O FUNKCIONISANjU CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U TOKU PROTEKLE GODINE
Nedovoljni prostorni kapaciteti
Krajem prošle sedmice, na redovnoj sednici Opštinskog veća, razmatran je Izveštaj o radu Centra za socijalni rad za proteklu, kao i plan ove ustanove za tekuću godinu.
Direktorka Zorica Savić istakla je da je Centar za socijalni rad polovinom 2022.godini, nakon dobijanja saglasnosti od nadležnog ministarstva za prijem radnika na upravo-pravnim poslovima, konačno zaposlio diplomiranog pravnika, te da je ovaj problem datirao još od 2017.godine i u značajnoj meri otežavao funkcionisanje socijalne ustanove. Centar sada ima popunjene sve pozicije, i što se broja zaposlenih tiče radi punim kapacitetom, po pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Međutim, ono što trenutno otežava funkcionisanje ove ustanove jeste nedostatak prostornih kapaciteta.
–Fale nam najmanje dve kancelarije i to za arhivu, jer nemamo više prostora za skladištenje predmeta koji odlaze u pasivu. Ti predmeti nam bukvalno stoje po stolovima i podu kancelarije, što apsolutno nije u skladu sa zakonom, jer je reč o poverljivim predmetima koji bi morali da budu odloženi u ormarima- pojasnila je Savić.
Još veći problem nedostatka prostornih kapaciteta javlja se prilikom susreta dece i roditelja sa kojima ne žive u kontrolisanim uslovima. Sudovi sve češće izriču ovu meru, što Centru stvara dodatne probleme u funkcionisanju.
–Mi nemamo prostor za organizovanje viđanja dece sa tim roditeljima, već se to dešava u našim kancelarijama, što stvara problem u radu voditelja slučaja jer se gubi vreme, a deca svakako ne bi trebala da budu u službenim kancelarijama i po hodnjicima gde stranke čekaju, slušaju šta se priča i to najpre nije po zakonu, niti je u redu. Ne bi ni trebalo niti smelo tako da se radi- zaključila je direktorka.
Na potrebu što hitnijeg iznalaženja adekvatnog prostora za ovu namenu ukazala je i članica veća Radmila Pimić i dodala da je, pored svih problema sa kojima se takve porodice suočavaju, neprikladno da deca budu u hodnjiku sa roditeljima.
–Ne znam kakvi su naši kapaciteti i mogućnosti, ne znam šta se nalazi u gornjem delu, na spratu Doma kulture i da li postoji mogućnost da se neka prostorija specijalno za to opremi. Jer, zaista je značajno da dete, kada mu dođe ili otac ili majka, da budu ipak u tom trenutku, i pored neprijatne situacije, u nekom prijatnom okruženju. I o tome treba zaista ozbiljno razmišljati i doneti rešenje- smatra Pimić.
Sa tom konstatacijom složio se i predsednik Opštinskog veća Dušan Ilinčić i dodao da se razmišlja o renoviranju i rekonstrukciji kompletnog Doma kulture gde je smešten Centar za socijalni rad, te da je to jedna od opcija za iznalaženje rešenja.
–Centar čak ima i svoj plac u Koceljevi, pa bi se možda moglo ići i u tom pravcu. Ali, ne bih pričao ništa unapred. To ćemo još da vidimo i razmotrimo. Znamo za taj problem i imaćemo ga u vidu. Tražimo neko kompeltnije, celovitije rešenje- poručio je Ilinčić.
MANjE KORISNIKA, VEĆI BROJ PRIJAVA PORODIČNOG NASILjA
U 2022.godini u Centru za socijalni rad zabeležen je pad broja korisnika usluga. Na evidenciji je bilo 1.102 aktivna korisnika, što je za 56 manje u odnosu na 2021. Prema rečima direktorke, imajući u vidu pad ukupnog broja stanovnika po poslednjem popisu, ne čudi ni smanjenje broja korisnika usluga ove ustanove.
Načelnik nadležnog opštinskog odeljenja Miodrag Tadić razlog za smanjenje broja korisnika pronalazi i u primeni baze podataka socijalne karte u kojoj se jasno vidi koji korisnici ostvaruju pravo na socijalnu pomoć. Sa druge strane, broj prijava porodičnog nasilja je u porastu. Njih je u toku prošle godine bilo 71, 16 više nego u toku 2021.
–Od tog broja 66 su se odnosile na punoletne osobe, a pet prijava na decu, dakle deca su bila žrtve nasilja. Najčešći počinioci nasilja jesu bračni i vanbračni partneri, sin ili ćerka, braća i sestre i na kraju roditelji. Što se tiče prijava za decu imali smo tri slučaja fizičkog nasilja, jedna prijava emocionalnog i jedna seksualnog nasilja. Od te tri prijave fizičkog nasilja dvoje dece je izmešteno u hraniteljsku porodicu i protiv roditelja je pokrenut krivični postupak koji je još uvek u toku. Što se tiče seksualnog nasilja, takođe je dete izdvojeno iz svoje biološke porodice u hraniteljsku i sudski postupak je na samom kraju- rekla je Zorica Savić.
Ona je dodala da se porodično nasilje uglavnom ogleda u fizičkom nasilju, ali da u smislu ozbiljnijih posledica po žrtvu nije bilo težih oblika.
-Međutim, svaki kontakt uz pretnju ili vređanje je nedopustivo, a porodično nasilje je u našem društvu sve prisutnije- zaključila je direktorka Centra za socijalni rad.
Direktorka Zorica Savić istakla je da je Centar za socijalni rad polovinom 2022.godini, nakon dobijanja saglasnosti od nadležnog ministarstva za prijem radnika na upravo-pravnim poslovima, konačno zaposlio diplomiranog pravnika, te da je ovaj problem datirao još od 2017.godine i u značajnoj meri otežavao funkcionisanje socijalne ustanove. Centar sada ima popunjene sve pozicije, i što se broja zaposlenih tiče radi punim kapacitetom, po pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Međutim, ono što trenutno otežava funkcionisanje ove ustanove jeste nedostatak prostornih kapaciteta.
–Fale nam najmanje dve kancelarije i to za arhivu, jer nemamo više prostora za skladištenje predmeta koji odlaze u pasivu. Ti predmeti nam bukvalno stoje po stolovima i podu kancelarije, što apsolutno nije u skladu sa zakonom, jer je reč o poverljivim predmetima koji bi morali da budu odloženi u ormarima- pojasnila je Savić.
Još veći problem nedostatka prostornih kapaciteta javlja se prilikom susreta dece i roditelja sa kojima ne žive u kontrolisanim uslovima. Sudovi sve češće izriču ovu meru, što Centru stvara dodatne probleme u funkcionisanju.
–Mi nemamo prostor za organizovanje viđanja dece sa tim roditeljima, već se to dešava u našim kancelarijama, što stvara problem u radu voditelja slučaja jer se gubi vreme, a deca svakako ne bi trebala da budu u službenim kancelarijama i po hodnjicima gde stranke čekaju, slušaju šta se priča i to najpre nije po zakonu, niti je u redu. Ne bi ni trebalo niti smelo tako da se radi- zaključila je direktorka.
Na potrebu što hitnijeg iznalaženja adekvatnog prostora za ovu namenu ukazala je i članica veća Radmila Pimić i dodala da je, pored svih problema sa kojima se takve porodice suočavaju, neprikladno da deca budu u hodnjiku sa roditeljima.
–Ne znam kakvi su naši kapaciteti i mogućnosti, ne znam šta se nalazi u gornjem delu, na spratu Doma kulture i da li postoji mogućnost da se neka prostorija specijalno za to opremi. Jer, zaista je značajno da dete, kada mu dođe ili otac ili majka, da budu ipak u tom trenutku, i pored neprijatne situacije, u nekom prijatnom okruženju. I o tome treba zaista ozbiljno razmišljati i doneti rešenje- smatra Pimić.
Sa tom konstatacijom složio se i predsednik Opštinskog veća Dušan Ilinčić i dodao da se razmišlja o renoviranju i rekonstrukciji kompletnog Doma kulture gde je smešten Centar za socijalni rad, te da je to jedna od opcija za iznalaženje rešenja.
–Centar čak ima i svoj plac u Koceljevi, pa bi se možda moglo ići i u tom pravcu. Ali, ne bih pričao ništa unapred. To ćemo još da vidimo i razmotrimo. Znamo za taj problem i imaćemo ga u vidu. Tražimo neko kompeltnije, celovitije rešenje- poručio je Ilinčić.
MANjE KORISNIKA, VEĆI BROJ PRIJAVA PORODIČNOG NASILjA
U 2022.godini u Centru za socijalni rad zabeležen je pad broja korisnika usluga. Na evidenciji je bilo 1.102 aktivna korisnika, što je za 56 manje u odnosu na 2021. Prema rečima direktorke, imajući u vidu pad ukupnog broja stanovnika po poslednjem popisu, ne čudi ni smanjenje broja korisnika usluga ove ustanove.
Načelnik nadležnog opštinskog odeljenja Miodrag Tadić razlog za smanjenje broja korisnika pronalazi i u primeni baze podataka socijalne karte u kojoj se jasno vidi koji korisnici ostvaruju pravo na socijalnu pomoć. Sa druge strane, broj prijava porodičnog nasilja je u porastu. Njih je u toku prošle godine bilo 71, 16 više nego u toku 2021.
–Od tog broja 66 su se odnosile na punoletne osobe, a pet prijava na decu, dakle deca su bila žrtve nasilja. Najčešći počinioci nasilja jesu bračni i vanbračni partneri, sin ili ćerka, braća i sestre i na kraju roditelji. Što se tiče prijava za decu imali smo tri slučaja fizičkog nasilja, jedna prijava emocionalnog i jedna seksualnog nasilja. Od te tri prijave fizičkog nasilja dvoje dece je izmešteno u hraniteljsku porodicu i protiv roditelja je pokrenut krivični postupak koji je još uvek u toku. Što se tiče seksualnog nasilja, takođe je dete izdvojeno iz svoje biološke porodice u hraniteljsku i sudski postupak je na samom kraju- rekla je Zorica Savić.
Ona je dodala da se porodično nasilje uglavnom ogleda u fizičkom nasilju, ali da u smislu ozbiljnijih posledica po žrtvu nije bilo težih oblika.
-Međutim, svaki kontakt uz pretnju ili vređanje je nedopustivo, a porodično nasilje je u našem društvu sve prisutnije- zaključila je direktorka Centra za socijalni rad.
V. Bošković
Najnoviji broj
5. septembar 2024.
