MARAKEŠ - ORIJENTALNI ŠARM RUŽIČASTOG GRADA

Pred nama je planina Atlas koju zovu i predvorje Sahare. Tamna i gola, nadnela se na dolinu palmi.
Dokazano je da se u pustinji može preživeti sa čašom kamiljeg mleka i najmanje ““ jednom urmom!
Nekada je u blizini carskog grada Marakeša, postojao vojni logor. U to vreme, svaki vojnik je umesto kamiljeg mleka dobijao - tri šake urmi. Jeli su ih, košpe pljuckali, vetar ih zemljom prekrivao, Atlas vlagom darivao, i vremenom iznikle palme ““ prethodnice carskog grada u koji idemo.
Marakeš ima nekoliko kapija. U njega ulazimo kroz Glavnu (bab) kapiju. Visoki purpurni zid opasuje grad toplih rumenih tonova crvene boje. Primećujem mnogo rupa u njemu. Da li su nastale od borbi ili... nastale su od ptica koje u njima žive, a hrane se insektima u zidu, ujedno ga čuvajući.
U ružičastom hotelu, na ružičastom kanabe, pijem ružičasti čaj. Kroz otvorena vrata, sa zavesom koja se lenjo pomera od toplog vazduha, probija se cvrkut ptica izmešan sa žuborom fontana i ljudskih glasova. Pozno septembarsko vreme, a sve ucvetalo i mirisno zahvaljujući planini koja obuzdava vreli saharski vazduh. Grad Marakeš slovi za najorijentalniji grad - mesto u kojem se mogu ostvariti snovi 1001-ne noći - mesto luksuza, mesto bazara, mesto u kojem vreme stoji još od srednjeg veka...
Već sledećeg jutra odlazimo u medinu - trgovački deo ili - neki drugi svet, nestvaran i bezvremen... vazduh je ispunjen mirisom trave, čuju se otegnuto-piskavi zvuci pomešani sa ljudskim žamorom... Na pločniku su kujundžije, prodavci mesinga, lustera i golubova.
U jevrejskom četvrti Melah su jedinstveni dućani - bez vrata. Majušni prostor dovoljan za samo jednog čoveka i tezgu na kojoj šije, prodaje, premerava svilu, gajtan, piliće...
»Bonžur madam, sivuple madam! Madam, madam, » saleću me trgovci i buljuci dece. Spas nalazim u autobusu koji vozi u Behiju ““ palatu sreće. Izuzetno uređena i okružena vrtovima i skrivenim senovitim odajama - pripadala je haremskim ženama.