Gde ćemo za Prvi maj?

Počelo je u Čikagu protestima za prava radnika. Često dobijao ideološki epitet. U socijalističkim državama postao državni praznik. U većini država sveta sindikalni skupovi radnika. Izleti, druženje, hrana i piće najukorenjeniji u tradiciji Prvog maja kod nas

Top menadžment čikaških kompanija odbacio je zahtev zaposlenih o promeni u organizacije dana radnika. Ideja tzv. „tri osmice“, odnosno zahtev za osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, ocenjen je kao nesprovodljiv. Kako su istakli, uspeh na tržištu zahteva poslovanje u skladu sa zahtevima modernog doba i stalno aktivnog tržišta. Istovremeno su odbacili insinuacije da bi svi radnici mogli izaći na proteste na trgu Hajmarket, zakazane za 1. maj, nadoveći da je u pitanju samo mali deo zaposlenih, anarhista, koji imaju političke ambicije u čine sve u svoju korist, a na štetu ostalih kolega. U Sindikatu su naveli da 1. maja ističe rok za uvođenje osmočasovnog radnog vremena i da ukoliko ne bude promene, radnici Čikaga izlaze na Trg gde ostaju do ispunjenja zahteva.

Ovako bi mogla glasiti vest pisana modernim rečnikom nastala krajem aprila 1886. godine u nekom od čikaških listova. Iako je bilo štajkbrejkera, velika većina radnika iz celog Čikaga, onda industrijskog centra Amerike, okupila se 1. maja na protestima koji su trajali četiri dana, a trećeg dana nikada pronađeni počinilac bacio je bombu ka organima reda, na šta su oni reagovali otvaranjem vatre.

Reprezentativni sindikati organizuju miting na Trgu republike u Beogradu sa zahtevima za poboljšanje
položaja radnika

Nedugo potom Socijalistička internacionala je dan početka protesta izabrala za međunarodni dan rada. Prvi maj je prihvaćen kao takav, ali iako u svim sistemima postoje radnici, primio je ideološku notu. Kao odogovor na to Amerika je u toku hladnog rata uvela poseban dan radnika, u septembru, jer je obeležavanje prvog maja videla kao pokušaj socijalista da ostvare uticaj. Negde i danas je 01.05. dan velikih protesta, dok kod nas, iako reprezentativni sindikati organizuju miting na Trgu republike u Beogradu sa zahtevima za poboljšanje položaja radnika, prva asocijacija većini je nešto drugo. Događaj iz Čikaga malo je poznat mlađima, stariji su upoznati sa istorijskim činjenicama, ali se asocijacije na ovaj dan ne razlikuju značajno bez obzira na generaciju.

Prva asocijacija na 1. maj
Nenad Tomašević (novinar): Meni taj datum budi teške uspomene, podseća me na 1995. godinu i akciju „Bljesak“, odnosno proterivanje iz Krajine.
Milan Jovanović (poljoprivrednik): April i maj su važni u poljoprivredi, tako da je naš uranak na njivi. Proslava i druženje ako ostane vremena popodne.
Branimir Cvetković (snimatelj): Praznik rada i borba za radnička prava, to je prvi maj pre svega – deli svoja razmišljanja Branimir Cvetković.
Ivana Petrović (srednjoškolka): Dan raspusta. Neposredno pre se dogovorimo da li ćemo i gde ići. Volimo da se okupimo, nije važno da li uz to bude roštilj ili ne. Važno je da bude lepo vreme, bez kiše – kaže nam srednjoškolka Ivana Petrović.
Miloš Lazić (sportski trener): Meni je prva asocijacija roštilj i druženje sa prijateljima, to je već tradicija.
Stanko Stanojević (penzioner): Prvi maj u sećanjima su fabrički izleti na Cer, koje je organizovala „Zorka“, nekada sam i radio na taj dan. U penziji se tog dana se sastanem sa prijateljima i napravimo malu proslavu shodno godinama.

U Kraljevini Srbiji i u međuratnoj državi prvi maj je posmatran sa podozrenjem, jer mu je pridavan politički epitet, a slavile su ga radničke organizacije. U Šapcu je to činio KUD Abrašević. Posle Rata, u novoj Jugoslaviji, praznik je postao državni.

Nekada su preduzeća 1. maja organizovala uranke za zaposlene. Dimilo je iz kotlića, sa roštilja, ispod ražnjeva.. Prvi maj je i danas državni praznik, praznuje se neradno, a izlet je ustoličen u tradiciji. Pitanje iz naslova se često čuje u ćaskanju, još od početka aprila. Uranaka više nema u vidu odlaska u zoru na izletišta, ali prirodu ljudi osvajaju tog dana na iste načine. Najčešće je „oružje“ roštilj, ali bude u automobilu i sač, kazan, okrene se poneko prase... Tradicija u vidu izleta je ustanovljena i negovana.

Povoljno izletište je svaki otvoren prostor, na nekima vredi doći ranije kako bi se pronašlo mesto, događalo se da veći entuzijasti povedu i trubače i dogodi se, možemo reći, spontani vašar. Muzika je svakako prisutna sa različitih uređaja. Najveći strah je vatra na otvorenom i opasnosti koja iz toga proishodi, kao i neizbežno konzumiranje alkohola što ima svoje reprekusije u više pravaca. Tragovi boravka izletnika uvek ostanu. Nažalost, Hitna pomoć retko ostane bez posla prvog maja.

Praznik rada ne obeležaju svi neradno. Za neke branše je radni dan kao i svaki drugi, uz eventualnu korekciju radnog vremena ili dežurstva. Za nekoga je radni dan jer posao ne dozvoljava potpunu stanku (lekari, farmaceuti, policajci, vatrogasci, poljoprivrednici, rudari...), a negde to nije slučaj, već odluku donese top menadžment.

Pre 138 godina majski protesti su započeli zahtevom za tri osmice, a kako je danas, pitanje je na koje će različite odgovore dati sva tri aktera socijalnog dijaloga (država, poslodavci i sindikati). Ostaju lični odgovori na potpitanja. Da li je je na svakom mestu radni dan osam sati faktički ili to piše na papiru? Šta poslodavac smatra radom, šta slobodnim vremenom, a šta su zaista rad i slobodno vreme? Šta su istinske potrebe posla, a kada je taj termin zloupotrebljen za rad van radnog vremena? Zakon dozvoljava prekovremeni rad, ali mora da sledi naknada za to, u skladu sa Zakonom, da li svako može računati na to? Da li je baš sve potpisano u skladu sa Zakonom, jer ukoliko nije, onda je ništavno? Kome se obratiti za istinsku zaštitu kada nema poštovanja prava?

D. B.

Info

Berza

Gde ćemo za Prvi maj?

Aktuelno

Остале вести

Najnoviji broj