Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(7. новембар 2013.)
СЕЂАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

МАШТАЊЕ О СРЕЋИ

Милан Тимотић Бата био је школовани оперски певач. Пред Други св. рат живео је и радио у Београду. Био је члан Београдске опере, певао је на Радио Београду, Бечкој Опери и често долазио у Шабац.
Из његовог писма мајци, писаног 18. 10. 1937. године са пуно осећајности и бриге према њој и осталим члановима породице види се какав је био као човек. Поред осталог у писму Милан пише: ,,Ми смо са здрављем добро (био је са супругом). У суботу сам морао ићи у Петровград где сам певао на концерту. Тешко ми је било певати (био му је умро отац ) али сам морао јер нисмо били платили кирију. Зарадио сам 800 динара таман толико колико да платимо кирију. Немам сада ништа да Вам пошаљем али ћу идуће недеље да Вам пошаљем бар 200 динара јер ћу опет нешто зарадити“. Писмо оцртава тежину тог времена и Миланов тежак певачки живот.
Изложбу ,,Траг песме“ радио сам 2006. године и на њој поставио и податке о певачу Милану Тимотићу. Том приликом сам упознао Миљу Крстић, ћерку Миланове рођене сестре Анђелије. Од њих добијам драгоцене податке о Милану и његовом животном путу и тада почиње моје трагање за осталим детаљима Милановог живота. Миља је знала да је Милан певао у познатом филму ,,Маратонци...“ али требао сам то проверити јер су на свим форумима интернета постављана питања: „Ко је човек који пева у филму?“ Кадрови у шпици филма су били веома кратки и није се могло прочитати име певача који пева за шанком. Уз помоћ компјутера извадио сам слике шпице и лик певача, упоредио са Милановом фотографијом и све се потврдило.
Милан Тимотић је био певач у црно белом ТОН филму који је Ђенка приказивао у биоскопу. Назив тог експерименталног филма је ,,Прича једног града“ снимљеног у продукцији ,,Артистик филма“ 1941. године у Београду. Режирао га је жидов Макс Калмић којег су Немци исте године стрељали. У филму, трајања свега 9 минута, приказан је живот Београда у једном дану. Од јутра када млекаџије доносе млеко у град до сцена ноћних модних ревија и ноћног бара у којем пева Милан Тимотић. Милан је певао на плеј бек а песма је била снимљена на грамофонској плочи (чује се крцкање). Милан је оставио траг свог певачког талента и у том филму али током рата његов траг се губи. Његова супруга Сека није желела да имају деце. Једно време рата боравили су у Ужицу, Ваљеву где је Сека радила као тумач код Немаца. Милан се разводи од ње, напушта земљу као присталица Драже Михајловића и тек се 1946. године јавља породици из Салзбурга, а 1950. године из Америке. У Америци је био прихваћен од Српских емиграната, ожењен са скоро двадесет година млађом пијанискињом Џоан Корнел и док је Милан певао и свирао на гитару, Џоан га је пратила. ,,Глас Срба“ из Индијанополиса 13. новембра 1988. године објавио је тужну вест да је после дуге и тешке болести Милан испустио своју племениту душу. Тек након пола године Џоан је смогла снаге да у Југославију јави о Милановој смрти. У писму наводи , да су се венчали 19. новембра 1961. године и имали диван брак, да јој је жао што га није срела раније( пре 1959. године). Провели су 27 година у дивном браку...“ Џоан је у писму дала и број свог телефона.
Желео сам да сазнам још више о Милану. Преко интернета 2010. године упознајем се са др Драгољубом Покрајцем који живи у Америци. Шаљем му Џоанин телефонски број и њено писмо. Драгољуб ступа у контакт са већ остарелом Џоан која је била шокирана што некога из Србије интересује Милан и даје нове податке о њему. После рата Милан је у домовини био осуђен на смрт. У Аустрији је био са свитом око патријарха. У Салзбургу је од 1946. - 1948. године прошао аудицију и радио на обнови опере. За то време снимио је око два филма. Затим је био правни саветник за ИРО (Међународна организација за избеглице). Као дипл . правник прешао је у САД где од 1949. ““ 1959. године живео у Аркону, Охају, Њујорку и Чикагу. Џоан је упознала Милана када је неко тражио пратњу за њега и Уроша Шеферовића. Песма за коју је Милан био везан је „Адио Маре...“. Хвала Џоани и Покрањцу. Преко интернета од једног младог Американца српског порекла добијам фотографије и аудио снимак две песме које је Милан Тимотић снимио у САД. Снимање плоче помогла му је ,,Српска братска помоћ“.
Тимотић је био певачка звезда у домовини и туђини из које се никада није вратио али његов траг је дубок и вечан. И ево шта нам је у филму певао Милан Тимотић: „Сви ви што маштате о срећи, вас води пут у бели град, ви нисте први нити трећи, о њој машта свак, у граду беспрекидно тече туђ живот тај вечито нов, у јутро ко у касно вече, свуд исти чујеш зов. Ви сви што маштате о срећи, вас води пут у велик град, ви нисте први нити трећи, о њој машта свак, јер свако потајно се нада да нађе остварење сна, ал дал то значи и крај јада, Бог то мили зна“.
Драгутин Драган Петровић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa