SEĆANjA NA STARI ŠABAC
VELIKI BORAC ““ VELIKI ČOVEK
Između dva svetska rata u Šapcu su živela dva brata Grozdića rodom iz Žagubice. Janko je bio hotelijer i držao je čuveni hotel sa bioskopom ,,Pariz“ koji je srušen 1963. a nalazio se na mestu današnje stare robne kuće . Drugi brat Petar Grozdić bio je industrijalac koji je u Šapcu 1925. godine prvi otvorio fabriku za proizvodnju leda. Do tada se led sekao tokom zime po zaleđenim barama i slagao u ledare. Voda u barama bila je zagađena pa je takav bio i led.
Maja 1925. godine ,,Šabački glasnik“ objavio je članak industrijalca Petra Grozdića u kojem se on zahvaljuje šabačkom mašinisti Milanu Nikoliću koji mu je montirao mašine u fabrici: ,,Videvši da je Šapcu od velike potrebe jedna fabrika za pravljenje leda, da bi se Šabac mogao snabdevati čistim ledom i jedared se okaniti onog prepo-topskog pribiranja leda iz bara u kome je moglo biti i zaraznih bakcila štetnih po zdravlje čovečije, rešio sam te se sam istu nabavio i doneo u Šabac... S, poštovanjem Pera Grozdić fabrikant leda.“
Da bi se shvatio značaj ove fabrike leda treba sagledati činjenicu da su se električni frižideri u Šapcu počeli koristiti tek posle 1960. godine. Do tada su se kvarljive životne namirnice držale u metalnim posudama koje su bile stavljane u veće posude u kojima se nalazio drobljeni led. U periodu između dva svetska rata led se zimi vadio iz bara ili Save, stavljao se u duboke rovove sa slamom ( trapove ). Red slame, red leda, a odozgo se nabacivao debeli sloj zemlje. Led prikupljen tokom zime tako se pod zemljom čuvao za letnji period. Kafedžije koje su koristile led za hlađenje jela i pića često su ga ubacivale u piće pa je zagađeni led iz bara izazivao oboljevanje od trbušnog tifusa. Otvaranjem fabrike leda u gradu Petar Grozdić je učinio veliku uslugu Šapčanima u očuvanju njihovog zdravlja. Pored toga što je bio industrijalac Petar je bio učesnik Prvog svetskog rata iz kojeg je izašao sa činom podpukovnika. U ratu je tri puta ranjavan i nekoliko puta odlikovan. Bio je učesnik borbi na Ceru, Mačkovom kamenu i sa srpskom vojskom prešao je celu Srbiju i Albaniju. Jedan neprijateljski metak prošao mu je kroz vilicu i posle povratka iz rata kasnije nije nosio bradu. Po završetku rata bio je predsednik ,,Udruženja rezervnih oficira i ratnika“ pod odbora iz Šapca čije su se prostorije nalazile u hotelu ,,Žirovni venac“ koji se nalazio na Bairu. Srušen je sedamdesetih godina a nalazio se desno od današnje gradske tržnice.
Kao borac sa Cera Petar je bio inicijator podizanja spomenika u Tekerišu, predsednik Okružnog suda u Šapcu 1932. godine i predsednik Opštine Šabac od 1932 -1935. godine. Kao čovek imao je razumevanja za mnoge građane. Bio je odličan organizator i realizator. Kada je 1933. godine osnovan Tenis klub Udruženje rezervnih oficira i ratnik, na čelu sa Grozdićem, ustupilo je svoj plac do zgrade hotela ,,Pariz“ za izgradnju teniskog igrališta. Prilikom posete Šapcu 1931. godine čehoslovački predsednik Masarik dodelio mu je orden Belog lava, a 1932. godine kralj Aleksandar mu je dodelio orden Jugoslovenske krune. Između dva svetska rata Petar Grozdić je bio među najcenjenijim Šapčanima.
Životni cilj mu je bio da se podigne spomenik srpskim i češkim borcima izginulim na Ceru. I uspeo je u tome. Kamen temeljac za spomenik svečano je postavljen u jesen 1927. godine. Izgradnju spomenika pomogla je i Vlada Čehoslovačke Republike. Projekat spomenika izradio je ruski emigrant Sergej Beganovski, a kralj Aleksandar I Karađorđević dao je odobrenje za izgradnju spomen kosturnice (Više u knjizi ,,Ceru s ljubavlju“ M. Vasiljevića). Tokom podizanja spomenika članovi Udruženja rezervnih oficira i ratnika iz Šapca i članovi organizacije u Tekerišu, predvođeni sa rezervnim podpukovnikom Petrom Grozdićem, intenzivno su tragali za brojnim humkama gde su bila pokopana tela poginulih boraca na Ceru i Pocerini. Pronađeni su ostaci preko 3.000 poginulih srpskih boraca i oko 300 čeških. Konačan broj nikada nije utvrđen a u prošlih dvadeset godina na prostoru oko Trojanovog grada često sam nailazio na metalne delove od vojničkih uniformi, stari srpski novac, gelere od granata i delove redenika sa neispaljenim mecima. Na južnom delu Cera oko lokacije ,,Široka ravan“ pre 50. godina postojao je breg zvani ,,Krstovi“ na čijem je vrhu bio poboden drveni krst visok oko pet metara. Verovatno su tu bili ostaci austrijskih vojnika.
Nedavno sam dobio originalnu fotografiju iz 1927-8. godine od hroničara Cvetina Vasića Miluna za koju mu se iskreno zahvaljujem. Fotografija prikazuje izgradnju spomenika u Tekerišu i na njoj se vide radnici i preživeli ratnici od 1912 -1918.godine. Desno je ne poznati mladić, u suknenoj odeći je zidar i ratnik Radiša Vasić, Branko Vasić i do krune Vitomir Mitrović, svi iz Gornje Badanje. Na staroj fotografiji su Lazar Vasić, Nišević, Predrag Vasić i Lazar Milošević iz Gornje Badanje. Ostali majstori su iz Tekeriša, Pomijače i Trbosilja. Dva čoveka u građanskim odelima mogli bi biti projektant Sergej i Rosić učitelj ili Milutin Filipović predsednik Opštine Tekeriš. Spomen kosturnica u Tekerišu visoka je 18. metara, a bronzani orao sa lovorovim vencem težak 950 kilograma kao simbol pobede i mira postavljen je na vrh kamene stene okrenute ka zapadu odakle je neprijatelj došao i poražen pobegao. Natpis na spomeniku ,,VAŠA DELA SU BESMRTNA“ 18. VIII 1914. uvek će nas podsećati na ratne žrtve Cerske bitke koja je trajala od 16. do 20. avgusta 1914. godine.
Dragutin Dragan Petrović
Maja 1925. godine ,,Šabački glasnik“ objavio je članak industrijalca Petra Grozdića u kojem se on zahvaljuje šabačkom mašinisti Milanu Nikoliću koji mu je montirao mašine u fabrici: ,,Videvši da je Šapcu od velike potrebe jedna fabrika za pravljenje leda, da bi se Šabac mogao snabdevati čistim ledom i jedared se okaniti onog prepo-topskog pribiranja leda iz bara u kome je moglo biti i zaraznih bakcila štetnih po zdravlje čovečije, rešio sam te se sam istu nabavio i doneo u Šabac... S, poštovanjem Pera Grozdić fabrikant leda.“
Da bi se shvatio značaj ove fabrike leda treba sagledati činjenicu da su se električni frižideri u Šapcu počeli koristiti tek posle 1960. godine. Do tada su se kvarljive životne namirnice držale u metalnim posudama koje su bile stavljane u veće posude u kojima se nalazio drobljeni led. U periodu između dva svetska rata led se zimi vadio iz bara ili Save, stavljao se u duboke rovove sa slamom ( trapove ). Red slame, red leda, a odozgo se nabacivao debeli sloj zemlje. Led prikupljen tokom zime tako se pod zemljom čuvao za letnji period. Kafedžije koje su koristile led za hlađenje jela i pića često su ga ubacivale u piće pa je zagađeni led iz bara izazivao oboljevanje od trbušnog tifusa. Otvaranjem fabrike leda u gradu Petar Grozdić je učinio veliku uslugu Šapčanima u očuvanju njihovog zdravlja. Pored toga što je bio industrijalac Petar je bio učesnik Prvog svetskog rata iz kojeg je izašao sa činom podpukovnika. U ratu je tri puta ranjavan i nekoliko puta odlikovan. Bio je učesnik borbi na Ceru, Mačkovom kamenu i sa srpskom vojskom prešao je celu Srbiju i Albaniju. Jedan neprijateljski metak prošao mu je kroz vilicu i posle povratka iz rata kasnije nije nosio bradu. Po završetku rata bio je predsednik ,,Udruženja rezervnih oficira i ratnika“ pod odbora iz Šapca čije su se prostorije nalazile u hotelu ,,Žirovni venac“ koji se nalazio na Bairu. Srušen je sedamdesetih godina a nalazio se desno od današnje gradske tržnice.
Kao borac sa Cera Petar je bio inicijator podizanja spomenika u Tekerišu, predsednik Okružnog suda u Šapcu 1932. godine i predsednik Opštine Šabac od 1932 -1935. godine. Kao čovek imao je razumevanja za mnoge građane. Bio je odličan organizator i realizator. Kada je 1933. godine osnovan Tenis klub Udruženje rezervnih oficira i ratnik, na čelu sa Grozdićem, ustupilo je svoj plac do zgrade hotela ,,Pariz“ za izgradnju teniskog igrališta. Prilikom posete Šapcu 1931. godine čehoslovački predsednik Masarik dodelio mu je orden Belog lava, a 1932. godine kralj Aleksandar mu je dodelio orden Jugoslovenske krune. Između dva svetska rata Petar Grozdić je bio među najcenjenijim Šapčanima.
Životni cilj mu je bio da se podigne spomenik srpskim i češkim borcima izginulim na Ceru. I uspeo je u tome. Kamen temeljac za spomenik svečano je postavljen u jesen 1927. godine. Izgradnju spomenika pomogla je i Vlada Čehoslovačke Republike. Projekat spomenika izradio je ruski emigrant Sergej Beganovski, a kralj Aleksandar I Karađorđević dao je odobrenje za izgradnju spomen kosturnice (Više u knjizi ,,Ceru s ljubavlju“ M. Vasiljevića). Tokom podizanja spomenika članovi Udruženja rezervnih oficira i ratnika iz Šapca i članovi organizacije u Tekerišu, predvođeni sa rezervnim podpukovnikom Petrom Grozdićem, intenzivno su tragali za brojnim humkama gde su bila pokopana tela poginulih boraca na Ceru i Pocerini. Pronađeni su ostaci preko 3.000 poginulih srpskih boraca i oko 300 čeških. Konačan broj nikada nije utvrđen a u prošlih dvadeset godina na prostoru oko Trojanovog grada često sam nailazio na metalne delove od vojničkih uniformi, stari srpski novac, gelere od granata i delove redenika sa neispaljenim mecima. Na južnom delu Cera oko lokacije ,,Široka ravan“ pre 50. godina postojao je breg zvani ,,Krstovi“ na čijem je vrhu bio poboden drveni krst visok oko pet metara. Verovatno su tu bili ostaci austrijskih vojnika.
Nedavno sam dobio originalnu fotografiju iz 1927-8. godine od hroničara Cvetina Vasića Miluna za koju mu se iskreno zahvaljujem. Fotografija prikazuje izgradnju spomenika u Tekerišu i na njoj se vide radnici i preživeli ratnici od 1912 -1918.godine. Desno je ne poznati mladić, u suknenoj odeći je zidar i ratnik Radiša Vasić, Branko Vasić i do krune Vitomir Mitrović, svi iz Gornje Badanje. Na staroj fotografiji su Lazar Vasić, Nišević, Predrag Vasić i Lazar Milošević iz Gornje Badanje. Ostali majstori su iz Tekeriša, Pomijače i Trbosilja. Dva čoveka u građanskim odelima mogli bi biti projektant Sergej i Rosić učitelj ili Milutin Filipović predsednik Opštine Tekeriš. Spomen kosturnica u Tekerišu visoka je 18. metara, a bronzani orao sa lovorovim vencem težak 950 kilograma kao simbol pobede i mira postavljen je na vrh kamene stene okrenute ka zapadu odakle je neprijatelj došao i poražen pobegao. Natpis na spomeniku ,,VAŠA DELA SU BESMRTNA“ 18. VIII 1914. uvek će nas podsećati na ratne žrtve Cerske bitke koja je trajala od 16. do 20. avgusta 1914. godine.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
25. april 2024.
