Како би се нешто створило потребна је нека енергија, наше биљке користе сунчеву енергију у процесу свог развоја уз помоћ фотосинтезе ( помоћ сунчеве енергије, воде, хранува, кисеоника, ЦО2 ствара угљоводоничне ланце). Биљке су способне да уз помоћ енергије електромагнетних таласа, сунчевог зрачења, обављају фотосинтезу. Овај процес је обрнут од процеса сагоревања, угља,нафте који се користи годинама.
Биљке су природни акумулатор сунчеве енергије, уз помоћ хемијских процеса у биљкама настају извори енергије око које се све врти.
Енергију потребну за процес фотосинтезе биљка може само користити из сунчевог спектра део електромагнетог зрачења. Енергија која долази са Сунца, је зрачење јако широког и различитог интезитета.
Биљке за фотосинтезу користе само део тог спектра, дужина електромагнетних таласа мери се у нанометрима. Нанометар је милионити део милиметра, максимални ефекат фотосинтезе биљка користи од 400 нм до 700 нм то јест најбоље се користе таласне дужине од 675 нм. Овај спектар корисног зрачења назива се фотосинтетички активна област. Скраћеница за таласне дужине сунчевог спектра коришћеног за фотосинтезу је -ПАР, ова област таласних дужина поклапа се са електромагнетним таласима видљвих људским оком.
У данима без директног сунчевог зрачења, фотосинтеза је мала или изостаје. Дифузна светлост настаје када се сунчеви зраци одбијају од препреке, као што су облаци, јако прљава покривка пластеника. Недостатак светлости може се надокнадити вештачком светлошћу, али поскупљује цену производа. Предходна прича је била о биљкама које се налазе на отвореном. Када се биљке налазе под стакленицима-пластеницима, сунчева светлост мора кроз ту покривку да прође. Наиласком на препреку сунчеве светлости долази до једног дела рефлексије-одбијања, апсорпције-прихватања односно претварања у топлотну енергију и транспаренције-проласка кроз препреку. Прозрачна, пропусна препрека као што је стакло и фолија пропушта највећи део енергије што је и циљ овакве производње.
Прљаво стакло, пластична фолија појачава рефлексију па је и продирање енергије до листа биљака мање. Биљке са мањком потребне енегије слабије напредују, подложније су болестима а деформитети плодова израженији. Успорена фотосинтеза поскупљује производњу, лако испирљиви макроелементи се губе, фосфор и калијум се гомилају у земљишном раствору, што може бити јако штетно.
Из наведеног можемо закључити, корисни спектар сунчеве светлости даје најбоље услове за фотосинтезу. У затвореном простору обезбедити прозрачност покривке самим тим стварамо оптималне услове стварања приноса.
