Dr vet. med. Svetlana Mrkovački, šef sektora za labioratorijska ispitivanja Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac, Foto: "Glas Podrinja"
KOLIKO SU BEZBEDNE NAMIRNICE KOJU KUPUJEMO
Generalno jedemo dobru hranu
Hrana se stavlja na popust kako bi se brže prodala, kada je pred istekom roka, ali i dalje u roku. Namirnice koje se pokvare najčešće mirisom i izgledom odbijaju potrošača. Sva hrana koja je u prometu je kontrolisana, a kontroli podležu i proizvodanja i promet, navodi dr spec. vet. med. Svetlana Mrkovački, šef sektora za labioratorijska ispitivanja Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac
Inflacija i pad kupovne moći građana doveli su do pojave da se u prodavnicama na akcijama može kupiti hrana koja je pred istekom roka trajanja. Mnogi se pitaju da li je bezbedno kupovati ove namirnice.
Dr vet. med. Svetlana Mrkovački, šef sektora za laboratorijska ispitivanja Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac ističe da sva hrana koja je u prometu mora biti u roku trajanja i da je kao takva bezbedna.
-Zakonska obaveza je da svaka namirnica ima deklaraciju koja sadrži tačno određene podatke. Za potrošača je najvažniji rok upotrebe. Hrana se stavlja na popust kako bi se brže prodala, kada je pred istekom roka, ali i dalje u roku. To je legitimno i ne predstavlja obmanu potrošača. Rokovi se propisuju na osnovu čitavih studija i ne mogu se odrediti baš u dan za robu sa dužim trajanjem. Ne postoji razlika između „najbolje upotrebiti do“ i „upotrebljivo do“, navedeni datum je krajnji rok u svakom slučaju i nakon toga proizvod ne može biti u prodaji. Roba koja sa sobom nosi mikrobiološki rizik ima kratke rokove i na njoj mora da piše „upotrebljivo do“, navodi Mrkovački.
Ne postoji razlika između „najbolje upotrebiti do“ i „upotrebljivo do“, navedeni datum je krajnji rok u svakom slučaju i nakon toga proizvod ne može biti u prodaji. Roba koja sa sobom nosi mikrobiološki rizik ima kratke rokove i na njoj mora da piše „upotrebljivo do“
Hrana se može pokvariti i pre isteka roka ukoliko nije dobro skladištena, što se može desiti i kada je kupac donese kući. Naša sagovornica navodi da nije svaka promena izgleda znak da se roba pokvarila, kao što je na primer slučaj sa čokoladom koja pobeli, što znači da nije čuvana na propisan način.
-Namirnice koje se pokvare najčešće mirisom i izgledom odbijaju potrošača. Piletina je brzo kvariva roba i lako se vidi kada ona više nije za upotrebu. Određena alkoholna pića imaju neograničen rok trajanja, a rok nemaju ni voće ni povrće, kaže Svetlana Mrkovački.
Bezbedna i kupovina „sa praga“ Godinama mali proizvođači nisu bili prepoznati i bilo im je teško da se registruju. Poslednjih godina je to promenjeno. Postoji pravilnik koje je regulisao prodaju „sa praga“. Pravilnik omogućava da se registruju domaćinstva koja prodaju tradicionalne proizvode od mesa, mleka, jaja. Inspekcija dođe i proveri higijenske uslove u kojima rade i nije komplikovana procedura da se sve legalizuje. Definisano je i koliko čega može da se proizvede, da bi se stvarno proizvođač smatrao malim, navodi dr vet. med. Svetlana Mrkovački.
Veterinarski specijačistčki institut u svojim laboratorijama kontroliše kvalitet i higijensku ispravnost hrane animalnog porekla, odnosno mesa i mleka i njihovih prerađevina. Ova ustanova kontroliše mikrobiološki sastav hrane, dok hemijski sastav i kvalitet ugovaraju sa drugim akreditovanim laboratorijama, tako da imaju uvid i u te analize.
-Generalno, jedemo dobru hranu. Sva hrana koja je u prometu je kontrolisana, a kontroli podležu i proizvodanja i promet. Inspekcije kontolišu male objekte prometa, a veći sistemi se kontrolišu redovno i sveobuhvatno. Procenat trovanja hranom kod nas je mali i uglavnom se desi u letnjim mesecima, ali to je najčeše razultat neadekvatnog čuvanja, navodi Mrkovački.
Prema rečima naše sagovornice, hrana koju proizvode veliki proizvodni lanci je više kontrolisana i bezbednija, dok su proizvodi malih proizvođača kvalitetniji. Kupci i na osnovu cene mogu odrediti kvalitet nekog proizvoda.
Mesne prerađevine uvek sadrže aditive, da bi se održale, izuzev nekih koje su termički obrađene pod visokom temperaturom
-Mesne prerađevine uvek sadrže aditive, da bi se održale, izuzev nekih koje su termički obrađene pod visokom temperaturom. Trajni proizvodi, kao što su pršuta, kulen, čajna, uvek su kvalitetniji od barenih, odnosno parizera, salama... Kod proizvodnje hrane mora da se vodi računa da sve bude čisto. Ima mesara gde je u radnji sve savršeno složeno, čisto, ali je klanica prljava. Naravno, ima i onih gde je sve besprekorno. Isto važi i za mlekare, kaže Mrkovački.
Obajšnjava da je u proizodima koji sadrže npr. 30-40 odsto mesa ostalo masnoća, kože i slično, ali da ne sme da bude delova koji nisu za ljudsku upotrebu.
Veterinarski specijačistčki institut u svojim laboratorijama kontroliše kvalitet i higijensku ispravnost hrane animalnog porekla, odnosno mesa i mleka i njihovih prerađevina, Foto: "Glas Podrinja"
Mehanički separisano meso (MSM) jeste nešto što kod kupaca izaziva nedoumice. Radi se o mesu koje se sa delova pileta odvaja mehaničkim putem, te se u njemu mogu naći i delovi lako drobivih kostiju, a kasnije je to meso termički obrađuje.
-Mehaniki separisano meso je dozvoljeno samo kod pilećih prerađevina i to se strogo kontroliše. Kontroliše se mikrobiolška ispravnost ovog mesa, a na deklaraciji jasno mora da stoji da se radi o proizvodu od MSM ili MOM (mehanički otkošćeno meso). Generalno, na svim proizvodima deklaracija mora da odgovara stvarnom sastavu, navodi Svetlana Mrkovački.
Veterinarski specijačistčki institut u svojim laboratorijama kontroliše kvalitet i higijensku ispravnost hrane animalnog porekla, odnosno mesa i mleka i njihovih prerađevina, Foto: "Glas Podrinja"
