Foto: "Glas Podrinja"
PROF. DR DANICA TIODOROVIĆ, DERMATOVENEROLOG
Važno je raditi ono što volite
Najlepše uspomene iz detinjstva vežu je upravo za Šabac i majčinu kuću, u blizini Hipodroma, u kojoj je prohodala. Šapcu se uvek rado vraća, a želja joj je i da po odlasku u penziju ovde nastavi život
Prof. dr Danica Tiodorović, dermatovenerolog, među najcenjenijim je svetskim stručnjacima u oblasti ranog otkrivanja melanoma. Učestovala je u razvoju dermoskopije, metode kojom se melanom otkriva u početnoj fazi, kada je stopostotno izlečiv.
Rođena Nišlijka, doktorka kojom Srbija može, i treba, da se ponosi pomalo je i Šapčanka. Majka joj je iz Šapca, sa Kamička, iz porodice Vukašinović, prof. dr Jelica Tiodorović, takođe dermatovenerolog, dok joj je otac dr Branislav Tiodorović, čuveni epidemiolog koji je bio deo svakodnevice svih nas tokom pandemije kovida.
Najlepše uspomene iz detinjstva vežu je upravo za Šabac i majčinu kuću, u blizini Hipodroma, u kojoj je prohodala. Šapcu se uvek rado vraća, a želja joj je i da po odlasku u penziju ovde nastavi život.
-Dolazim u Šabac leti, za praznike, a planiram da dolazim sve češće. Rasla sam na Hipodromu pored konja i uvek kada dođem posetim ovo mesto koje me vraća u detinjstvo. Gajili su me nana i mamina familija. Imam tu prijatelje. Svaki dolazak iskoristim da se vidim sa njima, sa rođacima, volim da posetim neke restorane u Šapcu. Sebe u penziji vidim u ovom gradu, da za njega vežem svoj početak i svoj kraj, kaže dr Tiodorović.
Prof. dr Danica Tiodorović predsednik je Udurženja dermatovenerologa Srbije. Obavlja i funkciju predsednika Radne grupe pri Ministarstvu zdravlja za prevenciju i ranu dijagnostiku karcinoma kože. Pomoćnik je generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra za naučno istraživački rad i kontrolu kvaliteta. Direktor je Klinike za dermatovenerologiju u Nišu. Napisala je veliki broj radova i bila predavač na desetinama simpozijuma i kongresa iz oblasti dermatovenerologije.
Do penzije ima još mnogo. Ogroman uspeh postigla je prilično mlada. Bila je „Vukovac“ u školi, a Medicinski fakultet u Nišu završila je sa prosekom 9,96. Prezime uspešnih roditelja u tim godinama bio joj je biše balast nego pomoć, jer decu lekara i profesora drugi uglavnom gledaju sa predrasudama.
-Zbog toga sam želela da studiram van Niša, čak van zemlje, ali roditeljsku podršku tada za to nisam dobila. Postoji to neko predubeđenje o deci lekara i profesora, ali onda se postavlja pitanje i gde je granica između nepotizma i diskriminacije. Imate pravo da budete uspešno dete uspešnih roditelja. Protiv toga sam da se roditelji koriste kao prečica za lakši put, pogotovu kako bi se završila medicina i lečili ljudi. Ovo je izuzetno odgovoran posao i vaš nekvalitet nekog može koštati zdravlja, pa i života. Nekada mi je smetalo zvučno prezime. Sada mi je to smešno. To je bila moja borba. Neka deca i nadmaše svoje roditelje. Ponosna sam što sam njihovo dete, a znam da su i oni ponosni na mene, ističe dr Danica Tiodorović.
Majka joj je najponosnija bila kada je čula da pacijenti žele kod „Tiodorovićke mlađe“. Ipak, put do uspeha nije bio lak, a vremena za privatni život ostajalo je malo. Dr Danica majka je odskora punoletnog sina, koji ima želju da nastavi porodičnu tradiciju.
-Nikada ne bih uticala na njegov izbor, ali njegova želja je medicina, a ja ću ga uvek podržati u onome što voli. Najvažnije u životu je raditi ono što volite, tada jedino ima smisla, ističe dr Tiodorović.
Kaže da dermatovenerologija nije bila njen prvi izbor. Razmišljala je o internističkim granama medicine, pre svega kardiologiji, pa i o biohemiji.
-Odabrana sam na drugoj godini fakulteta da budem demonstrator iz biohemije. Pisala sam radove, dobija nagrade i želja ljudi sa fakulteta je bila da se zaposlim na biohemiji, ostanem na toj katedri i idem na usavršavanje u inostranstvo. Međutim, moja mentorka je uticala na mene govoreći da treba da budem „pravi“ lekar, da imam kontakt sa pacijentima i da im pomažem. Tako sam se odlučila za dermatovenerologiju, navodi dr Tiodorović.
Kada se opredelila za ranu dijagnostiku karcinoma kože i dermatoskopiju, ova metoda je bila tek u začetku. Otišla je u Italiju 2005. godine, sa 27 godina i to kod izumitelja dermoskopije prof. Đuzepea Arđenciana i prof. Iris Zalaudek. Od tada je metodu usavršavala zejedno sa njima, preko Napulja, Rima, Ređo Emilije, Graca, AKH bolnice u Beču, do Trsta. Svuda su želeli da je zadrže, ali je dr Danica bila odlučna da stečeno znanje donese u svoju zemlju.
-Tokom usavršavanja sam pisala istraživačke radova i aktivno učestvovala u napretku dermoskopije, kako za rano otkrivanje melanoma i nemelanomskih karcinoma kože, tako i uloge dermoskopije u opštoj dermatologiji. Sada se dermoskop koristi za sve dermatoze, ne samo za tumore kože, objašnjava dr Tiodorović.
Uporedo sa stručnom razvijala je i naučnu karijeru. Poslednjih desetak godina redovan je predavač na svim evropskim kongresima i simpozijumima iz oblasti dermatovenerologije i dermoskopije. Iako i dalje imam mogućnost da tadi praktično bilo gde u svetu, njen izbor je Srbija.
-Te 2005. godine sam gledala svoje profesore iz inostranstva i sanjala da budem kao oni. Ti snovi su mi se ostvarili. Kao mlađa sam razmišljala da radim u inostranstvu, ali kasnije je u meni proradio srpski inat. Ljubav prema mojoj zemlji je sa godinama bila sve izraženija i želela sam da lečim moj narod, koji ima pravo da bude zdrav, u svakom gradu i u svakom selu. Karijeru sam prvo ostvarila van Srbije, a sada u Srbiji imam ogroman broj pacijenata i stalno sam u ambulanti i na odeljenju, jer volim da radim sa pacijentima, navodi dr Tiodorović.
Potvrdu za svoj rad dobila je i od kolega iz Srbije. Izabrana je za koordinatora projekta Euromelanom 2020. godine. Tada je bila sekretar Udruženja dermatovenerologa Srbije izborom kolega. Prošle godine je izabrana za predsednika ovog Udruženja, kao najmlađi i jedini predsednik van Beograda ikada. Tada se povukla sa pozicije koordinatora Euromelanoma, jer je smatrala da nije korektno da bude na obe funkcije.
-Euromelanom je bio moj veliki san, jer se radi o humanitarnom radu i besplatnim pregledima, kao i o edukaciji mladih i dece. Nažalost, ubrzo je počela i korona. Ušla sam u „crvenu zonu“ i ponosna sam na sve kolege koje su bile u kovidu tokom pandemije. Projekat se nastavio 2021. godine i tada smo uradili nešto što niko ranije nije, počeli smo edukaciju i preglede dece po vaterpolo kampovima Vaterpolo saveza Srbije i u Odbojkaškom kampu Vanje Grbić. Sledeće godine smo krenuli sa pregledima ljudi po seoskim ambulantama širom Srbije. Kolege koje učestvuju u tome su elita dermatologije u Srbiji i sve radimo volonterski, navodi dr Danica Tiodorović.
Priču sa prof. dr Danicom Tiodorović o melanomu prenećemo u jednom od nerednih brojeva „Glasa Podrinja“.
Rođena Nišlijka, doktorka kojom Srbija može, i treba, da se ponosi pomalo je i Šapčanka. Majka joj je iz Šapca, sa Kamička, iz porodice Vukašinović, prof. dr Jelica Tiodorović, takođe dermatovenerolog, dok joj je otac dr Branislav Tiodorović, čuveni epidemiolog koji je bio deo svakodnevice svih nas tokom pandemije kovida.
Najlepše uspomene iz detinjstva vežu je upravo za Šabac i majčinu kuću, u blizini Hipodroma, u kojoj je prohodala. Šapcu se uvek rado vraća, a želja joj je i da po odlasku u penziju ovde nastavi život.
-Dolazim u Šabac leti, za praznike, a planiram da dolazim sve češće. Rasla sam na Hipodromu pored konja i uvek kada dođem posetim ovo mesto koje me vraća u detinjstvo. Gajili su me nana i mamina familija. Imam tu prijatelje. Svaki dolazak iskoristim da se vidim sa njima, sa rođacima, volim da posetim neke restorane u Šapcu. Sebe u penziji vidim u ovom gradu, da za njega vežem svoj početak i svoj kraj, kaže dr Tiodorović.
Do penzije ima još mnogo. Ogroman uspeh postigla je prilično mlada. Bila je „Vukovac“ u školi, a Medicinski fakultet u Nišu završila je sa prosekom 9,96. Prezime uspešnih roditelja u tim godinama bio joj je biše balast nego pomoć, jer decu lekara i profesora drugi uglavnom gledaju sa predrasudama.
-Zbog toga sam želela da studiram van Niša, čak van zemlje, ali roditeljsku podršku tada za to nisam dobila. Postoji to neko predubeđenje o deci lekara i profesora, ali onda se postavlja pitanje i gde je granica između nepotizma i diskriminacije. Imate pravo da budete uspešno dete uspešnih roditelja. Protiv toga sam da se roditelji koriste kao prečica za lakši put, pogotovu kako bi se završila medicina i lečili ljudi. Ovo je izuzetno odgovoran posao i vaš nekvalitet nekog može koštati zdravlja, pa i života. Nekada mi je smetalo zvučno prezime. Sada mi je to smešno. To je bila moja borba. Neka deca i nadmaše svoje roditelje. Ponosna sam što sam njihovo dete, a znam da su i oni ponosni na mene, ističe dr Danica Tiodorović.
Majka joj je najponosnija bila kada je čula da pacijenti žele kod „Tiodorovićke mlađe“. Ipak, put do uspeha nije bio lak, a vremena za privatni život ostajalo je malo. Dr Danica majka je odskora punoletnog sina, koji ima želju da nastavi porodičnu tradiciju.
-Nikada ne bih uticala na njegov izbor, ali njegova želja je medicina, a ja ću ga uvek podržati u onome što voli. Najvažnije u životu je raditi ono što volite, tada jedino ima smisla, ističe dr Tiodorović.
Kaže da dermatovenerologija nije bila njen prvi izbor. Razmišljala je o internističkim granama medicine, pre svega kardiologiji, pa i o biohemiji.
-Odabrana sam na drugoj godini fakulteta da budem demonstrator iz biohemije. Pisala sam radove, dobija nagrade i želja ljudi sa fakulteta je bila da se zaposlim na biohemiji, ostanem na toj katedri i idem na usavršavanje u inostranstvo. Međutim, moja mentorka je uticala na mene govoreći da treba da budem „pravi“ lekar, da imam kontakt sa pacijentima i da im pomažem. Tako sam se odlučila za dermatovenerologiju, navodi dr Tiodorović.
Imate pravo da budete uspešno dete uspešnih roditelja. Protiv toga sam da se roditelji koriste kao prečica za lakši put, pogotovu kako bi se završila medicina i lečili ljudi. Ovo je izuzetno odgovoran posao i vaš nekvalitet nekog može koštati zdravlja, pa i života
Kada se opredelila za ranu dijagnostiku karcinoma kože i dermatoskopiju, ova metoda je bila tek u začetku. Otišla je u Italiju 2005. godine, sa 27 godina i to kod izumitelja dermoskopije prof. Đuzepea Arđenciana i prof. Iris Zalaudek. Od tada je metodu usavršavala zejedno sa njima, preko Napulja, Rima, Ređo Emilije, Graca, AKH bolnice u Beču, do Trsta. Svuda su želeli da je zadrže, ali je dr Danica bila odlučna da stečeno znanje donese u svoju zemlju.
-Tokom usavršavanja sam pisala istraživačke radova i aktivno učestvovala u napretku dermoskopije, kako za rano otkrivanje melanoma i nemelanomskih karcinoma kože, tako i uloge dermoskopije u opštoj dermatologiji. Sada se dermoskop koristi za sve dermatoze, ne samo za tumore kože, objašnjava dr Tiodorović.
Uporedo sa stručnom razvijala je i naučnu karijeru. Poslednjih desetak godina redovan je predavač na svim evropskim kongresima i simpozijumima iz oblasti dermatovenerologije i dermoskopije. Iako i dalje imam mogućnost da tadi praktično bilo gde u svetu, njen izbor je Srbija.
-Te 2005. godine sam gledala svoje profesore iz inostranstva i sanjala da budem kao oni. Ti snovi su mi se ostvarili. Kao mlađa sam razmišljala da radim u inostranstvu, ali kasnije je u meni proradio srpski inat. Ljubav prema mojoj zemlji je sa godinama bila sve izraženija i želela sam da lečim moj narod, koji ima pravo da bude zdrav, u svakom gradu i u svakom selu. Karijeru sam prvo ostvarila van Srbije, a sada u Srbiji imam ogroman broj pacijenata i stalno sam u ambulanti i na odeljenju, jer volim da radim sa pacijentima, navodi dr Tiodorović.
Potvrdu za svoj rad dobila je i od kolega iz Srbije. Izabrana je za koordinatora projekta Euromelanom 2020. godine. Tada je bila sekretar Udruženja dermatovenerologa Srbije izborom kolega. Prošle godine je izabrana za predsednika ovog Udruženja, kao najmlađi i jedini predsednik van Beograda ikada. Tada se povukla sa pozicije koordinatora Euromelanoma, jer je smatrala da nije korektno da bude na obe funkcije.
-Euromelanom je bio moj veliki san, jer se radi o humanitarnom radu i besplatnim pregledima, kao i o edukaciji mladih i dece. Nažalost, ubrzo je počela i korona. Ušla sam u „crvenu zonu“ i ponosna sam na sve kolege koje su bile u kovidu tokom pandemije. Projekat se nastavio 2021. godine i tada smo uradili nešto što niko ranije nije, počeli smo edukaciju i preglede dece po vaterpolo kampovima Vaterpolo saveza Srbije i u Odbojkaškom kampu Vanje Grbić. Sledeće godine smo krenuli sa pregledima ljudi po seoskim ambulantama širom Srbije. Kolege koje učestvuju u tome su elita dermatologije u Srbiji i sve radimo volonterski, navodi dr Danica Tiodorović.
Priču sa prof. dr Danicom Tiodorović o melanomu prenećemo u jednom od nerednih brojeva „Glasa Podrinja“.
M.M.
Najnoviji broj
5. decembar 2024.