IN memoriam
Otišao je i poslednji učesnik “Krvavog marša”, borac i logoraš Miodrag, Mile Vujić
Napustio nas je 26.01.2023 godine poslednji logoraš , učesnik „Krvavog marša“ i naš borac čika Mile, Miodrag Vujić. Sahranjen je na Donjošorskom groblju 28. januara od koga su se poslednji put oprostili njegova porodica , prijatelji i mi borci iz SUBNOR-a čiji je bio član od samog osnivanja.
Čika Mile, kako smo ga mi mlađi borci zvali, rođen je 18.02.1926. godine u Rumi od majke Jelene i oca Georgija Vujić koji je bio puškar u vojsci kraljevine Jugoslavije. Zbog vojne službe porodica se seli u Kragujevac, Slavonski brod, a 1937 u Šabac. Tu dočekuju Drudi svetski rat. Septembra 1941. godine nemački fašisti odvode sve muškarce od 14-70 godina trčećim korakom u logor u sremačko selo Jarak, poznato kao „Krvavi marš“. Mila Vujić kao maloletnog, njegovog oca Georgija i strica Aleksandra i kasnije svu trojicu deportuju u radni logor u Nemačku kod Hanovera. Posle dva pokušaja bekstva Miodrag beži iz logora preko Austrije. Otac i stric su pušteni tek posle nešto više od tri godine.
Od 1944. godine priključuje se partizanskom oslobodilačkom pokretu i kao oficir aktivno učestvuje u razbijanju balista na Kosovu i Metohiji gde biva ranjen i tamo ostaje do 1948. godine.
Od 1949. Radi kao poslovođa u najvećim građevinskim firmama: „Komgrap“, „Neimar“, „Novograp“, i drugim . Penzioniše se 1978. Godine i vraća se u Šabac. Fotografija je bila njegova velika ljubav do kraja života. Bio je jedan od najboljih i najstarijih amatera fotografije u Jugoslaviji.
Čika Mile Vujić, miran ,tih i dobroćudan čovek , naučio je mnoge generacije fotografa. Neki njegovi učenici su došli da ga isprate na poslednji put.
Mi borci iz SUBNOR-a smo ponosni što je bio naš član i smatrali smo bogatstvom i srećom što smo imali takve ljude u svojim redovima, što je bio naš drug i prijatelj. I takav će ostati zauvek u našim srcima. NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA.
Čika Mile, kako smo ga mi mlađi borci zvali, rođen je 18.02.1926. godine u Rumi od majke Jelene i oca Georgija Vujić koji je bio puškar u vojsci kraljevine Jugoslavije. Zbog vojne službe porodica se seli u Kragujevac, Slavonski brod, a 1937 u Šabac. Tu dočekuju Drudi svetski rat. Septembra 1941. godine nemački fašisti odvode sve muškarce od 14-70 godina trčećim korakom u logor u sremačko selo Jarak, poznato kao „Krvavi marš“. Mila Vujić kao maloletnog, njegovog oca Georgija i strica Aleksandra i kasnije svu trojicu deportuju u radni logor u Nemačku kod Hanovera. Posle dva pokušaja bekstva Miodrag beži iz logora preko Austrije. Otac i stric su pušteni tek posle nešto više od tri godine.
Od 1944. godine priključuje se partizanskom oslobodilačkom pokretu i kao oficir aktivno učestvuje u razbijanju balista na Kosovu i Metohiji gde biva ranjen i tamo ostaje do 1948. godine.
Od 1949. Radi kao poslovođa u najvećim građevinskim firmama: „Komgrap“, „Neimar“, „Novograp“, i drugim . Penzioniše se 1978. Godine i vraća se u Šabac. Fotografija je bila njegova velika ljubav do kraja života. Bio je jedan od najboljih i najstarijih amatera fotografije u Jugoslaviji.
Čika Mile Vujić, miran ,tih i dobroćudan čovek , naučio je mnoge generacije fotografa. Neki njegovi učenici su došli da ga isprate na poslednji put.
Mi borci iz SUBNOR-a smo ponosni što je bio naš član i smatrali smo bogatstvom i srećom što smo imali takve ljude u svojim redovima, što je bio naš drug i prijatelj. I takav će ostati zauvek u našim srcima. NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA.
Gradski odbor SUBNOR-a Šabac
Najnoviji broj
18. april 2024.
