Kruna ljubavi

Od detinjstva je obožavala šarenilo koje sa sobom nose septembarski kostimi na ulicama grada. Osmesi ljudi različitih nacija i godina spojili su se u manifestaciju koja se upisala u trajanje i obeležila značajan deo njenog života. Sofija Milutinović još kao mala nastupala je sa osnovnom i srednjom školom na Čivijaškom karnevalu, dugo i volontirala, ali neizostavna u svemu tome bila je ljubav kao začin i pokretačka energija.

-Moj deka, koji je odigrao veoma veliku ulogu u mom odrastanju, me vodio na svaki karneval. Zajedno smo obeležavali svaku Čivijadu i tako je nastala ljubav prema toj manifestaciji koja se kasnije, kada sam malo odrasla, manifestovala kroz moje volontiranje. Jedne godine kada sam volontirala me i koordinator karnevala Raduško Janković pitao da naredne budem kraljica. Meni je, naravno, bilo drago, bila sam zahvalna i ponosna i mislim da je to bio neki vrhunac moje povezanosti sa karnevalom i krunisanje te ljubavi- priznaje Sofija.

Magija koja spaja
Te 2020. godine kada je ponela krunu korona je promenila sve, ali nije uzela radost života onima koji su znali da ga slave i u teškim vremenima. Programi i okupljanja bili su svedeni na minimum, ali neko je morao da raspiruje tu vatru sa ognjišta u domu ljubitelja karnevala. A taj dom za njih je bila ulica, na kojoj su, dok su paradirali, osvajali srca prolaznika.

-Nije bilo trupa. Bili su samo predstavnici FECC-a (Federacije evropskih karnevalskih gradova), neke ekipe iz Šapca, mažoretkinje, niko nije dolazio sa strane zbog korone, tako da smo samo mi defilovali kroz glavnu ulicu. Posebno je bilo lepo što su ljudi izašli na ulicu da nas podrže, iako se sve odigralo u znatno manjem obimu i drugačijim okolnostima. Bio je veoma lep dan- seća se ona.
Naredne godine predala je krunu kraljici Ani Lukić i jedna drugu su podržavale i menjale na brojnim putovanjima.

Foto: Kristina Kovačević

-Putovala sam mnogo, istina, malo manje nego što bih inače, jer je i dalje, nažalost, trajala korona, pa se ni u drugim zemljama nisu toliko održavali karnevali. Najveći utisak na mene je ostavila ta energija koju smo razmenjivali, bilo da su mlađe ili starije generacije, zaista, nekako, u tom trenutku, svi su isti. Svi se druže, vole, provode i to je ta magija karnevala. Posebno bih izdvojila karneval u Budvi, gde smo proveli tri dana. Ljudi koje nikada ranije nisam upoznala, niti možda viđala na ulici, svi različiti, generacijski, karakterno i to i jeste čar- svi smo se spojili, uživali, družili i razumeli, sa istim ciljem- da širimo pozitivnu energiju- smatra Sofija.

U prvim redovima
Oči deteta i odrasle osobe ne vide isto. Velika manifestacija joj je, kako je ona sama rasla, delovala sve manja, ali zato su prijateljstva koja je iznedrila bila sve čvršća i trajnija.

-Deluje mi da je nakon korone sa neke strane to možda doživelo neki pad popularnosti, u smislu da su trupe koje dolaze i dalje verne Čivijaškom karnevalu i imaju posebnu ljubav prema Šapcu, ostale, ali i da je, nažalost, zbog tih promena kojima svedočimo, sve otišlo u smeru smanjenja samog obima manifestacije- kaže.

Sofija je u međuvremenu završila Fakultet organizacionih nauka i radi u PR agenciji u Beogradu. U prestonici korača ka daljem profesionalnom razvoju, ali će joj posebno ostati u sećanju euforija koja je zahvatala rodni grad svaki put kada se približivao datum karnevala i u danima dok je trajao. Uvek je bila u prvim redovima da isprati sve trupe, a poseban kuriozitet je i da je na sebi, bez obzira na to da li je bila deo trupe ili samo publika, uvek imala kostim i odgovarajuću masku.

-I pre nego što sam postala kraljica, kao posmatrač, sa strane, uvek sam išla maskirana, uvek sam imala neku ideju u šta da se maskiram i uticala na svoje društvo da i oni učestvuju u karnevalu. To je bilo veoma zanimljivo i zato sam se uvek radovala tom delu septembra- zaključuje Sofija.