GLAS PRAVOSLAVLjA
VASKRŠNjI POST
Najduži u pravoslavnoj veri. Traje četrdeset dana, a završava se praznikom Vaskrsenja koji je ove godine 15. aprila
Prema pravoslavnom učenju Veliki post uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi. Cilj mu je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva. Veliki ili Časni post, koji je dobio naziv prema Časnom krstu na kome je stradao Isus, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na Jordanu, postio više nedelja u pustinji.
U svojoj knjizi „Post i Sveto Pričešće u Pravoslavnoj crkvi“ patrijarh Pavle kaže da naredba o postu nije ljudska, nego božanska, a da izraz „smirivanje“ duša označava post. Sveti Vasilije Veliki u postu vidi uzrok veselja. „Ne primećuješ li da je sunce svetlije posle noći, i budnoća prijatnija posle sna, i zdravlje dragocenije posle iskušenja bolesti?... Kao što žeđ daje piću slast, i prethodna glad čini jelo ukusnim, tako i post čini prijatnijim uzimanje jela“.
O postu u pravoslavnoj crkvi protojerej Miloš Petrović piše:
„Najvažnija dužnost savremenog čoveka, koji sebe želi da naziva hrišćaninom jeste povratak postu. Postu kao preusmerenju celokupnog našeg bića ka uzdržanju i vaspitavanju naše volje i slobode. U njemu vidimo način obnove ne samo zdravlja već i našeg duha i tela, društva i zajednice kao i sticanje prave i istinske ljubavi i čovekoljublja.
Pred nama je vreme Vaskršnjeg posta ( naziva se još i Veliki i Časni) koji nas vodi i priprema za najveći praznik. Ovo je najstariji ali i naznačajniji post u našoj crkvi i zbog toga zauzima posebno mesto i pridaje mu se poseban značaj. Da bi svoju decu što bolje pripremila za ovaj post crkva je odredila i pripremne nedelje koje najavljuju dolazak ovog velikog i značajnog vremena. Pripremnih nedelja imamo četiri: Mitara i fariseja nazvana tako po jevanđelju koje se čita na taj dan, Bludnog sina, takođe nazvana po jevanđelju, i Mesopusna. Poslednja nedelja pred post u koju se preporučuje ne uzimati meso. Sem toga potrebno je znati da se u ovu nedelju čita jevanđelje o drugom Hristovom dolasku i vaskrsenje mrtvih zbog čega se u subotu dan pre vrši pomen svih upokojenih članova crkve, srodnika i prijatelja kada se molimo da ih Gospod prisajedini svojoj crkvi i učini učesnicima svojih večnih dobara i obećanog života.
U svojoj knjizi „Post i Sveto Pričešće u Pravoslavnoj crkvi“ patrijarh Pavle kaže da naredba o postu nije ljudska, nego božanska, a da izraz „smirivanje“ duša označava post. Sveti Vasilije Veliki u postu vidi uzrok veselja. „Ne primećuješ li da je sunce svetlije posle noći, i budnoća prijatnija posle sna, i zdravlje dragocenije posle iskušenja bolesti?... Kao što žeđ daje piću slast, i prethodna glad čini jelo ukusnim, tako i post čini prijatnijim uzimanje jela“.
O postu u pravoslavnoj crkvi protojerej Miloš Petrović piše:
„Najvažnija dužnost savremenog čoveka, koji sebe želi da naziva hrišćaninom jeste povratak postu. Postu kao preusmerenju celokupnog našeg bića ka uzdržanju i vaspitavanju naše volje i slobode. U njemu vidimo način obnove ne samo zdravlja već i našeg duha i tela, društva i zajednice kao i sticanje prave i istinske ljubavi i čovekoljublja.
Pred nama je vreme Vaskršnjeg posta ( naziva se još i Veliki i Časni) koji nas vodi i priprema za najveći praznik. Ovo je najstariji ali i naznačajniji post u našoj crkvi i zbog toga zauzima posebno mesto i pridaje mu se poseban značaj. Da bi svoju decu što bolje pripremila za ovaj post crkva je odredila i pripremne nedelje koje najavljuju dolazak ovog velikog i značajnog vremena. Pripremnih nedelja imamo četiri: Mitara i fariseja nazvana tako po jevanđelju koje se čita na taj dan, Bludnog sina, takođe nazvana po jevanđelju, i Mesopusna. Poslednja nedelja pred post u koju se preporučuje ne uzimati meso. Sem toga potrebno je znati da se u ovu nedelju čita jevanđelje o drugom Hristovom dolasku i vaskrsenje mrtvih zbog čega se u subotu dan pre vrši pomen svih upokojenih članova crkve, srodnika i prijatelja kada se molimo da ih Gospod prisajedini svojoj crkvi i učini učesnicima svojih večnih dobara i obećanog života.
Najnoviji broj
25. april 2024.
