OBELEŽENA 105. GODIŠNjICA OD OSLOBOĐENjA ŠAPCA U PRVOM SVETSKOM RATU
Jesenje sunce slobode
„Drugog novembra 1918. godine, Šabac je ogrejalo sunce slobode, vrlo oštro i zubato, jer se do nje došlo žrtvama i nadčovečanskim naporima“
U porti Sabornog hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, u petak, 2. novembra, obeležena je 105. godišnjica od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu.
Nakon opela stradalim za slobodu koju danas baštinimo, koji je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop šabački Jerotej, na Spomenik palim Šapčanima u ratovima 1912 – 1918, vence su položili predstavnici Vojske Srbije, Mačvanskog upravnog okruga, Grada Šapca, SUBNOR-a, udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova i kulturu sećanja, kao i potomci ratnika.
Foto: Glas Podrinja
Episkop šabački Jerotej započeo je besedu rečima „jednog od najvećih Srba posle Svetog Save“, Vladike Nikolaja Velimirovića da se „veličina jednog čoveka, ili naroda, meri veličinom muke i stradanja za pravdu Božju, koju je i sam iskusio u vihorima strašnih ratova sa početka krvavog 20. veka“.
MOLITVENI POMEN „Molitveno smo se setili svih, oslobodioca i onih koji slobodu nisu dočekali, koje je Gospod oslobodio i Sebi kroz muke prizvao. Pomolili smo se za njih, ali i njima, budući da duboko verujem da su zbog svoje ljubavi prema Bogu i njegovoj pravdi, zbog teškog i mučeničkog stradanja dospeli tamo gde svi sveti prebivaju te da imaju slobodu pred Hristom Gospodom da se mole za nas, njihovu decu i sugrađane, da budemo dostojni milosti Božje. Toga radi, molitveno im zavapimo: Sveti mučenici šabački, molite Boga za nas.“ (Episkop šabački Jerotej)
- Prvi svetski rat bio je prva velika klanica čovečanstva, a u njemu osobito srpskog naroda, koji se našao u žrvnju istorije i velikih sila koje su, pokrenute silama tame, htele da malu, ali samosvojnu i ponosnu Srbiju, ugase kao plamičak sveće. U toj borbi, koja je odnela trećinu stanovništva tadašnje Srbije, ceo naš narod dao je svoj doprinos i podneo ogromne žrtve. Grad Šabac je, zbog svog pograničnog položaja, zajedno sa Mačvom, Pocerinom i Podrinjem, prednjačio po razmerama razaranja koje je doživeo i po težini zločina koji je austro-ugarska vojska počinila nad njegovim žiteljima. Upravo zato smo se okupili pred našim Sabornim hramom, hramom mučenikom, koji je u te strašne dane, zajedno sa svojim narodom podneo ogromna stradanja bivajući ujedno grobnica njihovim izmučenim telima, ali i kolevka života večnoga njihovim svetim dušama, istakao je vladika Jerotej i dodao da su nam slobodu, koju je čuvala šabačka nejač, doneli srpski vojnici, vitezovi, mučenici.
Foto: Glas Podrinja
Član privremenog organa grada Šapca Blaža Knežević podsetio je prisutne da je Šabac, koga su zvali Mali Pariz s kraja 19. i početkom 20 veka, nakon Prvog svetskog rata, prozvan Srpski Verden, što „nije bila samo puka asocijacija na još jedan francuski grad, nego simbolika stradanja i razaranja koja je spojila francuski Verden i srpski Šabac“.
- Taj strašni period u kom je naš grad izgubio skoro polovinu svog preratnog stanovništva, grad u kom je nakon neprijateljskih ofanziva bilo gotovo nemoguće pronaći neoštećenu zgradu, u kom su počinjeni strašni zločini protiv civilnog stanovništva, gde su njegovi sugrađani upravo na ovom mestu proživeli svoje najveće stradanje... U vremenu kada svi teže da činjenice minimalizuju, nekorektno bi bilo ne podsetiti se svega što je u jednom vremenu bila realnost našeg grada. U čast obeležavanja još jedne godišnjice od završetka Prvog svetskog rata, Grad Šabac sa izuzetnom pažnjom čuva uspomenu na ovaj događaj. Kao odgovorni članovi zajednice, pamteći žrtve koje je grad podneo u Prvom svetskom ratu, negujemo zahvalnost, sećanje i poštovanje, kao temeljne ljudske vrednosti svesni saznanja da nije sve počelo od nas i sa nama. U svetu koji se ubrzano menja, sigurni smo da se, bez ovih vrednosti, naša sadašnjost čini nepotpunom, a budućnost neizvesnom, istakao je Knežević.
Foto: Glas Podrinja
Predsednik Okružnog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika, pukovnik u penziji Slobodan Živanović istakao je da je 2. novembra „Šabac ogrejalo sunce slobode, vrlo oštro i zubato, jer se do nje došlo žrtvama i nadčovečanskim naporima“.
- Ovde su austrougarski soldati vršili najveće zločine. Dana 12. avgusta 1914. zatvorili su u crkvu oko 200 talaca, koje su trećeg dana izveli na gubilište. U porti hrama ubijeno je 157 nedužnih ljudi. To im nije bilo dovoljno, pa su ljude vešali o kućni dovratak i bandere po celoj Mačvi. Bezbroj je i pojedinačnih monstruoznih ubijanja. Kada sva zverstva nisu pomogla, Kajzer je ljutito naredio da Srbija bude uništena. Krajem 1914. sledi ogroman pritisak i povlačenje naše vojske na Kosovo, pa preko albanskih bespuća ka obalama spasa Jonskog i Egejskog mora. To su bila ogromna stradanja usled gladi, tifusa i oštre zime, ali se vojska na Krfu i Bizerti vrlo brzo oporavila, reorganizovala i, posle energičnog proboja Solunskog fronta, oslobodioci su stigli i u naš grad.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
