Univerzum satkan od emocija

Bonus sat u jedinom dvadesetpetočasovnom danu u godini nestajao je u blagoj izmaglici između subote i nedelje. Ulice su spavale, mir je narušavao samo poneki prolaznik u zbegu ka smislu. Bedži i Fiš su se spremali za rastanak, Fiš će ponovo u svakodnevicu, Bedži lebdi u pohode narednim festivalima.

Foto: "Glas Podrinja"

-Možeš li da zamisliš svet bez naše muzike? – pitao je Fiš prijatelja.

-Sećaš se šta je rekao bubnjar Prismojenih u uvodu za „Zašto pevam bluz“? – izgovorio je Bedži nakon kratkog razmišljanja.

-Jer ima neke tuge u njemu – odgovorio je Fiš.

-Da, dokle god u ljudima postoji tuga, ili bilo koja emocija, naša muzika će se rađati i živeti, dakle dok je ljudi biće i nje. Drugo nešto me brine – iznenadio je nastavkom Bedži – dolazi li vreme kada će emocije svi smatrati slabošću? plašim se da će ljudi skrivati emocije i sve njihove oblike, a bluz i džez su samo melodično obličje emocije.

Foto: "Glas Podrinja"

-Misliš da se to može desiti?

-Ne znam, ali strahujem. Uvek će muzika nastajati u duši, ali će u tom vremenu u njoj biti i zatvarana. Na kraju će nestajati zajedno s kreatorom.

Foto: "Glas Podrinja"

Usledila je tišina. Noć je najednom delovala mračnije. Nestalo je i prolaznika, svetiljke su za nijansu utulile sjaj. Nekoliko sekundi kasnije, iz jednog prolaza izali su devojka i momak koji su smehom iskazivali koliko uživaju u zajedničkim trenucima. Osvojili su pažnju Bedžija i Fiša.

-Šta možemo mi da učinimo prijatelju? – pitao je domaćin gosta.

Foto: "Glas Podrinja"

-Da se kao deca radujemo svakom festivalu, svakom koncertu, da osetimo svaku emociju koju nota proizvede. Da tražimo nove nosioce našeg svetla, da se svi međusobno čuvamo i širimo radost do srca novih generacija, da ih ohrabrimo da u muzici pronađu deo sebe, to je najmanje i najviše što možemo.

-Ne možeš biti više u pravu Bedži – osetio se konačno i optimizam u glasu – nego, nisam te pitao, kako su ti se dopali gosti?

-Sa znanima nema greške, nisu slučajno to profesori bluza i virtouz na saksu, a Makedonija je ... jug je uvek imao svoju draž i svoj talenat – osmehnuo se gost dok se spremao da krene – vreme leti stari moj, brzo prođe, ali i napravi krug. Put zove obojicu.

Foto: "Glas Podrinja"

Po dogovoru, izvadili su saks i gitaru iz futrola. Krenuli su u suprotnim pravcima svirajući zajednički melodiju dokle god jedan drugog čuju. Zvukovi instrumenata su se lagano razdvajali.
Lebdeće različitim kosmosima 360 i neki dan, uz očekivanje da će se naći za godinu dana na istom mestu.