PROTOJEREJ ALEKSANDAR ŠMEMAN
SMISAO PRAZNIKA U HRIŠĆANSTVU
Iz knjige „Tajne praznika“, Cetinje 1996.
Šta praznuju Hrišćani? Jer, ako je istina da čovek najbolje i najjasnije sebe izražava upravo kroz praznovanje praznika, kroz prazničnu radost, ako je istina da je vera pre svega radovanje Bogu i stoga praznik, onda je i Hrišćanstvo mnogo lakše shvatiti kroz njegovu radost i praznike, nego kroz apstraktne dogmatičke i bogoslovske definicije.
Hrišćanstvo je od samih svojih početaka ovaploćivalo i izražavalo svoju veru, svoje shvatanje sveta i osećanje života kroz to tkanje svojih praznika koje sobom bukvalno obuima čitavu godinu. Može se bez ikakvoga preuveličavanja reći da Hrišćani žive od praznika do praznika, kao i da ti praznici duhovnim smislom boje svekoliko vreme, odnosno sled godišnjih doba jesen, zimu, proleće i leto.
Neretko se čuju prigovori o negativnoj strani hrišćanskih praznika, to jest da su oni praćeni pijančenjem, neradom i tome slično. No, suštinu bilo koje pojave moramo procenjivati ne po njenom iskrivljavanju, već po njenom pravom smislu i naznačenju. Stoga se i o hrišćanskim praznicima mora govoriti uvek iz perspektive njihovog izvornog smisla: šta zaista jesu hrišćanski praznici i kako bi ih trebalo praznovati. Tek će nam tada u svetlu tog njihovog pozitivnog smisla biti moguće da istinski kritikujemo uvek moguća iskrivljenja i odstupanja od pravilnog praznovanja hrišćanskih praznika.
Nema boljega uvoda u temu hrišćanskih praznika od razmatranja onog praznika koji je Pravoslavna Crkva oduvek smatrala „praznikom nad praznicima“ i koji je oduvek predstavljao sveosobenu i neuporedivu radost za sve Hrišćane. Taj Praznik jeste Pasha ili Vaskrs. Hrišćani su taj praznik prihvatili od starih Jevreja, kod kojih je on predstavljao glavni religijski događaj čitave godine. I opet se pokazuje da ništa bolje ne otkriva hrišćanski smisao praznika Pashe kao njegova veza kako pozitivna, tako i negativna sa njegovim starojevrejskim praobrazom (praslikom). Iz Jevanđelja znamo da je Hristos postradao upravo u dane starojevrejske Pashe i da ta podudarnost sa jevanđelske tačke gledišta nije bila nimalo slučajna. U čemu je smisao te podudarnosti? Šta su to praznovali stari Jevreji i zašto je apostol Pavle nazvao Hrista našom Pashom: „Jer Pasha naša, Hristos“ piše on „zaklan beše za nas“.
Hrišćanstvo je od samih svojih početaka ovaploćivalo i izražavalo svoju veru, svoje shvatanje sveta i osećanje života kroz to tkanje svojih praznika koje sobom bukvalno obuima čitavu godinu. Može se bez ikakvoga preuveličavanja reći da Hrišćani žive od praznika do praznika, kao i da ti praznici duhovnim smislom boje svekoliko vreme, odnosno sled godišnjih doba jesen, zimu, proleće i leto.
Neretko se čuju prigovori o negativnoj strani hrišćanskih praznika, to jest da su oni praćeni pijančenjem, neradom i tome slično. No, suštinu bilo koje pojave moramo procenjivati ne po njenom iskrivljavanju, već po njenom pravom smislu i naznačenju. Stoga se i o hrišćanskim praznicima mora govoriti uvek iz perspektive njihovog izvornog smisla: šta zaista jesu hrišćanski praznici i kako bi ih trebalo praznovati. Tek će nam tada u svetlu tog njihovog pozitivnog smisla biti moguće da istinski kritikujemo uvek moguća iskrivljenja i odstupanja od pravilnog praznovanja hrišćanskih praznika.
Nema boljega uvoda u temu hrišćanskih praznika od razmatranja onog praznika koji je Pravoslavna Crkva oduvek smatrala „praznikom nad praznicima“ i koji je oduvek predstavljao sveosobenu i neuporedivu radost za sve Hrišćane. Taj Praznik jeste Pasha ili Vaskrs. Hrišćani su taj praznik prihvatili od starih Jevreja, kod kojih je on predstavljao glavni religijski događaj čitave godine. I opet se pokazuje da ništa bolje ne otkriva hrišćanski smisao praznika Pashe kao njegova veza kako pozitivna, tako i negativna sa njegovim starojevrejskim praobrazom (praslikom). Iz Jevanđelja znamo da je Hristos postradao upravo u dane starojevrejske Pashe i da ta podudarnost sa jevanđelske tačke gledišta nije bila nimalo slučajna. U čemu je smisao te podudarnosti? Šta su to praznovali stari Jevreji i zašto je apostol Pavle nazvao Hrista našom Pashom: „Jer Pasha naša, Hristos“ piše on „zaklan beše za nas“.
Najnoviji broj
25. april 2024.
