OSTRVO U MORU PESKA

Pomorandže!
Prvo što sam ugledala bio je beskrajni drvored pomorandži sa uzrelim voćkama carskog ukusa. Ta, plodovima okićena stabla, odvela su nas u sirijsku prestonicu Damask, ili kako neki za njega kažu “najstariji velegrad kugle zemaljske“.
Dočekuje nas usnulo predgrađe, januarsko proleće, specifični miris orijenta, i topli pustinjski vetar.
Na trotoarima vri život. Pored užurbanih prolaznika i onih koji stoje, razgledaju ili šetaju, tu su nezaobilazni majstori - trgovine!
Posao cveta na sve strane; od uzanih, jedva vidljivih, dućančića sa kolačima, bombonama, odećom i sitnicama...do onih smeštenih ispred, pored i ispod njih, što sedeći ili stojeći prodaju upaljače, čarape, žilete, baterije...čini mi se da svi imaju istu robu i sumnjam da bilo šta prodaju. Oni očigledno ne razmišljaju o tome; zadovoljni, međusobno pričaju, posmatraju i osmatraju da bi povremeno, možda reda radi, povišenim glasom uzviknuli ime nekog artikla...
Okružena Turskom, Irakom, Izraelom, Libanom i Jordanom, sa izlazom na Sredozemno more Sirija poseduje naftu, ima razvijeno stočarstvo proizvodi tekstil... Osobenost ove arapske zemlje je trgovina sa kojom se bave svi - od 8 do 88 godina!
“ALI - sva lepota ove zemlje pada u senku kada budete posetili jedno od svetskih čuda ““ Omajad-džamiju“, kaže nam arapski vodič Abdulah.
No, prvo treba doživeti panoramu grada i zato uzanim putem autobusom se penjemo na brdo-vidikovac.