U GRADU NOBELOVCA

Sicilijanci su omanji i crnomanjasti, dobronamerni i prostodušni, ljubazni i uslužni. Tradicionalni, brižljivo održavaju kult porodice koja je za njih svetinja numero uno! O Sicilijancima kao narodu naviše sam saznala posmatrajući ih. Do podne, dok mlađi rade, stariji svet čita novine, pije kafu ili sedi u berbernici. Pre podne majke sa sitnom decom idu na pijac. Od 4 sata posle podne nastaje sveopšti haos od automobila, žestokih “makina“, vespi i bicikla. Poslovni ljudi se vraćaju kućama. No, umorni Sicilijanac će prvo da svrati na obližnju „pjacu“ da se osveži. Hoće li to biti pivo, belo ili crno vino, a možda samo sladoled, zavisi od raspoloženja.
Zadovoljan i sit familiji se pridružuje na plaži ““ gde započinje svakodnevna predstava: „Amore mio“, kaže i grli svoju ženu strastveno ili nežno. Supruga Sicilijanka “cvrkuće“ izvija se i doziva decu razbacanu po talasima ili mokrom pesku. Navikla na ustaljeni ritual oni dotrčavaju i srdačno ljube pader familiusa koji ih brižno gleda i zadovoljno se smeši“¦ Kad i zadnji zrak sunca zađe za Etnu, stvari se brižljivo kupe i brojne porodice odlaze u svoje male stanove da pripreme večeru sa nezaobilaznom pastom“¦
Uveče će i najstariji i najmlađi izaći u šetnju i sesti na jednu od klupa sa koje će posmatrati mlade Sicilijance sa želatinastim frizurama i minđušama kako se nadobudno šepure sa vespama i džinovskim motorima“¦ Ustaljeni redosled ponavlja se svakog radnog dana izuzev petka kad započinje dugački vikend i kad iz obližnjih mesta pristiže “pojačanje“.