Pre nego je istorija počela

Govoreći o istoriji šabačkog boksa evocirali smo uspomene iz perioda od osam decenija, od 1942. do 2022. Ipak, kontrahronološki, odlučili smo da u pretposlednjem nastavku feljtona, vremeplov vratimo dalje u prošlost i osvrnemo se na poneki detalj iz predistorije boksa u Šapcu. Zvanična je počela 1942, no zapravo veliku populanorst i brz napredak ovog sporta kod nas dugujemo neorganizovanim počecima i događajima iz međuratnog perioda gde su postavljeni bar delovi temelja daljeg razvoja plemenite veštine tokom Drugog svetskog rata i kasnije.

U dugoj istoriji boksa u Šapcu nemoguće je navesti sve one koji su boksovali i ostvarivali velike rezultate. U prethodnom nastavku feljtona smo pominjali boksere drugih klubova iz Šapca. Nenamernom greškom izostavili smo još neke boksere kluba „Živorad Rajšić“ koji su beležili dobre rezultate u poslednjoj deceniji. U pitanju su dve dame: Naza Čundić i Jasmina Miladinović, odnosno bokseri: S. Rapkić, D. Miladinović, Polić, Andrić, Vukomanović, Domonkuš...

Mašine rukavice
Prve bokserske rukavice stigle su u Šabac nedugo po završetku Velikog rata. Marinko Maša Đorđević, jedna od najznačajnijih ličnosti za sport u našem gradu, uz rekvizite za fudbal, ragbi, doneo je u svoj grad iz Francuske i prve bokserske rukavice. Znao je da jedan par neće biti dovoljan da predstavi sport kojim se i sam pomalo bavio, te je doneo dva para. Osim rukavica Đorđević je mogao i da prenese iskustvo svojim drugovima, jer je imao nekoliko mečeva kao član SD „Jasmin“

Marinko Maša Đorđević, rodonačelnik boksa u Šapcu, Foto: Privatna arhiva

„Pesničenje“ je bilo vrlo interesantno, posebno za gimnazijalce. U davnim sećanjima onih koji dugo nisu među nama pričalo se o duelima gimanzijalaca, upravo u tim rukavicama, ali su to nezvanični mečevi kojima traga nema. Nije bilo ringa, već su boksovali na nacrtanom polju zemljane podloge. Sekcija ili klub nisu pokrenuti.

1938. prva mini revija boksa

Revija u Zanatskom domu
Prvi veliki boks meč u Šapcu organizovan je četiri godine pre nego što je šabačka storija plemenite veštine započela. U sali Zanatskog doma (gde se danas nalazi Šabačko pozorište), u vrelu nedelju 31. jula 1938. godine organizovana je mini revija gde su svoje mogućnosti i sport predstavili bokseri iz Beograda. Iako je reč nepoznatom sportu, sala Zanatskog doma bila je ispunjena, a za prisutne su bila spremna tri duela.

Prvo su na improvizovani ring izašli Maks Karner i Milan Melentijević, predstavnici lake kategorije (oba boksera po 59 kg). Meč je trajao osam rundi po dva minuta. Veći deo duela Melentijević je bio bolji i na kraju odneo pobedu na poene.

Zanatski dom – poprište prvog
zvaničnog meča u Šapcu 1938. (foto: TOŠ)

Nakon duela lake kategorije nastupili su „srednjaši“. Ime Milorada Čelika bilo je svima poznato, jer je reč o nekadašnjem šampionu Kraljevine u srednjoj kategoriji, a rival mu je bio Alija Zejnić. Prvobitno je najavljen duel Čelika i Ivana Rizmana, ali je zbog virusa Rizman odustao od dolaska u Šabac, te ga je zamenio Zejnić. Ovaj duel je predviđen da traje deset rundi po tri minuta. Iako je Čelik bio favorit, Zejnić je maksimalno iskoristio priliku i predstavio se kao izvanredan bokser zasluženo nadvisivši Čelika. Na kraju je njegova ruka bila u vazduhu, dok je Čelik ostao dužnik Šapčanima.

Steva Stojićević – bokser i pre Rata, Foto: Privatna arhiva

Glavni meč programa bio je duel teškaša. U jednom uglu nalazio se Janko Borota, a u drugom Grgo Pezo. Pravila su predviđala osam puta po tri minuta. Meč se posle sporijeg početka i taktičkog ispitivanja, pretvorio u pravi dinamičan i borben duel gde se nijedan od protivnika nije izdvajao. Publika je glasno navijala, a na kraju beše najpravedniji remi.

Bokseri i sudije
Na pomenutim duelima u Zanatskom domu 31. jula 1938. sudije na mečevima bili su takođe bokseri koji nisu u tom trenutku boksovali. Pezo je sudio meč Karnera i Melentijevića, Borota okršaj Čelika i Zejnića, dok je upravo Čelik sudio poslednji meč programa. Čak je zabeleže incident između Čelika i Pezoa. Najavljivač duela bio je šabački novinar Jovan Ivanković.

Šabački bokseri pre Rata
Organizovani boks u Šapcu jeste počeo u vreme okupacije 1942, međutim da bi neko pokrenuo priču, morala je postojati neka osnova. Uz dolazak braće Ćuk iz Bosne, važno za početak plemenite veštine u našem gradu je svakako i činjenica da su Steva Stojićević i Slobodan Marković trenirali boks tokom studija u Beogradu krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina, trenirali su ih Toma Stanisavljević Prorok i Aca Živanović, dok je Sveta Kuzminac boksovao u Zagrebu. Njegov terenr bio je Tkalec.