ŠABAČKO POZORIŠTE
BLAGO CARA RADAŠINA
Prošle srede promovisana knjiga „I tako...“ autora Radoša Bajića kome je njegovo preosveštenstvo episkop šabački Lavrentije uručio orden Svetog vladike Nikolaja. O knjizi govorio đakon Ljubomir Ranković, urednik „Glasa crkve“. Svečanosti prisustvovao i gradonačelnik Šapca Miloš Milošević
I tako... Pred prepunom salom Šabačkog pozorišta prošlog petka predstavljena je knjiga glumca, scenariste i reditelja Radoša Bajića. Nastala na osnovu citata i monologa iz serije „Selo gori, a baba se češlja“ knjigu izdao „Glas crkve“ u saradnji sa Contrast studiom na inicijativu i sa blagoslovom njegovog preosveštenstva eiskopa šabačkog Lavrentija. Luksuzno opremljena i ilustrovana scenama iz serije i portretima njenih junaka ova knjiga ima, kako je istakao i sam autor, još veću vrednost jer je predgovor napisala njegova svetost patrijarh srpski Irinej.
Đakon Ljubomir Ranković, jedan od urednika knjiga zajedno sa Jelenom Bajić Ljočić, istakao je da oseća izuzetnu čast jer se našao u ovoj velikoj priči iz srpske kulture.
- Osetio sam da se radi o jednom velikom kulturnom i duhovnom blagu. Mislim da je srpska kultura pored „Blaga cara Radovana“ dobila i „Blago cara Radašina“. Ono što želim da kažem je da se radi o jednoj izuzetno velikoj knjizi. To u stvari i jeste književni žanr „Blaga cara Radovana“. Esejistička, aforistička proza čiji je začetnik Montejn. Ono što je meni posebno drago i što sam srećan učestvovanjem u stvaranju ove knjige, naravno, s tehničke strane, jeste što je ovim afirmisano naše selo. Radoš Bajić je u ovoj knjizi, i kroz ovu seriju, slikao dušu srpskog seljaka. Mislim da je zaronio kroz ove tekstove u same, najdonje dubine seljakove duše. On se rve sa prirodom kroz svoje ofove, sa bolešću, prijateljima i neprijateljima, državom, inspektorima, policijom, sa NATO paktom. A, koliko je to zgusnuto u ove ofove i ova zrnca u nekoliko redova da je to zapanjujuće, kako se uspelo u tih nekoliko rečenica da se smesti sva ta poruka koja izlazi iz duše onog srpskog seljaka koji nosi jedno lepo i razbarušeno srpsko ime Radašin. Radašin je u stvari srpski Sokrat, seljački, naš mudrac ““ rekao je đakon Ljubomir Ranković.
Đakon Ljubomir Ranković, jedan od urednika knjiga zajedno sa Jelenom Bajić Ljočić, istakao je da oseća izuzetnu čast jer se našao u ovoj velikoj priči iz srpske kulture.
- Osetio sam da se radi o jednom velikom kulturnom i duhovnom blagu. Mislim da je srpska kultura pored „Blaga cara Radovana“ dobila i „Blago cara Radašina“. Ono što želim da kažem je da se radi o jednoj izuzetno velikoj knjizi. To u stvari i jeste književni žanr „Blaga cara Radovana“. Esejistička, aforistička proza čiji je začetnik Montejn. Ono što je meni posebno drago i što sam srećan učestvovanjem u stvaranju ove knjige, naravno, s tehničke strane, jeste što je ovim afirmisano naše selo. Radoš Bajić je u ovoj knjizi, i kroz ovu seriju, slikao dušu srpskog seljaka. Mislim da je zaronio kroz ove tekstove u same, najdonje dubine seljakove duše. On se rve sa prirodom kroz svoje ofove, sa bolešću, prijateljima i neprijateljima, državom, inspektorima, policijom, sa NATO paktom. A, koliko je to zgusnuto u ove ofove i ova zrnca u nekoliko redova da je to zapanjujuće, kako se uspelo u tih nekoliko rečenica da se smesti sva ta poruka koja izlazi iz duše onog srpskog seljaka koji nosi jedno lepo i razbarušeno srpsko ime Radašin. Radašin je u stvari srpski Sokrat, seljački, naš mudrac ““ rekao je đakon Ljubomir Ranković.
Najnoviji broj
25. april 2024.
