STIGAO JE TON FILM

Ratom porušeni i osiromašeni Šabac patio je za izgubljenim predratnim bogatim i veselim životom. Životom koji se odvijao u ono vreme kada je nosio naziv Malog Pariza. Druželjubivim Šapčanima u prvo vreme kafane i bioskopi bili su glavna zabava. U gradu je bilo sve improvizovano, teško se živelo, sporo se išlo ka boljem životu. Građani su lepo mogli da vide samo na filmskom platnu u kafanama. Film je postao medij za informisanje i edukovanje. Još uvek je bio bez tona ali je ipak postao sedma umetnost u svetu koja se u Šapcu doduše širila po kafanama. Proći će puno vremena dok Šabac ne dobije pravu bioskopsku dvoranu. To nam je valjda ,,šabačka sudbina“. Danas u gradu imamo vazda vizuelnih umetnosti ali nemamo pravu galeriju za njihovo prikazivanje.
U periodu između dva svetska rata „seljakali“ su se bioskopi po kafanama. Menjali se vlasnici ali filmska traka se vrtela. U Šapcu se nedeljno prikazivalo šest do osam filmova u bioskopima „Cer“, „Apolo“, „Koloseum“, „Pariz“ i „Kasina“. Nisu radili istovremeno ali su Šapčani imali na izboru uvek dva do četiri bioskopa. Lokalne novine obaveštavale su građane o filmovima koji se prikazuju u bioskopima i koji filmovi dolaze. Vremenom se te informacije proširuju i na imena glumaca koji igraju glavne uloge da bi se oko 1928. godine objavljivao kratak sadržaj igranog filma. Vlasnici bioskopa trudili su se da privuku što veći broj gledalaca. Poseban marketinški potez napravio je 1927. godine Čeh K. Kupka , tadašnji vlasnik bioskopa ,,Pariz“ koji je doveo filmskog snimatelja da snima građanstvo na pijačni dan oko crkve i u centru Šapca. Snimanje je bilo najavljeno u lokalnoj štampi kao i prikazivanje snimljenog filma u bioskopu ,,Pariz“ ali nažalost do danas taj film nisam pronašao.