SLOBODAN BOJANIĆ - NEKAD I SAD
POLITIČAR STAROG KOVA
U pričama o ljudima koji su svojom delatnošću doprineli razvoju ovog kraja Slobodan Bojanić ima značajno mesto. Dok se bavio javnim poslovima uvažavan je i poštovan kao umereni političar
Rođen 1934. godine u selu Ravna na Krupresu, da bi kolonizacijom njegova porodica stigla u Banatski Despotovac kod Zrenjanina, gde je završio osnovnu školu. Kada je državna direkcija hemijske industrije 1948. godine raspisala konkurs za hemijsku školu, došao je u Šabac i tu ostao do današnjih dana.
Pošto je ta škola bila internatskog tipa, uslov je bio da ako učenik ne završi, morao je sve troškove da nadoknadi, tako je tada mladi Slobodan Bojanić, čiji su roditelji bili skromnog imućnog stanja, marljivo učio i sa uspehom završio. Po rasporedu se i zaposlio, jer tako se tada radilo. Počeo je u pogonu sulfitnih soli Hemijske industrije “Zorka“. Već 1952. godine odlazi sa Drugom pocerskom brigadom na izgradnju fabrike kablova u Svetozarevo, i tamo je bio zamenik komandanta brigade.
- Uslovi su bili izuzetno teški pošto je bilo mnogo brigada u naselju a radilo se sa veoma primitivnim sredstvima. Razlog je bio u tome što je fabrika planirana da se gradi uz podršku ruskih kredita i opreme međuti, pošto je došlo do poznate rezolucije IB-a, moralo je da se pređe na programe američkih kompanija. Ipak naša brigada je postigla izuzetne rezultate i osvojila sva priznanja - seća se Slobodan Bojanić, prve akcije u kojoj je učestvovao u industrijalizaciji zemlje. O svemu tome, kaže, moglo bi se mnogo pričati, osnovno je da se radilo sa mnogo volje i truda.
Po povratku u Šabac nastavio je posao u “Zorki“, potom otišao u vojsku a po odsluženju 1956. godine, po odluci Opštinskog i sreskog komiteta odlazi u partijsku školu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Po povratku u Šabac, 1957. godine prilikom spajanja srezova i društveno političkih organizacija od dva sreska komiteta omladine formiran je jedan te je za predsednika izabran Miloje Ivanović a za sekretara Slobodan Bojanić, što je za njega bila i velika čast ali i posebna odgovornost. Ispoštovao je svoj princip da se tim političkim radom ne bavi profesionalno već da zadrži posao u HI “Zorka“, što je predstavljalo posebno opterećenje u radu i životu. Ipak, Bojanić se svojski posvetio omladinskom radu posebno tadašnjoj aktivnosti zbližavanja srednjoškolske i radničke omladine kao i na pripremanju mladih za odlazak na radne akcije širom Jugoslavije. Tako je i 1959. godine Slobodan Bojanić otišao na izgradnju auto puta Paraćin- Niš, gde je bio komandant Druge podrinske brigade. I tu su vladali teški uslovi kako radni tako i smeštajni ali brigada je odgovorila zahtevima i opet osvojila značajna priznanja.
Pošto je ta škola bila internatskog tipa, uslov je bio da ako učenik ne završi, morao je sve troškove da nadoknadi, tako je tada mladi Slobodan Bojanić, čiji su roditelji bili skromnog imućnog stanja, marljivo učio i sa uspehom završio. Po rasporedu se i zaposlio, jer tako se tada radilo. Počeo je u pogonu sulfitnih soli Hemijske industrije “Zorka“. Već 1952. godine odlazi sa Drugom pocerskom brigadom na izgradnju fabrike kablova u Svetozarevo, i tamo je bio zamenik komandanta brigade.
- Uslovi su bili izuzetno teški pošto je bilo mnogo brigada u naselju a radilo se sa veoma primitivnim sredstvima. Razlog je bio u tome što je fabrika planirana da se gradi uz podršku ruskih kredita i opreme međuti, pošto je došlo do poznate rezolucije IB-a, moralo je da se pređe na programe američkih kompanija. Ipak naša brigada je postigla izuzetne rezultate i osvojila sva priznanja - seća se Slobodan Bojanić, prve akcije u kojoj je učestvovao u industrijalizaciji zemlje. O svemu tome, kaže, moglo bi se mnogo pričati, osnovno je da se radilo sa mnogo volje i truda.
Po povratku u Šabac nastavio je posao u “Zorki“, potom otišao u vojsku a po odsluženju 1956. godine, po odluci Opštinskog i sreskog komiteta odlazi u partijsku školu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Po povratku u Šabac, 1957. godine prilikom spajanja srezova i društveno političkih organizacija od dva sreska komiteta omladine formiran je jedan te je za predsednika izabran Miloje Ivanović a za sekretara Slobodan Bojanić, što je za njega bila i velika čast ali i posebna odgovornost. Ispoštovao je svoj princip da se tim političkim radom ne bavi profesionalno već da zadrži posao u HI “Zorka“, što je predstavljalo posebno opterećenje u radu i životu. Ipak, Bojanić se svojski posvetio omladinskom radu posebno tadašnjoj aktivnosti zbližavanja srednjoškolske i radničke omladine kao i na pripremanju mladih za odlazak na radne akcije širom Jugoslavije. Tako je i 1959. godine Slobodan Bojanić otišao na izgradnju auto puta Paraćin- Niš, gde je bio komandant Druge podrinske brigade. I tu su vladali teški uslovi kako radni tako i smeštajni ali brigada je odgovorila zahtevima i opet osvojila značajna priznanja.
Najnoviji broj
25. april 2024.
