13. april 2023.13. apr 2023.
Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!
U NEDELjU PROSLAVLjAMO PRAZNIK NAD PRAZNICIMA

Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Vaskrsenjem iz groba Hristos je krunisao sve ranije praznike. Samo je raspeta ljubav Božija, koja se pokazala kroz žrtvu Isusa Hrista, mogla da pobedi gordost i smrt, da podigne iz groba ljudsku prirodu i da je kroz vaskrsenje uzdigne do prestola Božjeg. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila,a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Praznik nad praznicima ove godine slavimo u nedelju, 16. aprila
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Vaskrsenjem iz groba Hristos je krunisao sve ranije praznike. Samo je raspeta ljubav Božija, koja se pokazala kroz žrtvu Isusa Hrista, mogla da pobedi gordost i smrt, da podigne iz groba ljudsku prirodu i da je kroz vaskrsenje uzdigne do prestola Božjeg.

Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila,a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Praznik nad praznicima ove godine slavimo u nedelju, 16. aprila.

Veliki petak
Na Veliki petak Crkva je sve momente događaja spasenja sveta i čoveka označila Bogosluženjem. Hapšenje Spasitelja i njegovu osudu od starešina na stradanje i smrt, vođenje na sud, krsno stradanje, skidanje tela Hristovog sa Krsta, obeleženo je svečanim večernjem kada se u hramu iznosi plaštanica, na kojoj je predstavljen. Svake godine na Veliki petak Crkva oživljava događaj Hristovog stradanja na Krstu za ljudske grehove. “Evo dana koji je sav noć“, govorio je ava Justin Popović.

U bogosluženju Velikog petka, prepliću se prošlost, sadašnjost i budućnost. To je susret vremena i večnosti. Jedan dan. I iščekivanje i dolazak Hristov u slavi.

Vaskrs
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša“ pisao je Sveti apostol Pavle u Prvoj poslanici Korinćanima (1 Kor 15,14).

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.



Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se arhangel Gavrilo na grobnom kamenu,
a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234. godine, koja je proglašena za sliku prethodnog milenijuma


Prema jevanđeljima, najvažniji događaj u istoriji zbio se na grobu Hristovom, a ženama mironosicama, “Mariji Magdaleni i drugoj Mariji”, a radosnu vest saopštio je arhangel Gavrilo.

“A lice njegovo bijaše kao munja i odelo njegovo kao sneg”, zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na “grobnom kamenu” i pokazuje prstom na prazan grob.

“Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao”, zapisano je u Jevanđelju po Mateju, (slično i u drugim jevanđeljima), koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.

Poznato je da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.

U knjizi Otkrivenja Jovanovog, kojom se završava Novi zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi Drugi dolazak Hristov.

Hrišćani Vaskrs slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!



Čuvarkuća
Običaj da se za Vaskrs spremaju obojena, najčešće crvena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, i ispisuje pozdrav: “Hristos Vaskrse.” Prema predanju, ovaj običaj potiče kada je Sveta Marija Magdalina otišla u Rim da propoveda Jevanđelje. Kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: “Hristos Vaskrse” i poklonila mu crveno jaje. Po ugledu na nju i kao spomen na ovaj događaj, hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja, koja, kao simbol obnove prirode i života, daruju jedni drugima.

Za Vaskrs su vezani lepi običaji u nešem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove “čuvarkuća”.

Vaskršnji običaji
Na Vaskrs se odlazi na Liturgiju, a vernici sa sobom nose jaja, jedan deo podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima. Gde nema crkve, okupljaju se u selima oko “zapisa”. Tu je dolazio sveštenik, delila su se jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali oοsutrašnjoj litiji. Po završetku službe, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obižnjim livadama, ako je lepo vreme, jela mrsna hrana, pilo vino, pevalo i veselilo.

Ujutru, U selima južne Srbije, prvo se prima “komka” - pričešćuju se, i to pošto su svi ukućani svečano se obukli i “ponovili” za Uskrs nekim delom odeće ili celim odelom. Komka se kod kuće; prvo domaćica spremi rese od drena, koprive i zdravca i sve to potopi u vino zajedno sa komadićima vaskršnjeg kolača. Posle toga je porodični ručak, a zatim mlađarija ide na “vrtešku”, koja je čvrsto usađen stožer na koji se stavi dugačka greda. Na oba kraja grede udenuta su po dva vertikalna klina za koje se pridržavaju igrači, a trbuhom se oslanjaju ο samu gredu. Dva igrača trčeći vrte gredu ili jednostavno neko stane u sredinu i zavrti ih. Da bi se vrteška lakše okretala, vrh grede se namaže sokom stabljike mladog kukureka. Dok se jedni vrte, drugi igraju klisa ili piljke, igraju u kolu i pevaju razne prigodne pesme.

U Levču i Temniću se kaže: “Vaskrs je do podne crven, a od podne zelen” i “Do podne u jaja, a od podne u koprive”, jer Vaskrs je padao u dane kada su sela bila u najvećoj proletnjoj oskudici, nakon zime, a pre nego je nova letina stigla, pa se nije imalo dovoljno hleba.

Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu “buzdovan”, a u Šumadiji se zove “vitica”. Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: “Sve nam krslo i vaskrslo”.

Najnoviji broj

11. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa