Mladen Stefanović

Ugasila se još jedna zvezda na fudbalskom nebu Šapca. Napustio nas je veliki fudbaler, ubojit strelac, ostvaren trener i dobar prijatelj, vedrog duha Mladen Stefanović.

Mlađa, kako su ga zcvali sugrađani, rođen je 1951. godine. Odrastao je u Kamenjaku gde je lopta bila omiljena igračka mnogim mališanima. Fudbal je bio logičan izbor, odrastao je uz oca Savu, jednog od najboljih fudbalera kojeg je Šabac imao, kao i strica Dimitrija, takođe kasnijeg prvotimca Mačve. Crvena i crna boja su postali ljubav, prošao je sve mlađe selekcije Mačve, nametnuvši se za prvi tim. Imao je nepunih 20 godina kada je bio deo ekipe koja se plasirala u Drugu ligu SFR Jugoslavije, a kao veliki strelac pobudio čak i interesovanje Crvene Zvezde. Posle odlaska u vojsku i povratka naredna stanica je ipak OFK Beograd gde je upražnjeno mesto u napadu posle odlaska Slobodana Santrača. Ubrzo je i u prestonici iskazao raskošan talenat, igrao odlično i kako mnogi ističu bio i potencijalni reprezentativac, ali je konkurencija ipak prejaka. Avanturu van granica počinje u Vankuveru, gde nastavlja golgetersku seriju što je karta za povratak u Evropu. Dolazi u Pariz. Na proveri je postigao pet golova i ubrzo dobio ugovor. Bile su to godine kada je Pariz FC izborio prvu ligu.

Vraća se u Srbiju nakon francuske epizode, igra za Budućnost iz Peći i polusezonu u Majdanpeku. Ovaj boravak nije bio dug, ali je imao važnu nefudbalsku dimenziju. Upoznao je tamo svoju suprugu Bebu ostvarivši se kao suprug, a sa njom i kao otac. Po povratku nastupa za šabački Radnički gde je u Prvoj srpskoj ligi najbolji igrač kluba. Sledi povratak u matičnu Mačvu gde stavlja tačku na igračku i započinje trenersku kariejru.

Vodio je uspešno mlađe kategorije da bi u sezoni 1993/94 preuzeo prvi tim u teškom trenutku kada je mnogo igrača napustilo ekipu nakon neuspeha u baražu protiv Spartaka i u teškim godinama trebalo graditi tim od mladih fudbalera. Uvek je Stefanović važio za trenera koji ume da prepozna dobrog igrača, čak i među onima koji se nisu ni u mlađim kategorijama nametali. Sredinom devedesetih put ga vodi u El Salvador gde je sarađivao sa Milovanom Đorićem, predvodivši i ekipu Salvador koja je postala šampion ove srednjoameričke države. Mačvi se vraća početkom veka, preuzima ekipu koja dugo tavori u Srpskoj ligi. Stvara konačno tim kadar da se plasira u viši rang što i uspeva. Vodio je još Beočin, Rudar iz Kostolca, praktično je oformio tim Donjeg Srema koji se ubrzo našao u Prvoj ligi. Radni vek je okončao u Sportskom savezu Šapca na poziciji referenta za sport i rekreaciju.

Omladinci Mačve – Stefanović prvi s desna u donjem redu (knjiga „Fudbalski klub Mačva“ D. M.)

Bio je aktivan dokle god ga je zdravlje služilo. Trenirao je i u sedmoj deceniji života. Samo je teška bolest mogla da ga zaustavi, jedini protivnik koga nije mogao da predribla i jedini golman kome nije uspeo da postigne gol. Sahranjen je na Kamičkom groblju.
Prijatelji, poštovaoci i saigrači su se oprostili od popularnog Mlađe i na komemorativnom skupu u prostorijama Mačve. Nekrolog je spremio Milan Blagojević.

- Nesebično je znanje sticano na terenima sveta prenosio na mlade igrače. Rezultati koje su postizali timovi za koje je igrao i oni koje je trenirao govore za sebe, a naša obaveza je da čuvamo sećanje na Mlađu kao što je i on zajedno sa nama čuvao uspomenu na nekadašnje igrače kroz organizaciju veterana – istakao Milan Blagojević, prijatelj Mladena Stefanovića, saigrač iz mlađih kategorija Mačve i član rukovodstva Radničkog u periodu kada je Stefanović nastupao za ovaj šabački klub.