U apotekama se ne kupuju antibiotici već podižu na recept

Prema aktuelnom izveštaju Instituta za javno zdravlje „Batut“ u toku 8. izveštajne nedelje, od 17 - 23.2.2025. godine, u Srbiji prema populacionom nadzoru beleži se 14.315 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Registruje se srednji intenzitet aktivnosti virusa gripa i regionalna geografska rasprostranjenost. U ovoj izveštajnoj nedelji najviše stope incidencije zabeležene su u uzrasnim grupama dece mlađe od 4 godine a zatim u uzrasnoj grupi od 5 do 14 godina. Broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija na osnovu podataka sentinelnog nadzora prijavljenih putem Servisa javnog zdravlja, u 8. izveštajnoj nedelji iznosio je 15.393.

Velika potražnja za lekovima i suplementima koji ublažavaju simptome gripa i respiratornih infekcija, ovih dana u apotekama čini se da prevazilazi zvanične podatke. Najviše se traže vitamini, lekovi za snižavanje temperature, pastile za grlo. Osim toga, veliki broj građana se raspituje za antibiotsku terapiju iako se antibitici ne izdaju bez recepta odnosno izveštaja lekara.

Foto: Pixabay

- Svakodnevno se susrećemo sa pacijentima koji se žale na glavobolju, bolove u mišićima, curenje iz nosa, povišenu temperaturu, bolove u grlu i slične simptome koji ukazuju na prehladu koja predstavlja najpre virusnu infekciju. Zbog brzog tempa života, pacijenti zbog ovih simptoma svojevoljno posežu za antibioticima verujući da će brže nastupiti ozdravljenje. Svest pacijenata o štetnoj prekomernoj upotrebi antibiotka i dalje nije na visokom nivou. U praksi nije retka pojava uzimanja antibiotika kod virusnih infekcija. Antibiotici se trebaju izdavati tek kada postoji opravdana sumnja na bakterijsku infekciju, a lekar na osnovu analiza utvrdi da je ona prisutna. Shodno tome prepisuje se antibiotik na koji je bakterija osetljiva. Dužnost farmaceuta je da izda samo lek propisan receptom – objašnjava farmaceut Slađana Živanović.

Otpornost bakterija na antibiotike danas predstavlja jednu od najvećih pretnji za globalno zdravlje. Javlja se prirodno, ali neracionalna upotreba antibiotika ubrzava ovaj proces, što posledično dovodi do povećane smrtnosti, produženog boravka u bolnici i viših medicinskih troškova, podsećaju farmaceuti.

Foto: Canva

-Prehlada i grip su samoizlečivi, a konvencionalno lečenje orijentisano je na simptomatsku terapiju, dok su antibiotici nedelotvorni, pa samim tim i nepotrebni. Treba ih izbegavati, uzimati ih samo po savetu lekara, kada se, na osnovu mikrobiološke analize brisa grla i nosa, utvrdi da se radi o bakterijskoj infekciji. Terapija obično traje 7-10 dana, bez obzira što će do poboljšanja kliničke slike doći ranije. Dokle god su simptomi prisutni oboleli bi trebalo da miruje. Najteža, ali i najređa komplikacija gripa je upala pluća – naglašava farmaceut Tamara Š.

Prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama.

Foto: Canva

-Masovnom upotrebom antiobiotika, vremenom se javio značajan problem antimikrobne rezistencije. Država je u poslednjih nekoliko godina otpočela sa pojedinim organizovanim merama, koje su pre svega obuhvatile edukaciju zdravstvenih profesionalaca, medijsku kampanju sa ciljem podizanja svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika i pretnji antimikrobne rezistencije među zdravstvenim radnicima i građanima. Sve zdravstvene radnike neophodno je podsticati da i svoje pacijente edukuju o važnosti pravilne primene antibiotika – ističe Živanović.