Slaveći Vaskrs, mi slavimo život

Uoči blistavog jutra Vaskrsa, Arhijerejski namesnik drugi šabački Milutin Ilić protonamesnik vodi nas kroz duhovne dubine i bogatstvo ovog svetog praznika i njegov značaj u pravoslavnoj tradiciji. Otkriva simboliku Vaskrsa i načine na koje vernici mogu proslaviti ovaj praznik sa verom, nadom i ljubavlju, koje osvetljavaju put ka radosti vaskrsenja.

U čemu je značaj Vaskrsa u pravoslavnoj tradiciji i kako se Crkva priprema za najradosniji hrišćanski praznik?
Vaskrs je najznačajniji, ujedno i najradosniji hrišćanski praznik i temelj naše hrišćanske vere. Apostol Pavle kaže u poslanici: „Ako Gospod nije ustao, uzalud je propoved naša, uzalud je i vera naša“. Slaveći Vaskrs, mi slavimo život, slavimo ikonomiju spasenja i sve ono što je Gospod odredio čoveku, jer u Vaskrsenju Hristovom radujemo se i zbog zaloga za naše vaskrsenje koje predstavlja zajednicu sa Gospodom u večnosti, a i jednih sa drugima. Prema tome, Vaskrsenje Hristovo slavi sva tvar i to je kosmički događaj koji je potresao svet i otvorio vrata Raja svakome čoveku koji je u Novom Adamu, Gospodu Hristu, moguće da ostvari zajednicu sa Bogom i, kako u ovom vremenu, tako i u večnosti, zajednicu koja je bila narušena padom naših praroditelja, Adama i Eve od izgnanja iz Raja, i da se sada nanovo, Vaskrsenjem Hristovim, otvara Raj za svakoga čoveka koji Vaskrsenje Hristovo doživljava svim svojim čulima, a upravo se nalazimo u periodu u kome se pripremamo da istinski, svim svojim kapacitetima i celokupnim bićem, doživimo taj događaj Hristovog Vaskrsenja. Govorim o postu koji je Crkva postavila kao Svetu četrdesetnicu, koji je najdrevniji post, i samu Strasnu nedelju. Strasnom je nazivamo zbog stradanja Gospodnjeg na koje je on pošao, projavivši najveću ljubav, a to je da život svoj položi za čoveka, najpre došavši u ovaj svet, On, istinski i predvečni Bog, postavši čovek, jedan od nas, ostajući Bog, a postajući Čovek, dakle Bogočovek, istinski sada strada dragovoljnom smrću na krstu ne bi li svima nama bili oprošteni grehovi, od naših praroditelja do nas, današnjih hrišćana i hrišćana svih vremena, a ujedno i pobeđuje najljućeg neprijatelja čovekovog, a to je smrt, koji se uselio u svet čovekovim padom, i ne samo smrt, nego greh i đavola i smrt zajedno.

Foto: Glas Podrinja

Kako Vaskrs inspiriše zajednicu na dela ljubavi i solidarnosti?
Vaskrs umnogome inspiriše zajednicu, a čovek se identifikuje kroz zajednicu. Ja postojim na osnovu Ti i moje postojanje je upravo potvrđeno od mojih bližnjih, a Vaskrsenje Hristovo kao najradosniji događaj inspiriše da živimo u ljubavi, da budemo humani, da budemo jedni prema drugima otvorenih srca upravo znajući da Vaskrsenje Hristovo sve nadilazi. Ima jedna divna Pashalna stihira koja peva „prostim vsja voskresenijem i tako vozopim“, pa onda nastavlja „Hristos vaskrse iz mrtvih“. Znači, oprostimo svima sve vaskrsenjem. To je ujedno poziv za prevazilaženje svakog polariteta u društvu i jačanje onog konstruktivnog duha, spasonosnog, gde osećamo pripadnost jedni drugima i pripadnost Bogu kao našem Ocu nebeskom.

Kakva je Vaša poruka vernicima za Vaskrs?
Poruka vernicima za praznik Vaskrsenja Hristovog bi bila da osetivši ljubav Božju koju je on projavio prema nama, svojim, najpre stradanjem, a onda i vaskrsenjem, i mi probamo da doživimo tu ljubav, da tu ljubav umnožavamo i delimo i da budemo svetlost svetu. Jer, svaki hrišćanin je prizvan da bude svet po tome što je naš Bog svet, a samim tim da Vaskrsom i mi vaskrsavamo, da vaskrsavamo onaj zadati Božji lik u nama, da budemo sveti i da vaskrsavamo svoj vrlinski život da bismo doneli sreću svojim bližnjima, jer bez sreće naših bližnjih nema ni naše istinske sreće.