Iako je pejzažna arhitektura kad sam počinjao tek bila u začetku, sada se sve više obraća pažnja na tu oblast. Mali broj, oko četvrtine upisanih na moj fakultet, završi sve u roku. Jeste teško, ali nije nesavladivo
Kao student generacije na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođeni Šapčanin i bivši gimnazijalac Dejan Popov realizovao je mnogo projekata u zemlji i inostranstvu za koje su kasnije usledila priznanja struke. Nakon sticanja zvanja master inženjer pejzažne arhitekture i svega nekoliko meseci rada u privatnoj firmi, odlučuje da 2014. godine sa koleginicom Jelenom Stefanović osnuje studio u Beogradu.
Svestan rizika i činjenice da u sredini u kojoj se odlučuje na takav korak njegovo zanimanje još uvek nije dovoljno prepoznatljivo, sledio je svoj cilj da se bavi estetikom spoljašnjeg prostora koja ga je oduvek okupirala. Fokus na enterijeru se danas podrazumeva, dok se eksterijeru naizgled posvećuje manje pažnje.
-Iako je pejzažna arhitektura kad sam počinjao tek bila u začetku, sada se sve više obraća pažnja na tu oblast. Mali broj, oko četvrtine upisanih na moj fakultet, završi sve u roku. Jeste teško, ali nije nesavladivo. Presudno je da to volite, da vas interesuje i onda vam je sve prirodno i normalno. Morate imati talenta i interesovanja, osećaja za prostor. Kasnije, kroz posao, vidi se ko je završio studije samo da bi stekao odgovarajuće zvanje, a ko iz ljubavi i da bi se zaista posvećeno njime bavio- ističe Popov.
Nagrade UPAS-a Nakon nekoliko meseci rada za druge, drugarica i on odlučuju da otvore svoj studio. Prvi posao su radili po preporuci koleginice- privatnu terasu penthausa na Vračaru i tako je sve krenulo.
-Kasnije se ona sa porodicom preselila u Nemačku, odatle sarađuje sa mnom, ali na neki način, već osam godina radim samostalno. Imam spoljne saradnike na projektima po potrebi. Na prvobitnom angažmanu, imali smo neke predloge koji nisu uvek nailazili na prihvatanje iz različitih razloga. Razmišljali smo da li da nešto pokrenemo ili ne, ali na kraju smo odlučili da je potrebno da radimo sami, a ne u okviru sistema koji funkcioniše po svojim utvrđenim pravilima- počinje Dejan.
Radio je i privatne vrtove u Australiji, kao i ogromnu terasu za klijentkinju u Švajcarskoj.
-Uvek smo hteli da ostanemo dosledni tome šta i na koji način želimo da radimo. Bilo je uspona i padova, ali treba imati u vidu da je ovo polusezonski posao, mada se i to polako menja i ljudi ne čekaju uvek poslednji čas da bi nešto radili u svojim vrtovima. Kad radimo samostalno, sami odlučujemo da li ćemo prihvatiti neku estetiku i ne pravimo kompromise oko toga. Sloboda funkcionisanja u poslu i samoj struci, da možemo da ostanemo duže da radimo, da nekad i po pet noći ne spavamo, a onda imamo pauzu i odemo na odmor kad budemo želeli je privilegija samostalnog rada- podvlači on.
Učestvovao je na kongresu u organizaciji International Federation of Landscape Architects (IFLA). Dve plakete Salona pejzažne arhitekture u Beogradu pod pokroviteljstvom Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) stigle su kao priznanje za uspešan rad.
-Tokom fakulteta smo radili zajedno u grupama od četvoro ljudi. Sa profesorkom smo radili jedno istraživanje, tipologiju predela za Bokokotorski zaliv za kolegama sa Arhitektonskih fakulteta u Beogradu i Podgorici, neke projekte za inostranstvo, kao i Memorijalni centar „Staro sajmište“ i s tim projektom izlagali na Bijenalu pejzažne arhitekture u Barseloni. Ideja je bila da radimo stvari koje su malo zanimljivije i drugačije, van okvira i redovnih fakultetskih obaveza i tu smo se jasnije profilisali- navodi Popov.
Interkontinental u Ljubljani Od početka 2011. godine radi u struci trudeći se da pejzažnu arhitekturu prikaže kao multidisciplinarnu oblast sa akcentom na dizajn, projektovanje i primenjenu umetnost.
-Nama je od kada smo počeli da radimo bila ideja da pejzažnu arhitekturu podignemo na nivo na kome se on već nalazi u inostranstvu. Naša struka generalno ima problem sa tim da ljudima nije jasno čime se tačno bavimo. Kada predstavljam pejzažnu arhitekturu, zapravo govorim o svemu onom što se nalazi u spoljašnjem prostoru, kao što su popločane površine, bazeni, fontane, staze, platoi, parkinzi...
Kada je reč o javnim prostorima, onda je to od početka do kraja isplanirano projektima koje rade pejzažne arhitekte- od tvrdih površina, odnosno građevinski izgrađenih struktura u prostoru, biljaka pa do rasvete, mobilijara, klupa, nameštaja, pergola i drugog- priča.
Među većim projektima su i Diamond Garden kompleks bazena, kao i multifunkcionalni prostor u Nemačkoj. Bio je angažovan i za pejzažnu arhitekturu zgrade i terasu na 20. spratu Hotela Interkontinental u Ljubljani, jedinog sa pet zvezdica u prestonici Slovenije.
-Njihov studio je radio arhitekturu objekta i projekat zgrade, a mi smo bili angažovani od strane investitora i zaduženi za pejzažnu arhitekturu u saradnji sa njima. Izuzetno zanimljiv projekat, lepo je i interesantno iskustvo raditi na nečemu van Srbije sa kolegama koji raspolažu većim budžetom za potpuniju realizaciju naših ideja. U pitanju je objekat u centralnom delu Ljubljane, eksterijer je u, uslovno rečeno, polujavnom prostoru, išli smo tamo da vidimo kako bi ono što smo zamislili izgledalo na terenu, kako bismo sve stilski uklopili- objašnjava Popov.
Pretežno radi sa privatnim licima i u takvim poslovima najviše i uživa, jer mu omogućavaju da svoju kreativnost ispolji na najbolji mogući način. Reč je o ljudima koji su uspešni, ostvareni u svojim profesijama i mogu sebi da priušte da razmišljaju o uređenju izvan zidova životnog prostora u kome trajno ili povremeno tokom godine borave. Vodio je izgradnju brojnih privatnih vrtova, terasa i velikih poseda od inicijalnih skica i ideja do krajnje implementacije na terenu.
Lepota neočekivanog -Najviše, 90 posto poslova koje radimo, čine privatni eksterijeri, vrtovi. To se promenilo u odnosu na vreme kada smo počinjali, jer sada ljudi više obraćaju pažnju na te stvari i žele da urede prostor na imanju van grada zbog kojeg imaju tu kuću kako bi u njemu mogli što više da borave. Kada smo usmereni na porodicu, više se pažnje posvećuje detaljima nego kad se rade neki veći projekti. Mi zastupamo tezu da pejzažna arhitektura jeste luksuz i u svetu i kod nas. Nije veliki procenat ljudi koji to sebi mogu da priušte, bar ne onako kako mi radimo, ali ima studija koji rade pristupačnije projekte. Nama je ideja kad smo počinjali bila, kako bismo ostvarili svoje ideje, da predstavimo ovaj posao kao nešto za šta ne može baš svako da odvoji novac da bi dobio taj nivo estetike- podvlači on i dodaje da ih angažuju uglavnom ljudi koji su svesni da će imati ulaganja da bi dobili krajnji rezultat kakav očekuju.
Treba imati u vidu i da je, primera radi, rasveta u spoljašnjem prostoru 20 do 50 posto skuplja od one u enterijeru zbog karakteristika i otpornosti na spoljne uslove, te da je i nameštaj koji se koristi duplo ili više skuplji u odnosu na enterijere.
Zanimljiva je njegova izrada „živog“ suncobrana i kolekcije posuda za sadnju biljaka „Diamonds“ koji su predstavljeni u okviru Mikser design programa u Beogradu.
-Uvek težimo da u prostoru nešto uradimo da ga učini drugačijim, da bude interesantno, neočekivano. Često radimo dizajn crteže spoljnih stolova, ograde i slično, da bude specifična i drugačija. Tako smo došli i do saksija, koje su izlagane i na festivalu i sada ih koristimo da ih poklanjamo klijentima nakon uspešno završenog posla. Prototip „živog“ suncobrana su preuzele baštenske zajednice u Beogradu. Reč je o konstrukciji tog oblika sa puzavicama koje su je vremenom obrasle. Budući da je na točkovima, daje „živu“ hladovinu- kaže Dejan.
U poslu koji iziskuje ovu vrstu slobode i kreativnosti, uvek, kako ističe, teži da pomeri granice, jer lepota i jeste u tome da ono što se na prvi pogled čini nemogućim, pretvori u realno i ostvarivo.
