BK Mačva: ekipa iz 1996. godine, Foto: Privatna arhiva
U ringu protiv zaborava
Gorak ukus ostvarenih snova
Teško je nabrojati sve slučajeve u kojima je Mačva bila na korak, dva od elitnog ranga, uvek bi već viđen prvoligaš poklekao sticajem okolnosti, najbolji boskeri bi mahom odlazili i trebalo je iznova stvarati tim. Kada je započela poslednja decenija prošlog veka, uprava nije želela da ispusti još jednu priliku i uz velika ulaganja sredstava i angažovanje domaćih i stranih boksera Mačva je startovala u Drugoj ligi u sezoni 1990/91. Zbog reorganizacije najvišeg ranga i podele u dve grupe, prve tri pozicije su obezbeđivale taj cilj, a šabačka ekipa je bila jedan od favorita, po imenima možda i najveći za prvo mesto.
Na spisku boksera Mačve našli su se šampion sveta u velter kategoriji Fransis Vaštag iz Rumunije, vicešampion sveta Fazlija Šaćirović, potom Veselin Dimitrov, šampion Bugarske, Zoran Vujčić, a na polusezoni su stigli Slobodan Pavlović, osvajač zlatne rukavice, Lika, Hiseni...
Vojvodina, Dinamo i Mačva su se izdvojili, ali su pretili Kablovi, Vrbas, Radnički. Ipak, kao što su ove godine već mučne slutile užase, tako je i čitava liga bila teška, duga, razvodnjena, često gubeći smisao. Posle nekoliko kola usledila bi duga pauza i tako više puta. Rekli smo da su na spisku Mačve bili boskeri, jer nijednom svi nisu bili u ringu, već su nekoliko njih povremeno dolazili, trenirajući individualno daleko, spremajući se da doputuju samo za meč.
Kasno na merenje stižu Pre trijumfa nad Čelikom u septembru 1991, doživela je vikend ranije šabačka ekipa ubedljiv poraz od Vojvodine 15:5, a tri važna boksera nisu nastupila za Mačvu. BS Rumunije je zakazao svoje prvenstvo na kome je morao nastupiti Vaštag, dok su Dimitrijević i Dimitrov zadržani na granici i nisu stigli na merenje, mada su najavljeni. Pored toga nastupila je Mačva i malo je nedostajalo da se dogodi incident kada je arbitar teško oštetio Radosavljevića i Vujičića koji su boksovali mnogo bolje od rivala Banjaša, odnosno Mavraka, ali su odlukom sudija poraženi.
Odlučujuću pobedu, koja je i matematički obezbedila viši rang Mačva je ostvarila u jesen 1991. protiv zeničkog Čelika u hali „Zorka“. Tribine nisu bile pune, već su glave svima bile pune briga zbog vesti koje su počinjale sa fronta, ali je oko 500 ljudi ispratilo pobedu za Prvu ligu. Bio je to meč pretposlednjeg kola, a Hilmi Hiseni je tek onda prvi put boksovao pred šabačkom publikom. Njegov duel protiv Krušta bio je svakako najbolji u meču nejednakih rivala. Većina mečeva završena je pre tri runde.
Radosavljević je savladao Islambegovića, Dimitrov Lazarevića, Hiseni Krišta, Pavlović Daničića, Vaštag Šušnju i Vujačić Gajića. Lika nije imao rivala. Jedinu pobedu za Čelik ostvario je Šerbić protiv Mladenovića, dok zbog zabrane lekara nisu nastupili Mačvini Makić i Mitrović, te su Osmančević i Šuvalić uzeli bodove za Zenicu. Dimitrijević i Isakovski su meč propustili zbog povrede.
Mačva (juniorsko prvenstvo 1988): Petrović, Dimitrijević, M. Josipović (ruk. škole), Antonić (stoje); Simić i I. Josipović (čuče), Foto: Privatna arhiva
Na kraju je Mačva osvojila treće mesto, sezona je završena onako kako je tekla, teško i sa zebnjom. Pred veliki derbi protiv Dinama u poslednjem kolu, šest boksera Mačve je dobilo poziv iz vojnog odseka, a BSJ je odbio zahtev za odlaganjem te je Dinamo pobedilo bez borbe 20:0.
Trebalo je da u 91/92. boksuje šabački klub u severnoj grupi Prve savezne lige protiv: Železniačra iz Sarajeva, Slavije iz Banja Luke, Loznice, Vojvodine i Dinama iz Pančeva, dok su u grupi jug bili: Budućnost (P), Metalac (V), Dubočica (L), Kumanovo, Partizan i Radnički Beograd. To je sve ostalo samo na mogućnosti, jer nije bilo novca da klub nastupi u eliti.
Izborili su Prvu ligu u kojoj nisu nastupili: Makić, Đurđević, Šobić, Šaćirović, Dimitrov, Miljković, Rosić, Pavlović, Kočiš, Vukašinović, Vaštag, Ristanović, Isakovski, Mladenović, Josipović, Z. Dimitrijević, Petrović, Ilić, Mitrović, S. Dimitrijević, Vujičić, Lika, Hiseni. Šef stručnog štaba Lukić Rokica, Petrović je prvi trener, pomoćnici Despotović i Marković.
Pojedinačno se izdvajaju državne juniorske titule Zdravomira Dimitrijevića 1988. i 1989, Radosavljević, Makić, Dimitrijević i Vujčić su seniorski vicešampioni SFRJ 1991. Radosavljević, Rosić i Mitrašinović su godinu dana ranije su juniorski vicešampioni. Isakovski je reprezentativac.
1991.Mačva obezbedila viši rang
Usledila je stanka u radu kluba sve do 1994. godine, a novo ekipno prvenstvo počelo je tek 1997. Nova, drugačija Mačva, u manjoj, drugačijoj državi, obezbedila je ponovo Prvu saveznu ligu, ovaj put SRJ, 1998, ali ni do nje nije došlo, ovaj put odlukom BSJ. Uspeli u smiraj veka: Vreća, Šarić, S. Vukomanović, M. Vukomanović, Ljubinković, Jovičić, Radić, Ninković, Gajić. Stojiljković, Simeunović, Ilić, Erčić, Isakovski, Matić, Antelj, Mitrašinović, Stević i Mašić. Šef stručnog štaba Petrović Moler, trener Despotović. Ipak, ostao je „zapamćen“ plasman i Mačva je bila deo Prve lige u prvoj narednoj sezoni, a to je 2000/01.
Na nacionalnom nivou, u pojedinačnoj konkurenciji najviše uspeha imali su šampioni: Gavrić (junior), L. Vreća, Vasić, Gajić, M. Vreća (pioniri) (1995). Lazar Vreća je juniorski prvak 1997, Radosavljević seniorski (1998), Vukomanović, Srnić (seniori), Mitović, Vasić i Marjanović (ml. kategorije) (1999).
Mačva (juniorsko prvenstvo 1988): Petrović, Dimitrijević, M. Josipović (ruk. škole), Antonić (stoje); Simić i I. Josipović (čuče), Foto: Privatna arhiva
