Jevrem Obrenović ostavio je dubok trag u istoriji grada Šapca. Izgradnja Jevremovog konaka koji je porušen nakon Majskog prevrata 1903. godine poverena je hadži Nikoli Živkoviću. Na Dan grada, 22. aprila u bronzi izlivena maketa Jevremovog konaka postavljena je na mestu gde se nekada nalazilo pomenuto zdanje, isped sadašnje zgrade Gradske uprave
Jevrem Obrenović (1790-1856) najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića postavljen je za obor kneza Šabačke nahije 1816. godine i u Šapcu je proveo 15 godina, te se njegov boravak u gradu na Savi u naziva „Jevremovim zlatnim dobom“. Svojim delovanjem ostavio je dubok trag u istoriji grada i postavio temelje „Malog Pariza“. Posebno mesto u upravljanju nahijom posevetio je njenoj evropeizaciji, njenom uređenju i pretvaranju u varoši nalik na one preko severne granice tadašnje Kneževine. Imao je podršku brata Miloša, ali i supruge Tomanije, ćerke čuvenog srpskog vojvode Ante Bogićevića. O Jevremovom dobu ostala su brojna svedočanstva, ali ono najznačajnije, konak nije.
Foto: Glas Podrinja
O kulturnom i društvenom životu Šapca u vreme kada je Jevrem Obrenović bio na čelu Šabačke nahije govorili su istoričarka umetnosti i viša savetnica Narodnog muzeja Šabac Tatjana Marković, i istoričar i viši kustos Branislav Stanković. Poseban akcenat bio je specifičnosti, izgradnji Jevremovog konaka koji je porušen nakon Majskog prevrata 1903. godine i dolaskom nove dinastije Karađorđević na čelo Kraljevine Srbije.
Foto: Glas Podrinja
-Doba Jevrema Obrenovića je period o kom se često govori. Posebno se o njegovoj evropeizaciji našeg grada, ali i Srbije. Važilo je neko nepisano pravilo da sve što je novo, savremeno prvo je stizalo u Jevremov Šabac, potom u Milošev Kragujevac, a zatim u Beograd. Pod ovim mislimo na urbanizaciju, puteve, poreze koje je koristio za uređenje grada, a pre svega na velelepni konak koji je završen 1824. ili 1826. godine – pojašnjava Tatjana Marković i dodaje da je pored konaka sagrađena i crkva na mestu crkve brvnare.
Važilo je neko nepisano pravilo da sve što je novo, savremeno prvo je stizalo u Jevremov Šabac, potom u Milošev Kragujevac, a zatim u Beograd
-Zabeleženo je da je crkva ličla na one preko. Najduže je rađen zvonik, jer su Šapčani želeli veličinu zvonika Saborne crkve u Beogradu. I on je rađen sve dok nije urađen baš po meri i želji. Kada je reč o čuvenom konaku Jevrem je odabrao lokaciju za svoj dom i izgradnja je poverena hadži Nikoli Živkoviću iz Beograda. Izgradnja je trajala nekoliko godina, ali se zna da je definitivno zadanje u stilu balkanske profane arhitekture bilo završeno 1826. o čemu svedoči zapis Joakima Vujića. On je detaljno pisao konak i naglasio da ga je Tomanija provela kroz velelepno zdanje.
Foto: Glas Podrinja
Navodi da je Vujić bio opčinjen izgledom zdanja, kao i enterijerom, po evropskim standaradima. - Sam je Joakim primetio da je na spratu dobar deo soba bio evropski opremljen, što je bila apsolutna novina. Nameštaj koji je donet preko Save, u bidermajer stilu, na zidovima se nalaze „izobraženija“, odnosno slike i portreti Jevrema i brata Miloša, jedna divna kineska peć, stolnjaci od belog damasta, cveće u teglama (vazama) što je bilo potpuna novina tada u Srbiji, garnitura od plavog satena – pojašnjava istoričarka umetnosti.
Pomenuti opisi su samo deo onoga što je krasilo Jevremov konak. Posebnost je bilo i dvorške, sakrivano od pogleda prolaznika, odvojena kunjinja za pripremu hrane, kao i staklo na prozorima. Ipak, centralni deo konaka bio je salon sa divanom sličan onom u Miloševim konacima gde se pila kafa i divanilo.
Po odlasku Jevrema iz Šapca konak je korišćen za đake Gimnazije, kao reprezentativno zdanje za prijeme i različite kulturne događaje sve do rušenja.
Maketa Jevremovog konaka Na Dan grada, 22. aprila u bronzi izlivena maketa Jevremovog konaka postavljena je na mestu gde se nekada nalazilo pomenuto zdanje, isped sadašnje zgrade Gradske uprave. Realizacija dela poverena je Školi primenjenih umetnosti u Šapcu na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi. -Priča o Jevremovom konaku nosi snažnu poruku o važnosti očuvanja kulturne baštine i graditeljskog nasleđa. Nažalost, konak ne postoji više, ali projekat Grada Šapca i naše Škole ima simboličnu vrednost. Upravo je Jevrem podržavao kulturu, umetnost, obrazovanje. Ponosni smo što smo bili deo projekta, te se zahvaljujem timu koji je radio, kao i čelnicima Grada koji su imali sluha da se projekat realizuje. Iako je mali broj istorijske građe na koju smo mogli da se oslonimo verujemo da su profesori Marko Gavrilović i Vladimir Tović uspeli u tome. Ovo je prvi inkluzivni spomenik kulture, jer ima natpis na Brajevoj azbuci – izjavila je direktorka Škole primenjenih umetnosti Nevenka Đokić. Profesor Vladimir Tović autor skulpture Jevrema Obrenovića bio je i realizator replike konaka. Uz pomoć 3D modelovanja postignut je efekat vernog prikaza. -Kao umetniku koji je zaljubljen u nauku, ovaj rad mi je do sada najdraži. On je ujedno i moj prvi naučni rad. Nešto duže je trajao proces rada, ali sam uspeo da dobijem apsolutne proporcije konaka, i dimenzije. Za buduće generacije koje se budu bavile enterijerom, verujem da će ovo biti dobra podloga za rad.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
