Sretenje, simbol prošlosti i budućnosti

Dan državnosti, Sretenje Gospodnje, 15. februar, obeležen je na Mišaru polaganjem venaca kraj spomen obeležja posvećenom jednom od najvažnijih bojeva Prvog srpskog ustanka. U organizaciji Grada Šapca i Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak Mišar“ priređena je svečanost povodom nacionalnog praznika.

Foto: "Glas Podrinja"

Polaganjem venaca i opelom odata je počast svim stradalima u borbi za oslobođenje Srbije, a prisutnima se u ime grada Šapca obratio gradonačelnik Šapca dr Aleksandar Pajić.

Foto: "Glas Podrinja"

-Uvek se pitamo da li smo u današnje vreme dovoljno uradili u odnosu na ono što su nam naši preci ostavili i ono što su oni uradili u svoje vreme. Mislim da veliki broj autoputeva i puteva, bolnica, škola i vrtića, nove pruge i rečna pristaništa, jesu odgovor na potrebe građana Šapca i Srbije. Jasno je da se Srbija unapređuje i modernizuje iz godine u godinu. Zato se pred veličinom današnjeg dana, još jednom zahvaljujemo, ali i obavezujemo da ćemo tekovine Sretenja čuvati i unapređivati zarad dobrobiti čitavog društva. Spomenik mišarskim junacima je simbol koji nas podseća na ono što jesmo i na ono što treba da bude u budućnosti. Predsedniku Republike Srbije i svim građanima čestitam Dan državnosti - dodao je gradonačelnik.

Foto: "Glas Podrinja"

Dan državnosti Republike Srbije (Sretenje), 15. februar, podseća na dva važna događaja iz srpske istorije, početak Prvog srpskog ustanka i donošenje Sretenjskog ustava.

Sretenjski ustav
15. februara 1835. godine sazvana je Narodna skupština koja u Kragujevcu usvojila Ustav. Pisac prvog Ustava bio je Dimitrije Davidović, ugledni srpski političar i diplomata. Ubrzo je pravni akt potvrdio i sam Knjaz Miloš, iako je on ograničavao njegovu vlast. Uvedena je podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Izvršnu vlast su delili Knjaz i državni Sovijet, dok je zakonodavnu imala Skupština. Ustav je suspendovan nakon 55 dana, praktično nikada nije stupio na snagu, zamenjen je novim, 1838, međutim Sretenjski ustav predstavlja jedan od najmodernijih u Evropi u vreme kada je donet.

-Ova dva datuma simbolizuju slobodu i pravdu, kao i sve one vanvremesnke vrednosti kojih se svake godine sećamo. Bitka na Mišaru bila je jedna od najznačajnijih u našoj istoriji, a ona je ujedno i temelj moderne srpske državnosti -rekao je istoričar Dejan Živanović.

Prvi srpski ustanak
15. februara 1804. godine, Đorđe Petrović Karađorđe izabran je za vožda nakon što je podigao Prvi srpski ustanak u Orašcu. Ustanak i oružana borba bila je odgovor na dahije i način vladanja Beogradskim pašalukom. Ustanak je na početku bio vrlo uspešan, izvojevano je i oslobođenje, ali je ugušen devet godina kasnije. Konačno oslobođenje usledilo je 1878. godine.

Foto: "Glas Podrinja"

Predstavnici Grada Šapca, lokalnih samouprava, boračkih udruženja, građani, potomci i predstavnici udruženja koje neguju sećanje na one koji su se borili za slobodu srpskog naroda položili su vence u njihovu čast.

Foto: "Glas Podrinja"

U umetničkom programu nastupio je guslar Milutin Gvozdenović i Omladinsko pozorište ,,Vožd“ Mišar sa kazivanjem o Mišaru. Himnu ,,Bože pravde“ izvela je Anastasija Bogdanović.