Kako bi se nešto stvorilo potrebna je neka energija, naše biljke koriste sunčevu energiju u procesu svog razvoja uz pomoć fotosinteze ( pomoć sunčeve energije, vode, hranuva, kiseonika, CO2 stvara ugljovodonične lance). Biljke su sposobne da uz pomoć energije elektromagnetnih talasa, sunčevog zračenja, obavljaju fotosintezu. Ovaj proces je obrnut od procesa sagorevanja, uglja,nafte koji se koristi godinama.
Biljke su prirodni akumulator sunčeve energije, uz pomoć hemijskih procesa u biljkama nastaju izvori energije oko koje se sve vrti.
Energiju potrebnu za proces fotosinteze biljka može samo koristiti iz sunčevog spektra deo elektromagnetog zračenja. Energija koja dolazi sa Sunca, je zračenje jako širokog i različitog inteziteta.
Biljke za fotosintezu koriste samo deo tog spektra, dužina elektromagnetnih talasa meri se u nanometrima. Nanometar je milioniti deo milimetra, maksimalni efekat fotosinteze biljka koristi od 400 nm do 700 nm to jest najbolje se koriste talasne dužine od 675 nm. Ovaj spektar korisnog zračenja naziva se fotosintetički aktivna oblast. Skraćenica za talasne dužine sunčevog spektra korišćenog za fotosintezu je -PAR, ova oblast talasnih dužina poklapa se sa elektromagnetnim talasima vidljvih ljudskim okom.
U danima bez direktnog sunčevog zračenja, fotosinteza je mala ili izostaje. Difuzna svetlost nastaje kada se sunčevi zraci odbijaju od prepreke, kao što su oblaci, jako prljava pokrivka plastenika. Nedostatak svetlosti može se nadoknaditi veštačkom svetlošću, ali poskupljuje cenu proizvoda. Predhodna priča je bila o biljkama koje se nalaze na otvorenom. Kada se biljke nalaze pod staklenicima-plastenicima, sunčeva svetlost mora kroz tu pokrivku da prođe. Nailaskom na prepreku sunčeve svetlosti dolazi do jednog dela refleksije-odbijanja, apsorpcije-prihvatanja odnosno pretvaranja u toplotnu energiju i transparencije-prolaska kroz prepreku. Prozračna, propusna prepreka kao što je staklo i folija propušta najveći deo energije što je i cilj ovakve proizvodnje.
Prljavo staklo, plastična folija pojačava refleksiju pa je i prodiranje energije do lista biljaka manje. Biljke sa manjkom potrebne enegije slabije napreduju, podložnije su bolestima a deformiteti plodova izraženiji. Usporena fotosinteza poskupljuje proizvodnju, lako ispirljivi makroelementi se gube, fosfor i kalijum se gomilaju u zemljišnom rastvoru, što može biti jako štetno.
Iz navedenog možemo zaključiti, korisni spektar sunčeve svetlosti daje najbolje uslove za fotosintezu. U zatvorenom prostoru obezbediti prozračnost pokrivke samim tim stvaramo optimalne uslove stvaranja prinosa.
