26. januar 2023.26. jan 2023.
Foto: Glas Podrinja

Foto: Glas Podrinja

Volonteri Crvenog krsta Katarina Jović i Vuk Đenadić

Kroz prozor humanosti drugačiji je pogled na svet

Studentkinja treće godine na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i bivši učenik Škole primenjenih umetnosti različitim putevima došli su do istog cilja. Nakon iskustava koja su stekli, spremni za put koji je pred njima, postali su ljudi kakvi su želeli da budu i to je u svemu tome najveća vrednost
Da dođu u Crveni krst Šabac podstakli su ih oni koji su već deo njega, Katarinu Jović pre sedam, a Vuka Đenadića pre šest godina. Veruju da će njihova priča pokrenuti neke druge ljude da učine isto. Svesni odgovornosti koje sa sobom nosi bavljenje volonterskim radom, svakodnevno su se suočavali sa raznim izazovima savladavanja ličnih nesigurnosti i strahova uobičajenih za mlade godine, učestvovali u brojnim akcijama, darovali nesebično svoje vreme, a zauzvrat dobijali znanje i veštine i ono što nema cenu- osmeh i toplinu onih kojima je taj poklon bio namenjen i prijateljstva za ceo život. Nakon iskustava koja su stekli, spremni za put koji je pred njima, postali su ljudi kakvi su želeli da budu i to je u svemu tome najveća vrednost.

Rad sa decom, poznanstva koja traju
Nekadašnja učenica Medicinske škole, sada studentkinja treće godine na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i bivši učenik Škole primenjenih umetnosti različitim putevima došli su do istog cilja, jer je je kroz prozor humanosti drugačiji i pogled na svet.

-Kao nagradu za to što sam bila đak generacije u osnovnoj školi otišla sam u Baošiće na deset dana gde sam bila polaznik letnje škole Crvenog krsta, zajedno sa volonterima iz Šapca i drugih organizacija. To je za mene bilo nezaboravno iskustvo. Bila sam među najstarijim polaznicima, ali zaista sam se vratila u mlađe doba i poželela sam da jednog dana i ja budem neko ko će zaista deci da ulepšava tih deset dana na moru i to mi se i ispunilo. Posle nedelju dana došla sam na prvi sastanak u Crveni krst i ostala sedam godina- priča Katarina, dok je Vuk upravo nakon radionice koju je ona držala sa samostalnom stručnom saradnicom u Crvenom krstu Šabac Snežanom Petrović odlučio da se i sam priključi volonterima.

Foto: Glas Podrinja, Katarina Jović


-Prepoznao sam njihovu energiju i ljubav u radu sa decom i poželeo da se i ja oprobam u tome. Tako je sve počelo, a završilo se učešćem u brojnim akcijama koje su mi pomogle da se razvijem u osobu kakva želim da budem. Došao sam, kao i svi, u godinama kada svako ima neke nesigurnosti, ali kada sam se okružio ljudima koji šire pozitivnu energiju, to je na mene uticalo da se oslobodim i prevaziđem mladalačke strahove- navodi Vuk.

Nizale su se akcije, među kojima je Katarini bila najdraža promocija humanih vrednosti, a Vuku prilika da u ulozi Deda Mraza obraduje najmlađe, kao i da se na radionicama druži sa osobama sa posebnim potrebama.

-Prvo što sam radila bila je prezentacija „Borba protiv side“ u Domu učenika u Poljoprivrednoj školi. Posle sam počela da radim promociju humanih vrednosti sa decom u svojoj bivšoj Osnovnoj školi „Stojan Novaković“. Najviše sam se pronašla u radu sa decom i, uopšte, sa ljudima, jer volim bliži međuljudski kontakt. Promocija humanih vrednosti i Prva pomoć su moja dva omiljena programa- podvlači ona.

Ako ne znate čime biste se u životu bavili, želite da osnažite svje životne veštine, upoznate nove ljude, ulepšate drugima dane i život ili jednostavno volite da širite dobro, jer se samo širenjem dobro umnožava, dođite u šabački Crveni krst, poručuju mladi volonteri


Životne situacije koje opominju šta je zaista važno
Pored toga, Vuku su bili interesantni učešće u promociji zdravlja, podučavanje o pravilima ponašanja u saobraćaju, akcije dobrovoljnog davanja krvi, dežurstva... Pripadnik je i jedinice civilne zaštite i tu pomaže koliko može, a velika podrška mu je tokom školovanja bila razredna, koja je imala razumevanja za njegove obaveze i vreme koje mu je bilo potrebno da te aktivnosti realizuje.

-Na terenu sam najviše bio Deda Mraz u podeli paketića. Kad dođem u socijalno ugroženu porodicu i vidim osmeh te dece na licu, nema bolje nagrade. To se inače ne viđa svaki dan. Kao volonter sam imao priliku da vidim u kakvim uslovima ljudi i deca žive, potpuno suprotnim mom i odrastanju nekog prosečnog deteta u Srbiji, što je mnogo uticalo na moj pogled na svet- podvlači on.

Nije bilo lako ni tada, ni sada, uskladiti školu, učenje i sve drugo što mladima okupra svakodnevicu. Katarina je sada studentkinja u Novom Sadu, ima brojne obaveze na fakultetu, ali od humane misije ne odustaje, jer ju je upravo ona i opredelila za buduće zanimanje. Vuk je kao devetnaestogodišnjak mlad otac i ta odgovornost iziskuje vreme. Bez obzira na to, i preostalo slobodno vreme treba deliti, jer nam se ljubav koju damo često vrati na neočekivane načine.

Foto: Glas Podrinja, Vuk Đenadić


-Nije teško organizovati se kad znaš šta ti je prioritet i zašto radiš. Meni je svaki odlazak na radionicu ili na neku akciju bio „punjenje baterija“. Koliko god bilo naporno raditi sa 30 dece, znala sam da ću izaći posle toga sa nekim „biserom“ koji sigurno ne bih mogla sama da smislim ili sa nekom rečenicom koja će možda da me podstakne da razmišljam. Deca imaju zaista načine da pokrenu. Znam zašto radim, da radim zbog sebe, da sam ja to htela i zaista je urodilo plodom- smatra Katarina.
Vuk posebno podvlači rad sa decom sa posebnim potrebama.

Širenjem, dobro se umnožava
-Rad na tim radionicama je neverovatno iskustvo, učenje koliko je važno da pomažemo drugima i da se trudimo da ulepšamo dan svakom ko nas okružuje. Osmeh te dece nema cenu. Dogodilo mi se da sam dva ili tri meseca po završetku te akcije na ulici sreo jednog dečaka, učesnika radionice, koji me prepoznao i zagrlio. Mislim da bolje nagrade od toga nema- uveren je Vuk.

Mnogo poznanstava, veština komunikacije i ono najvažnije- otkriće gde želi dalje da se usavršava i koji je njen životni poziv, sve to je dobila Katarina volontiranjem.

-Razmišljala sam kad sam upisivala fakultet da li da se bavim socijalnim radom, jer sam se pronašla u radu sa starijima. Takođe, radeći sa decom sa smetnjama u razvoju imala sam strah da ću previše emotivno reagovati, ali sam otkrila da sam mnogo jača nego što mi se čini i da mogu da se snađem u različitim situacijama. U letnjoj školi sam shvatila da sam napredovala kao ličnost i usavršila komunikacione sposobnosti i da se snalazim kada treba da sarađujem sa velikim brojem ljudi. Istovremeno, ljudi koji su mene upoznali otkrili su neke moje kvalitete koje možda sama ne bih prepoznala- ističe ona.

Vuk je kao srednjoškolac nagrađen na konkursu „Krv život znači“ za rad na temu promocije dobrovoljnog davalaštva, na koji ga je inspirisao aktivizam u toj organizaciji. Za njih je to jedno od boljih mesta za odrastanje, put da se formiraju i osnaže kao ličnosti, da napreduju dalje i možda čak sebe pronađu u profesijama bliskim humanitarnom radu. Ako ne znate čime biste se u životu bavili, želite da osnažite svoje životne veštine, upoznate nove ljude, ulepšate drugima dane i život ili jednostavno volite da širite dobro, jer se samo širenjem dobro umnožava, dođite u šabački Crveni krst, poručuju mladi volonteri.
D. Dimitrijević

Najnoviji broj

16. maj 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa