Berza

  • aero 850 ▲ 0,24%
  • fito 2.909 ▼ -3,29%
  • gmon 2.000 ▼ -0,05%
  • hpns 250 ▼ -35,90%
  • kmbn 3.300 ▲ 0,03%
  • lsta 531 ▼ -8,45%
  • mtlc 1.950 ⚫ 0,00%
  • niis 708 ▼ -0,28%
  • omol 800 ▼ -5,88%
  • rso19182 107,50 ▲ 1,01%
  • stotn 180 ⚫ 0,00%
  • stup 9.300 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ▼ -8,68%
  • tgas 13.020 ▲ 0,93%
  • trbg 4.000 ▼ -9,09%
(6. septembar 2012.)
OČEKIVANI PREDLOG MMF: POMERANjE STAROSNE GRANICE ZA PENZIONISANjE

TEŽE DO PENZIJE

Jedno od pitanja koje će se pojaviti u narednoj rundi pregovora Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom u vezi je sa reformom penzijskog sistema, na osnovu koje će muškarci u penziju ići sa 67, a žene sa 62 godine. I dok građani smatraju da ovakvo rešenje neće doprineti smanjenju nezaposlenosti, pojedini ekonomisti navode da je ono neophodno, kako bi se sačuvala stabilnost penzijskog sistema.
Iako su predstavnici tri generacije srpske porodice, deda, otac i sin, do sada vrlo retko zajedno radili u istom preduzeću, novi predlozi zakonskih rešenja mogu izmeniti takvu situaciju. Prema predlogu Međunarodnog monetarnog fonda, starosna granica za odlazak u penziju u našoj državi treba da bude 67 godina za muškarce, odnosno 62 za žene. Vlada Republike Srbije biće na teškom ispitu tokom jeseni, posle nove runde pregovora sa MMF; ukoliko prihvati predlog broj nezaposlenih će se povećati, jer neće biti prostora za zapošljavanje mladih ljudi, a ukoliko odbije predlog dovešće u pitanje održivost penzijskog sistema. Svetozar Tanasković, asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smatra da su trenutni izdaci za penzije neodrživi, te da je kasniji odlazak u penziju stručno posmatrano potpuno opravdan.
- Već dugo vremena u javnosti se govori o neophodnosti reforme penzijskog sistema zbog njegove neodrživosti na srednji i duži rok. Predložene mere koje privlače najviše pažnje su pomeranje starosne dobi za odlazak u penziju kao i izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju za muškarce i žene. Treba ipak napomenuti da pored neodrživog sistema finansiranja koji odlikuje penzijski sistem Srbije, veliki problem postoji i u tome što za razliku od velikog broja zemalja Srbija nije uvela elemente aktuarske pravičnosti za penzionisanje pre i posle starosnog doba. Ovi elementi podrazumevaju da ako se dvojica radnika, sa istim radnim stažom i istim primanjima tokom radnog veka, penzionišu u različitoj starosnoj dobi, radnik koji se penzioniše u mlađoj starosnoj dobi mora primati srazmerno manji iznos penzijske naknade, jer je očekivanje da će penziju primati duže od radnika koji se kasnije penzioniše, objašnjava Tanasković.

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa