Neverbalna komunikacija otkriva sve što prećutimo

Gotovo svakodnevna dilema u nebrojenim životnim situacijama svodi se na to kako da znamo da li je neko iskren prema nama. Nekad se u tumačenje izrečenog i ponašanja određene osobe umeša mnogo spoljnih faktora, ali uvek i pre svega treba obratiti pažnju na kontekst, smatra Šapčanin Stojan Novaković, trener za mikro izraze i govor tela. I sam podstaknut željom da sebi olakša lični i profesionalni život, stekao je sertifikat i zvanje u Center for Body Language u Španiji, prošao mnogobrojne edukacije i sada to svoje znanje dalje usavršava i deli sa drugima. Do sada je njegove kurseve prošlo više od 500 polaznika različitih profila i starosnih dobi iz Srbije, Crne Gore i Bosne.

-Za govor tela i neverbalnu komunikaciju zainteresovao sam se čitajući mnogobrojne knjige na tu temu. Tražio sam sebe, želeo da vidim šta drugi ljudi zaista osećaju prema meni, pošto sam bio lakoverna osoba i znao da dopustim ljudima više nego što bi trebalo. Onda sam video da na osnovu određenih pokreta mogu da zaključim mnogo toga o njihovim pravim osećanjima u datom trenutku. Odlučio sam da pokrenem posao i da pomognem drugima poput mene da vide ono što drugi žele da sakriju- ističe Stojan.

Postoji nešto što jednostavno zovemo „osećaj u stomaku“. Njega kada ispratimo, mi na osnovu neverbalne komunikacije dobijamo te informacije koje nam šalje stomak da bismo mogli da analiziramo i da vidimo šta je

Šta najčešće krijemo od drugih
Istraživanja, kaže, pokazuju, da ljudi svakodnevno lažu 40, pa i mnogo više puta. To ne moraju da budu krupne laži, ali i najmanje laži potvrda su kako se neka osoba oseća u toj situaciji. Budući da je radio i kao konobar na rečnim kruzerima, bilo mu je zanimljivo da na osnovu ponašanja kolega i gostiju pokuša da proceni koliko su iskreni u ophođenju prema njemu, ali i otkrije lažnu ljubaznost. Maštao je da bude i kapetan broda, bavio se raznim sportovima, glumom, plesom, muzikom, volontiranjem... U svim tim iskustvima mučilo ga je jedno pitanje: Šta ljudi najčešće pokušavaju da sakriju od drugih?

Foto: Privatna arhiva

-Poznavanjem govora tela i mikro izraza ne možemo da pomognemo ljudima koji neće da govore o svojim problemima i skrivaju ih, ali možemo da pomognemo drugima koji to žele i sebi u smislu da vidimo šta zaista misle. Tuga je, na primer, jedna od emocija koje se najviše kriju i to možemo da vidimo u svojoj okolini. Svi ljudi podsvesno čitaju govor tela i osećaju kada nešto nije u redu, samo što ne reaguju na to što su videli. Postoji nešto što jednostavno zovemo „osećaj u stomaku“. Njega kada ispratimo, mi na osnovu neverbalne komunikacije dobijamo te informacije koje nam šalje stomak da bismo mogli da analiziramo i da vidimo šta je- objašnjava Novaković.

To ne znači, naravno, da treba doslovno tumačiti nečije pokrete. Ako je neko napravio određeni pokret koji se u neverbalnoj komunikaciji svrstava u one koji sugerišu da laže, to ne znači automatski da je osoba i slagala.

-Postoji zakon „5K“ kojem podučavam svoje polaznike, što znači da se pre donošenja bilo kakve odluke uzmu u obzir: kontekst, kalibracija, komfor, kontradikcija i kombinacije. Kada se razmotri kontekst i situacija u kojoj se nalazi ta osoba, da li joj je ugodno, da li okruženje utiče na to da je ona promenila govor tela, na osnovu onoga šta izgovaramo, mi možemo da vidimo da li neko laže i tek tad možemo doneti odluku. Neophodno je tumačiti tri ili čak više signala govora tela da bismo došli do te informacije. Sve ispod može biti samo nagađanje, a pretpostavke nisu dobre za bilo kakva istraživanja- podvlači on.

Foto: Privatna arhiva

Kad lice odaje emocije
Primera radi, određeni pokreti mogu da pokažu da je osoba pod stresom, a ljudi su uglavnom u takvom stanju prilikom laganja.

-Dodirivanje nosa, očiju, glađenje brade, prikrivanje usta, povlačenje unazad prilikom dobijanja određenih informacija, mogu biti pokazatelji da neko ne govori istinu. Sve je to jako bitno da znamo da bismo doneli određenu odluku. Zato su mikro izrazi (pokreti lica) kojih ima sedam, jedan od najvalidnijih načina dolaska do istine kada je u pitanju detektovanje laži, jer su oni nevoljni. Oni traju do pola sekunde i kraće, sve duže može značiti da osoba jednostavno simulira i da taj mikro izraz nije validan. Amigdala je deo mozga koji reaguje na osnovu emocija koje je osoba osetila i u tom trenutku lice će to da pokaže. Na osnovu njega možemo da dođemo do tačne informacije kako se ta osoba oseća u datom trenuku i da li te kontradikcije između mikro izraza, reči koje je izgovorila i govora tela mogu da nam kažu da li je slagala- napominje Stojan.

Postoji zakon „5K“ kojem podučavam svoje polaznike, što znači da se pre donošenja bilo kakve odluke uzmu u obzir: kontekst, kalibracija, komfor, kontradikcija i kombinacije

U tom smislu postoje i brojne kulturološke razlike.

-U Aziji gledanje starijih u oči nije prihvatljivo i smatra se nepoštovanjem, dok kod nas na zapadu je neophodno držati snažan kontakt očima. Na istoku se malo teže primećuju bilo kakve emocije na licu. Istraživanje dr Pola Ekmana je dokazalo da su mikro izrazi univerzalni u Americi, Evropi i Aziji- priča.

Istraživanja, kaže, pokazuju, da ljudi svakodnevno lažu 40, pa i mnogo više puta

Možemo li koristiti govor tela da odglumimo samopouzdanje
S druge strane, govor tela je moguće odglumiti, pa se tako učenjem nekih poželjnih pokreta možemo predstaviti kao samopouzdani, čak i ako to nismo.

-Međutim, ukoliko znamo šta gledamo i šta tražimo, to je za većinu ljudi koji se bave ovim stvarima lako primetljivo. Oni koji su naučeni delovali bi isforsirano, moguće je steći znanje govora tela i koristiti ga u laganju i negativnim stvarima. Jedino što nije moguće kontrolisati mikro izraze, jer oni su nevoljni- naglašava on.

Foto: Privatna arhiva

Dodaje da je važno da oni koji se bave čitanjem govora tela ili žele da ga nauče vežbaju jačanje percepcije, odnosno opažanje određenih pokreta.

-Uglavnom mi možemo da znamo šta je neka osoba napravila, određeni pokret, međutim, ukoliko nismo primetili u datom trenutku, to znači da je ta emocija prošla i da možda znači nešto sasvim drugo u sledećem trenutku- navodi Novaković.

Stojan napominje da se ljudi kada se govori o naverbalnoj komunikaciji najčešće osvrću na govor tela, ali neverbalna komunikacija ima deset tipova i podvrsta. Atrakcija je vid neverbalne komunikacije na koji se većina ljudi fokusira, a ona podrazumeva to kako privlačimo pažnju na sebe i kako privlačimo druge. To područje, u kome radi jedno temeljno istraživanje, još uvek nije dovoljno ispitano, a veruje da može da poboljša život ljudima u svim segmentima. Jedna od njih je javni nastup osoba na odgovornim funkcijama, čemu se u svetu posvećuje mnogo više pažnje nego kod nas.