbedi odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, tada se primenjuju korektivne mere koje uključuju primenu insekticida i to onih koji nemaju štetno delovanje na populaciju korisnih insekata kao: Coragen 20SC (a.m.hlorantraniliprol) u dozi primene 0,175-0,2 l/ha.

Prilikom primene insekticida obavezno voditi računa o karenci.
PSSS ŠABAC, Slavica Maksimović

Najnoviji broj

29. septembar 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa