Težnja pravim vrednostima prkosi izazovima vremena

Polazeći od neposrednih uvida o vrednostima koje su mladima danas bliske, pedagozi Danijela Živanović i Biljana Drobnjak realizovale su u dve srednje škole u kojima rade, Tehničkoj školi Šabac i Šabačkoj gimnaziji, istraživanje sa ciljem da se ispita mišljenje učenika, nastavnika i roditelja o vrednostima koje je važno razvijati kod mladih u obrazovno- vaspitnom procesu. U anonimnoj Google anketi sprovedenoj početkom godine, u januaru i februaru, učestvovalo je 569 učenika, 95 nastavnika i 431 roditelj, a rezultati ohrabruju, jer potvrđuju da mladi uprkos izazovima vremena prepoznaju prave vrednosti i teže da žive u skladu sa njima.

Ohrabrujući podaci
-Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se većina mladih izjašnjava da poseduje baš one vrednosti koje odrasli smatraju važnim i koje nastoje da razvijaju kod učenika. Ohrabrujuć podatak je da učenici teže u većoj meri sticanju znanja i veština u odnosu na lična i neposredna zadovoljstva i materijalne vrednosti- rekle su Danijela i Biljana i naglasile da je veoma važan rad sa učenicima, tj. način rada u ovoj oblasti.

Foto: Privatna arhiva

Uzorak je činilo 569 učenika (55,5 posto su učenici muškog pola i uglavnom su rođeni 2007. i 2008. godine), 95 nastavnika (rođenih između 1959. i 1999. godine, od toga 71,6 posto ženskog pola) i 431 roditelj (55,2 posto sa završenom srednjom trogodišnjom i četvorogodišnjom školom, 14,8 posto sa završenom visokom školom i 18,9 posto sa završenim fakultetom, magistraturom i doktoratom 8,1 posto i najmanji procenat sa završenom osnovnom školom, 3 posto).

-Na početku istraživanja, ispitanici su imali priliku da iskažu svoje slaganje sa tvrdnjom da je religija vrednost kojoj treba težiti u životu. Najveći broj ispitanih učenika (njih 339 od 569 koliko je činilo uzorak) se složio sa navedenom tvrdnjom u najvećoj meri ili u potpunosti, 122 učenika su delimično saglasna, a 108 učenika se uglavnom ili u potpunosti ne slaže sa tvrdnjom. Analizom odgovora nastavnika i roditelja, dolazimo do zaključka da manji procenat roditelja (oko 51 posto ispitanih) tu vrednost razvija kod svoje dece, a još manji procenat nastavnika se izjasnio da je to vrednost kojoj treba težiti (oko 43 posto). Vrednosti kojima treba težiti u životu, a odnose se na neposredna životna zadovoljstva i hedonizam, za oko 30 posto ispitanih učenika u potpunosti odgovaraju njihovim stavovima, približan procenat je sa tim delimično saglasan, dok se ostali učenici ne slažu sa tom tvrdnjom. Više od 70 posto nastavnika i blizu 80 posto roditelja je mišljenja da te vrednosti nisu ono čemu teže prilikom razvijanja sistema vrednosti kod mladih- objasnile su.

Foto: Privatna arhiva

Mir, kritičko mišljenje, materijalne vrednosti
Sticanje znanja, razvijanje kritičkog mišljenja, kreativnosti, otkrivanje novih ideja, ispoljavanje veština koje poseduju, 85,2 posto ispitanih učenika navelo je kao vrednosti kojima treba težiti u životu. Nastavnici i roditelji u odgovorima potvrđuju da upravo te vrednosti razvijaju kod mladih (87,4 posto nastavnika i 86,1 posto roditelja je sa tvrdnjom u potpunosti saglasno). Oni su samo delimično saglasni da su materijalna dobra vrednosti kojima treba težiti (23,3 posto roditelja i 25,2 posto nastavnika smatra da to uopšte nisu vrednosti koje treba da budu zastupljene kod mladih, a 41,8 posto roditelja i 44 posto nastavnika da tome samo delimično treba težiti), dok više od 60 posto učenika ističe važnost navedene vrednosti.

Dobijeni podaci su ohrabrujući u odnosu na stavove koji su dominantni u medijima i na društvenim mrežama, jer su mladi visoko vrednovali poverenje, iskrenost, moralnost, sticanje znanja, razvijanje kritičkog mišljenja

Rezultati ukazuju na to da je 82,1 posto učenika, 92,9 posto roditelja i 97,9 posto nastavnika saglasno i u potpunosti podržava težnju mladih ka traženju mira, lepote, dobrote i sklada u sebi i drugima kao vrednosti kojima treba težiti u životu. Poverenje, iskrenost i moralnost su i dalje vrednosti kojima najveći broj ispitanih učenika teži (87,2 posto), ali je veći broj roditelja (96,8 posto) i svi ispitani nastavnici koji rade na tome da te vrednosti kod mladih budu prioritet.

-Zdravi stilovi života, koji se odnose na sport, ishranu i zdravlje, predstavljaju vrednosti koje odrasli učesnici u vaspitno- obrazovnom procesu, prema rezultatima našeg istraživanja, u potpunosti podržavaju i razvijaju kod učenika, a koje i učenici smatraju veoma važnim. Ipak, jedan deo ispitanika (15,3 posto) je sa tom tvrdnjom samo delimično saglasan, a 4,4 posto njih je ne smatra bitnom- dodale su autorke istraživanja.

Foto: Privatna arhiva

Iskrenost na ispitu, zadatak za prosvetare
U savremenom društvu, pa samim tim i u pedagoškoj praksi u školama, podvlače, uočava se trend da su materijalne vrednosti, kao što su novac, skupoceni automobili i firmirana odeća, veoma visoko kotirane na lestvici vrednosnog sistema učenika, a da, istovremeno, znanje, prijateljstvo i posvećenost gube svoj značaj u svesti mladih.

-Dobijeni podaci su ohrabrujući u odnosu na stavove koji su dominantni u medijima i na društvenim mrežama, jer su mladi visoko vrednovali poverenje, iskrenost, moralnost, sticanje znanja, razvijanje kritičkog mišljenja. Ipak, potrebno je ove nalaze uzeti sa izvesnom rezervom, budući da je pojava društveno poželjnih odgovara očekivana u ovakvoj vrsti istraživanja. Čak i u tom slučaju, ohrabrujuć je i sam i podatak da učenici prepoznaju koje su vrednosti društveno poželjne- istakle su autorke istraživanja.

Sistem vrednosti mladih uslovljen je, ne samo vrednostima vršnjačke grupe i medijima, već i onih koji ih vaspitavaju u porodici i školi, uključujući i njihove postupke. Organizovanje komparativnih istraživanja u ovoj sferi i upoznavanje sa njihovim rezultatima, prosvetnim radnicima bi olakšalo proces uticaja koji mogu imati u svakodnevnom radu sa mladima i usvajanjem određenih poželjnih oblika ponašanja i delovanja, zaključile su autorke istraživanja.