Komad „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ oduševio publiku

Predstava „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“, prema tekstu dramskog pisca Dušana Kovačevića, a u režiji Stevana Bodrože, premijerno je izvedena prošlog četvrtka u Šabačkom pozorištu. Šta se dešava kada najbolja publika na svetu sve vreme gleda neodigranu predstavu jer je jedan glumac odlučio da digne ruku na sebe? Granica između iluzije i stvarnosti se briše, nemoguće postaje moguće, a ljudi „iz senke“, loši glumci, dočekali su svojih pet minuta. U međuvremenu, i onaj tuđi život, oličen u televizijskoj seriji, postaje bitniji od sopstvenog kojim se bave tek onako, usput i sledi niz tragikomičnih situacija.

Foto: "Glas Podrinja"

Uživanje u procesu dalo rezultat
Inicijalna ideja, priča o čoveku koji odustaje od igranja, koja se kasnije pretvorila u nešto sasvim drugo, nastala je pre više od tri decenije. Pojavljuju se mnogi „mrtvi“, a opet živi ljudi, kojima se ne sme reći čega su tako „mrtvi“ nesvesni, jer bi to moglo da naruši njihove „mrtve“ poslove.
Istovremeno, radeći ih, oni opasno rade protiv sebe.

Foto: "Glas Podrinja"

Koliko je bio izazov, toliko je bilo i zadovoljstvo raditi kompleksnu dramu u tematskom smislu i višeslojnosti njenih poruka, istakao je reditelj Stevan Bodroža. Publika nije štedela aplauz da to i nagradi.

-Ta drama je moj izbor, nešto što sam godinama želeo da radim. Kad volite neko delo, onda vam je lepo da ga radite. Ono za čim tragam kao reditelj u svakom procesu je moje uživanje u tom procesu i ono je vrlo prisutno ako ljudi oko mene uživaju u tome što radimo. Glumci i ja smo uvek kao neka deca koja se igraju, kao neki zaverenici. Naša zavera ili uspe ili ne uspe, mislim da je ovog puta uspela i naravno da kad radite delo koje vam toliko nudi, jedno dobro delo, onda možete da se razmašete, razmaštate, to delo radi za vas, ne morate da skrivate njegove mane, izvučete na površinu njegove vrline, nego stvarno možete da se zapitate i zamislite kako vi to zapravo hoćete da postavite. Sa dobrim dramama, postoji čitav niz načina za to. Publika je videla naš način koji je jako drugačiji od toga kako je izgledala antologijska predstava, praizvedba iz devedesetih u Zvezdara teatru, ali smo bili dosledni tekstu, voleli smo ga, samim tim smo voleli ceo proces. Veliko mi je zadovoljstvo da smo došli do kraja i da je publika imala priliku da ga vidi- naglasio je Bodroža.

Foto: "Glas Podrinja"

Zaslužena pažnja
Direktorka Šabačkog pozorišta Aleksandra Delić navela je da posle napornog rada rezultat nije izostao.

-Simbolično, na Dan pobede, premijera. Glumački ansambl i reditelj Stevan Bodroža vredno su radili protekla dva meseca i mislim da su dostigli maksimum. To je prepoznala i šabačka publika sudeći prema aplauzu. Veliko mi je zadovoljstvo što je večeras sa nama i naš pisac, dragi Šapčanin, Dušan Kovačević. Posle punih 18 godina jedna njegova drama je na sceni Šabačkog pozorišta. Mislim da je ova premijera izuzetno važan događaj za Šabačko pozorište i za kulturu ovog grada. Namera nam je da pripremimo mnogo dobrih premijera i mnogo dobrih predstava i u budućnosti- poručila je direktorka Šabačkog pozorišta.

Pozorišna kritičarka Ana Tasić koja je gledala premijeru istakla je da Šabac zauzima važno mesto na mapi pozorišta Srbije zato što ima prepoznatljiv repertoar i neguje komedije koje publika rado voli da gleda.

-Poslednja predstava koju smo gledali, „Gospođa ministarka“ u režiji Olje Đorđević, donela je neku vrstu iskoraka u odnosu na ono što je Nušić pisao, uspela da u isto vreme zabavi publiku, ali i pokrene neke važne društveno- političke teme koje je i Nušić prepoznao, a koje su se pokazale i danas kao veoma žive i aktuelne. Nova predstava je takođe značajna premijera. Svaki Kovačevićev tekst i neko novo njegovo čitanje s razlogom izaziva ogromnu pažnju, jer je jedan Dušan Kovačević, jedna je vrsta tog tragikomičnog pristupa našem životu- rekla je Tasićeva.

Foto: "Glas Podrinja"

Posle niza lomova, prekida, u onom najjačem, teatarskom mraku, svetli rečenica „Publika je svetinja“. Nesreće i nevolje su neizbežne, ali, dok se ne dogode, treba živeti kao da se neće ni dogoditi. The Show Must Go On. Kako na sceni, tako i u životu.