PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE BOGATIĆ ALEKSANDAR ILIJAŠEVIĆ, GOVORI ZA „GLAS PODRINjA“
KORIŠĆENjE PRIRODNIH RESURSA
Obilje prirodnih uslova za proizvodnju jeftine energije. Privreda u kolapsu. Oživeti povrtarstvo. Neophodna hladnjača. Voda je izvor života i rešavanje problema dostupnosti i obrade badovinačke zemlje, na levoj obali Drine
Na dužnost predsednika Skupštine opštine Bogatić, Aleksandar Ilijašević, došao je pre tri meseca, dok je prvi čovek svoje mesne zajednice Badovinci, malo više od godinu dana. Prethodno je 22 godine radio u Veterinarskoj stanici Bogatić.
Bogato životno iskustvo i domaćinski rad, nastoji da primeni i u novoj ulozi. Prvo nas je interesovalo, koliko uspešno?
- Mislim da se već sada oseća poboljšanje u radu opštinskog parlamenta. Posebno mi je drago što u radu učestvuje veći broj odbornika, kako vladajuće koalicije tako i opozicije. Raduje me što su diskusije konstruktivne. Nastojaću da sednicama obavezno prisustvuju direktori Javnih preduzeća i načelnici Uprave, kako bi odbornici mogli da brzo dobiju odgovore na pitanja koja ih zanimaju, a ona su uglavnom iz delokruga rada, ovih institucija. Nastojim da isti aršin primenjujem na sve diskutante, kaže Ilijašević.
Kakvo je stanje u privredi?
- Privreda nam je već duže vremena u kolapsu. Nekadašnja naša najrazvijenija preduzeća, kao što je Mlinska industrija, Prvi maj, Ogled, Fabrika plastike, ne rade ili rade smanjenim kapacitetom i s mnogo manje radnika. I zbog toga nam je zapošljavanje u prioritetu.
Imamo dosta neiskorišćenih prirodnih resursa za proizvodnju dragocene energije. Ona nažalost nisu u opticaju zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Šanse za inostrane investitore i zajednička ulaganja su u ovoj lokalnoj samoupravi velike. Uveren sam da će konačno, jeftina geotermalna energija iz utrobe plodne mačvanske zemlje, biti iskorišćena.
Znamo da je voda izvor života i naša velika razvojna šansa. U planu je i proširenje gradskog vodovoda, prema Klenju i Badovincima. Potencijali i mogućnost izgradnje novih bunara, na izvorištu u Bogatiću su veliki i mogli bi da snabdevaju daleko veće područje. Nadam se da će do toga i doći, prvenstveno imajući u vidu značaj vode za sve žive stvorove.
Mačva je izrazito poljoprivredni kraj. Nadamo se da u projekciji budućeg razvoja to neće biti zanemareno?
- Ni u kom slučaju. Mačvanska zemlja je u pojedinim atarima, najbolja na svetu. I uopšte je kvalitetna. To je odavno poznato i uveren sam da nikada neće biti izgubljeno iz vida. Napominjem da u ovoj opštini preovlađuje sitan posed. Neke statistike govore da deset i po hiljada domaćinstava, raspolažu u proseku sa oko tri hektara obradivih površina. Udruživanje ratara, gotovo je neminovnost, a ne treba potceniti ni velike mogućnosti mačvanskog stočarstva. To je uostalom najbolje uočljivo i godišnjom proizvodnjom tovljenika i junadi koja nije mala. U otkupu, ovde je prisutna elita klanične industrije Srbije. Nađe se tu i dosta špekulanata, koji bi brzo da zarade na plećima seljaka.
Bogato životno iskustvo i domaćinski rad, nastoji da primeni i u novoj ulozi. Prvo nas je interesovalo, koliko uspešno?
- Mislim da se već sada oseća poboljšanje u radu opštinskog parlamenta. Posebno mi je drago što u radu učestvuje veći broj odbornika, kako vladajuće koalicije tako i opozicije. Raduje me što su diskusije konstruktivne. Nastojaću da sednicama obavezno prisustvuju direktori Javnih preduzeća i načelnici Uprave, kako bi odbornici mogli da brzo dobiju odgovore na pitanja koja ih zanimaju, a ona su uglavnom iz delokruga rada, ovih institucija. Nastojim da isti aršin primenjujem na sve diskutante, kaže Ilijašević.
Kakvo je stanje u privredi?
- Privreda nam je već duže vremena u kolapsu. Nekadašnja naša najrazvijenija preduzeća, kao što je Mlinska industrija, Prvi maj, Ogled, Fabrika plastike, ne rade ili rade smanjenim kapacitetom i s mnogo manje radnika. I zbog toga nam je zapošljavanje u prioritetu.
Imamo dosta neiskorišćenih prirodnih resursa za proizvodnju dragocene energije. Ona nažalost nisu u opticaju zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Šanse za inostrane investitore i zajednička ulaganja su u ovoj lokalnoj samoupravi velike. Uveren sam da će konačno, jeftina geotermalna energija iz utrobe plodne mačvanske zemlje, biti iskorišćena.
Znamo da je voda izvor života i naša velika razvojna šansa. U planu je i proširenje gradskog vodovoda, prema Klenju i Badovincima. Potencijali i mogućnost izgradnje novih bunara, na izvorištu u Bogatiću su veliki i mogli bi da snabdevaju daleko veće područje. Nadam se da će do toga i doći, prvenstveno imajući u vidu značaj vode za sve žive stvorove.
Mačva je izrazito poljoprivredni kraj. Nadamo se da u projekciji budućeg razvoja to neće biti zanemareno?
- Ni u kom slučaju. Mačvanska zemlja je u pojedinim atarima, najbolja na svetu. I uopšte je kvalitetna. To je odavno poznato i uveren sam da nikada neće biti izgubljeno iz vida. Napominjem da u ovoj opštini preovlađuje sitan posed. Neke statistike govore da deset i po hiljada domaćinstava, raspolažu u proseku sa oko tri hektara obradivih površina. Udruživanje ratara, gotovo je neminovnost, a ne treba potceniti ni velike mogućnosti mačvanskog stočarstva. To je uostalom najbolje uočljivo i godišnjom proizvodnjom tovljenika i junadi koja nije mala. U otkupu, ovde je prisutna elita klanične industrije Srbije. Nađe se tu i dosta špekulanata, koji bi brzo da zarade na plećima seljaka.
Najnoviji broj
25. april 2024.
