MOJI PROFESORI
Posle završene osnovne škole u Vežbaonici Učiteljske škole gde su mi učitelji bili Miroslav Dabić i Julijana Tomić, upisan sam u prvi razred Šabačke gimnazije 1928. godine. Pored prve gimnazijske zgrade (danas Narodni muzej), postojala je i nova velika zgrada prema ulici Vojvode Mišića.
U to vreme skoro polovina profesora bili su ruski emigranti. Poznato je da je kralj Aleksandar Karađorđević 1917. godine, za vreme ruske revolucije, primio i odobrio useljavanje preko 100 hiljada ruskih izbeglica. To su uglavnom bili ruski visoki carski oficiri, sveštenici i kaluđeri i imućni Rusi-protivnici crvene revolucije i pristalice belogardejaca.
I danas su mi u živom sećanju neki profesori-Rusi. Francuski mi je predavala već u starijim godinama g-đa Sljoskin a zvali smo je Dusmanka jer nas je umirivala francuski ,,Dusman!“.(mir!)
Matematiku i istoriju u petom razredu predavali su Aleksandar Lukijanov i Grigorije Konoval. Bili su neženje, spavali su i hranili se u privatnim porodicama. Za vreme jednog školskog odmora pred čas Lukjanova moj drug Miloš Dimitrijević na tabli napisa:
„Konoval i Lukijan traže stan
Ako bude dobra hrana ostaće mesec dana.
Ako bude loša hrana poješće Konoval Lukijana!“
Ne potraje dugo uđe Lukijanov. Pogleda na tablu.
- No, tkoje ovo napisal?!
Niko se ne javlja a u sebi se smeškamo.
- Redar izađi i izbriši tablu. I na tome se završila naša šala.
Najstrožiji profesor bio je Dimitrije Mita Đorđević. Predavao je opštu geografiju u petom razredu. Niko nije mogao dobiti veću ocenu od trojke ili četvorke. Dedinu peticu dobio je odličan učenik Vita Đuknić, seljačko dete sela Trbosilja na planini Ceru.
Profesor Mita imao je dva hobija: gajenje ruža i fudbalski klub „Mačva“. Bio je stari neženja. Stanovao je sa majkom u ulici Koste Abraševića. Kuća je bila na uglu prema lici Vuka Karadžića. U bašti koju je od ulice odvajala niska ograda, Mita je gajio ruže. Prolaznici su se divili lepotama ovih ruža. Kažu da je uspeo da odgaji i ružu sa crnim laticama.
U to vreme skoro polovina profesora bili su ruski emigranti. Poznato je da je kralj Aleksandar Karađorđević 1917. godine, za vreme ruske revolucije, primio i odobrio useljavanje preko 100 hiljada ruskih izbeglica. To su uglavnom bili ruski visoki carski oficiri, sveštenici i kaluđeri i imućni Rusi-protivnici crvene revolucije i pristalice belogardejaca.
I danas su mi u živom sećanju neki profesori-Rusi. Francuski mi je predavala već u starijim godinama g-đa Sljoskin a zvali smo je Dusmanka jer nas je umirivala francuski ,,Dusman!“.(mir!)
Matematiku i istoriju u petom razredu predavali su Aleksandar Lukijanov i Grigorije Konoval. Bili su neženje, spavali su i hranili se u privatnim porodicama. Za vreme jednog školskog odmora pred čas Lukjanova moj drug Miloš Dimitrijević na tabli napisa:
„Konoval i Lukijan traže stan
Ako bude dobra hrana ostaće mesec dana.
Ako bude loša hrana poješće Konoval Lukijana!“
Ne potraje dugo uđe Lukijanov. Pogleda na tablu.
- No, tkoje ovo napisal?!
Niko se ne javlja a u sebi se smeškamo.
- Redar izađi i izbriši tablu. I na tome se završila naša šala.
Najstrožiji profesor bio je Dimitrije Mita Đorđević. Predavao je opštu geografiju u petom razredu. Niko nije mogao dobiti veću ocenu od trojke ili četvorke. Dedinu peticu dobio je odličan učenik Vita Đuknić, seljačko dete sela Trbosilja na planini Ceru.
Profesor Mita imao je dva hobija: gajenje ruža i fudbalski klub „Mačva“. Bio je stari neženja. Stanovao je sa majkom u ulici Koste Abraševića. Kuća je bila na uglu prema lici Vuka Karadžića. U bašti koju je od ulice odvajala niska ograda, Mita je gajio ruže. Prolaznici su se divili lepotama ovih ruža. Kažu da je uspeo da odgaji i ružu sa crnim laticama.
Najnoviji broj
25. april 2024.
