25. april 2024.25. apr 2024.
Foto: Glas Podrinja

Foto: Glas Podrinja

Konak i Šabac Jevrema Obrenovića

Zlatno doba grada

Jevrem Obrenović ostavio je dubok trag u istoriji grada Šapca. Izgradnja Jevremovog konaka koji je porušen nakon Majskog prevrata 1903. godine poverena je hadži Nikoli Živkoviću. Na Dan grada, 22. aprila u bronzi izlivena maketa Jevremovog konaka postavljena je na mestu gde se nekada nalazilo pomenuto zdanje, isped sadašnje zgrade Gradske uprave
Jevrem Obrenović (1790-1856) najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića postavljen je za obor kneza Šabačke nahije 1816. godine i u Šapcu je proveo 15 godina, te se njegov boravak u gradu na Savi u naziva „Jevremovim zlatnim dobom“. Svojim delovanjem ostavio je dubok trag u istoriji grada i postavio temelje „Malog Pariza“. Posebno mesto u upravljanju nahijom posevetio je njenoj evropeizaciji, njenom uređenju i pretvaranju u varoši nalik na one preko severne granice tadašnje Kneževine. Imao je podršku brata Miloša, ali i supruge Tomanije, ćerke čuvenog srpskog vojvode Ante Bogićevića. O Jevremovom dobu ostala su brojna svedočanstva, ali ono najznačajnije, konak nije.

Foto: Glas Podrinja


O kulturnom i društvenom životu Šapca u vreme kada je Jevrem Obrenović bio na čelu Šabačke nahije govorili su istoričarka umetnosti i viša savetnica Narodnog muzeja Šabac Tatjana Marković, i istoričar i viši kustos Branislav Stanković. Poseban akcenat bio je specifičnosti, izgradnji Jevremovog konaka koji je porušen nakon Majskog prevrata 1903. godine i dolaskom nove dinastije Karađorđević na čelo Kraljevine Srbije.

Foto: Glas Podrinja


-Doba Jevrema Obrenovića je period o kom se često govori. Posebno se o njegovoj evropeizaciji našeg grada, ali i Srbije. Važilo je neko nepisano pravilo da sve što je novo, savremeno prvo je stizalo u Jevremov Šabac, potom u Milošev Kragujevac, a zatim u Beograd. Pod ovim mislimo na urbanizaciju, puteve, poreze koje je koristio za uređenje grada, a pre svega na velelepni konak koji je završen 1824. ili 1826. godine – pojašnjava Tatjana Marković i dodaje da je pored konaka sagrađena i crkva na mestu crkve brvnare.

Važilo je neko nepisano pravilo da sve što je novo, savremeno prvo je stizalo u Jevremov Šabac, potom u Milošev Kragujevac, a zatim u Beograd


-Zabeleženo je da je crkva ličla na one preko. Najduže je rađen zvonik, jer su Šapčani želeli veličinu zvonika Saborne crkve u Beogradu. I on je rađen sve dok nije urađen baš po meri i želji. Kada je reč o čuvenom konaku Jevrem je odabrao lokaciju za svoj dom i izgradnja je poverena hadži Nikoli Živkoviću iz Beograda. Izgradnja je trajala nekoliko godina, ali se zna da je definitivno zadanje u stilu balkanske profane arhitekture bilo završeno 1826. o čemu svedoči zapis Joakima Vujića. On je detaljno pisao konak i naglasio da ga je Tomanija provela kroz velelepno zdanje.

Foto: Glas Podrinja


Navodi da je Vujić bio opčinjen izgledom zdanja, kao i enterijerom, po evropskim standaradima.
- Sam je Joakim primetio da je na spratu dobar deo soba bio evropski opremljen, što je bila apsolutna novina. Nameštaj koji je donet preko Save, u bidermajer stilu, na zidovima se nalaze „izobraženija“, odnosno slike i portreti Jevrema i brata Miloša, jedna divna kineska peć, stolnjaci od belog damasta, cveće u teglama (vazama) što je bilo potpuna novina tada u Srbiji, garnitura od plavog satena – pojašnjava istoričarka umetnosti.

Pomenuti opisi su samo deo onoga što je krasilo Jevremov konak. Posebnost je bilo i dvorške, sakrivano od pogleda prolaznika, odvojena kunjinja za pripremu hrane, kao i staklo na prozorima. Ipak, centralni deo konaka bio je salon sa divanom sličan onom u Miloševim konacima gde se pila kafa i divanilo.



Po odlasku Jevrema iz Šapca konak je korišćen za đake Gimnazije, kao reprezentativno zdanje za prijeme i različite kulturne događaje sve do rušenja.

Maketa Jevremovog konaka
Na Dan grada, 22. aprila u bronzi izlivena maketa Jevremovog konaka postavljena je na mestu gde se nekada nalazilo pomenuto zdanje, isped sadašnje zgrade Gradske uprave. Realizacija dela poverena je Školi primenjenih umetnosti u Šapcu na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi.
-Priča o Jevremovom konaku nosi snažnu poruku o važnosti očuvanja kulturne baštine i graditeljskog nasleđa. Nažalost, konak ne postoji više, ali projekat Grada Šapca i naše Škole ima simboličnu vrednost. Upravo je Jevrem podržavao kulturu, umetnost, obrazovanje. Ponosni smo što smo bili deo projekta, te se zahvaljujem timu koji je radio, kao i čelnicima Grada koji su imali sluha da se projekat realizuje. Iako je mali broj istorijske građe na koju smo mogli da se oslonimo verujemo da su profesori Marko Gavrilović i Vladimir Tović uspeli u tome. Ovo je prvi inkluzivni spomenik kulture, jer ima natpis na Brajevoj azbuci – izjavila je direktorka Škole primenjenih umetnosti Nevenka Đokić.
Profesor Vladimir Tović autor skulpture Jevrema Obrenovića bio je i realizator replike konaka. Uz pomoć 3D modelovanja postignut je efekat vernog prikaza.
-Kao umetniku koji je zaljubljen u nauku, ovaj rad mi je do sada najdraži. On je ujedno i moj prvi naučni rad. Nešto duže je trajao proces rada, ali sam uspeo da dobijem apsolutne proporcije konaka, i dimenzije. Za buduće generacije koje se budu bavile enterijerom, verujem da će ovo biti dobra podloga za rad.
M.Ž.B.

Najnoviji broj

11. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa