PRIČA O ZORANU I NINI ĆOSIĆ
SREĆNI LjUDI
Da sreća nije „lepa samo dok se čeka“ nego je još lepša kad se živi, postoje retki primeri koji to dokazuju i uspokojavaju čoveka, a vrata nade drže otvorenim. Daleko od potrebe da tumačimo iznova zlorabljenu Tolstojevu rečenicu, nalazimo da je sreća, kao i nesreća, zarazna ali je, za razliku od nje, potpuno jednostavna.
Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Zoran Ćosić i njegova supruga Nina, oboista Simfonijskog orkestra RTS, upoznali su se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zoran je tada bio apsolvent glume, a Nina student prve godine na muzičkom odseku.
- Jednog dana sam se vratio u svoju učionicu po stvari koje sam zaboravio i zatekao jednu devojku sa čudnim instrumentom za koji tad nisam znao kako se zove. Ona je svirala, ja sam joj se ovlaš javio, ali, ono čega se i danas sećam i negujem u sebi to sećanje je da sam pomislio da ću sa tom devojkom imati nešto vrlo ozbiljno u životu.
Nisu se čula zvona ni fanfare, nisu sevale varnice i pucali vatrometi kako se to obično dešava u našim fantazijama i predstavama o nadolazećoj ljubavi.
- Kad sam prvi put videla Zorana pomislila sam, ne znam ni zašto, ni otkuda - „Ja ću se udati za ovog čoveka“. Posle nekoliko meseci sreli smo se na nekoj žurci, sedeli jedno do drugog i oboje bili blokirani, nismo mogli da komuniciramo. Po povratku, pošto smo stanovali u istom kraju, Zoran me je pratio do kuće, a s obzirom da nismo mogli da pričamo, pevali smo. Danima se to ponavljalo, išli smo jedno pored drugog i pevali.
Posle nekoliko spontanih „koncerata“, pojavila se čarolija „koja se svakim danom pojačavala i širila i strah da se, ne daj Bože, nekim prevremenim ili pogrešnim gestom ne pokvari“.
Jedne večeri, ruke su se srele, uz pesme Neše Galije. Od tada su zajedno. Sve je išlo svojim tokom, postepeno. Posle nekoliko godina su se verili, potom venčali, „dobili“ prvo Angelinu, psa koji je dugo bio član porodice, onda je došao sin Jevrem koji sada ima četrnaest godina i namerava da postane džez gitarista i ćerka Natalija (jedanaest) koja mašta da postane molekularni biolog.
- Nije uvek išlo sve lako, bilo je uspona i padova kao u svakom odnosu, što je prirodno i zdravo, ključ je u razumevanju i podršci koju dajemo jedno drugom. Znamo kada je neophodno da jedno podmetne leđa da bi pomoglo drugom i da prećuti kad je potrebno, svesno da je u pitanju trenutno stanje, a ne bazičan problem. Ne razumem zašto ljudi misle da bi trebalo da se svađaju.
Postoji još nešto u vezi sa srećom ““ ona ne može da se sakrije. Ljudi koji ih poznaju, često ih pitaju u čemu je tajna.
- Mi to ne znamo i ne bavimo se tim, čovek treba da uživa u tome što ima, da to poštuje i oplemenjuje. Možda je jedan od razloga što smo mi odrastali u identičnim porodičnim sistemima, u kojima smo stekli neku vrstu potencijala za porodicu. Ono što nam je kao deci bilo poznato, prepoznali smo jedno u drugom i nastavili da negujemo.
Možda nije slučajno to što je Desimir Stanojević, poznat po ulozi Vukašina Golubovića u televizijskoj seriji „Srećni ljudi“ takođe glumac.
Ponekad, u poređenju sa drugima, sami sebi izgledaju kao „izrodi ili vanzemaljci“, čak im bude i neprijatno, jer, ljudi obično misle da im je to što imaju tek tako dato, „što nije istina, mi smo na tome radili, posrtali i ustajali, ali, sa punom svešću da mi to hoćemo“. Prema Zoranovom mišljenju, to je, pored svega navedenog, i pitanje izbora.
Ovaj par razbija predrasudu da je umetnicima teško da žive zajedno.
- Slične su nam profesije, imaju netipično radno vreme, oboma je potreban prostor za sebe, tako da postoji obostrano razumevanje kada je onaj drugi u procesu. Primetila sam da to razumevanje izostaje u brakovima u kojima je samo jedno umetnik.
Odnos koji Ćosići neguju između sebe, širi se i prenosi na njihovu decu i ljude koje susreću u poslovnom i privatnom životu. Oni nisu blagosloveni samo porodičnom srećom, nego su ostvareni umetnici, svako u svojoj branši.
Nina Ćosić je rođena u Nišu gde je završila nižu i srednju muzičku školu. Nakon diplomiranja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Ljubiše Petruševskog, zaposlila se u Simfonijskom orkestru RTS na mestu druge oboe i engleskog roga. Dobitnica mnogobrojnih nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima, sarađivala je sa gotovo svim orkestrima u zemlji i regionu. Pored čestih solističkih i nastupa u kamernim sastavima, poslednjih desetak godina, sa Borisom Pingovićem, Nebojšom Dugalićem i Vojislavom Savićem, učestvuje u popularnom muzičko-poetskom kabareu „To su bili dani“. U poslednje vreme piše kratke priče. „Laž“ je ušla u zbirku najlepših ostvarenja sa 13. konkursa za najkraću priču, a „Zagrljaj“ u Zbornik savremenih ljubavnih priča.
Zoran Ćosić je rođen 12. maja 1967. godine u Mionici. Studije glume diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Petra Banićevića. Igrao je u predstavama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Narodnog pozorišta u Somboru, Subotici i Nišu. Godine 1994., postao je stalni član Drame Narodnog pozorišta u kom je do danas ostvario brojne uloge. Igrao je u tri igrana filma i nekoliko televizijskih serija i u predstavama „Zvezdara teatra“ i „Madlenijaniuma“. Autor je pozorišnog komada za decu „Uplakana Katarina“, koji su izvodila pozorišta iz Beograda, Valjeva, Aleksinca, Sente, Lazarevca i Sombora. Na pozorišnom festivalu za decu „Festić“ 1996. godine, ovaj tekst je žiri proglasio za najbolji. Zoran je autor i režiser monodrame „Akt“, za čije je izvođenje prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu Sonja Knežević osvojila „Zlatnu kolajnu“ na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.
Ćosići oduševili Šapčane
U okviru novog ciklusa „Čitalište“, u Kulturnom centru u Šapcu, proteklog četvrtka, Zoran i Nina Ćosić su, govorom i muzikom, predstavili „Pripovetke jednog kaplara“. Reč je o pažljivo odabranim, malo poznatim, Nušićevim pričama iz istoimene knjige o srpsko-bugarskom ratu, koje su pisane jednostavno i potresno, sa saosećanjem prema stradalima i antiratnim stavom. Poetične, duhovite i tragične situacije i likove, glumac je predstavio kao pripovedač, svesno birajući da gledaoci, kao i čitaoci, sami kreiraju svoje slike. Snažnom utisku koji je ova svedena predstava ostavila na Šapčane, Nina je doprinela izvođenjem kompozicija Stevana Mokranjca i Josifa Marinkovića. Ovo je prvi u nizu zajedničkih projekata dobitne kombinacije Ćosić.
Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Zoran Ćosić i njegova supruga Nina, oboista Simfonijskog orkestra RTS, upoznali su se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zoran je tada bio apsolvent glume, a Nina student prve godine na muzičkom odseku.
- Jednog dana sam se vratio u svoju učionicu po stvari koje sam zaboravio i zatekao jednu devojku sa čudnim instrumentom za koji tad nisam znao kako se zove. Ona je svirala, ja sam joj se ovlaš javio, ali, ono čega se i danas sećam i negujem u sebi to sećanje je da sam pomislio da ću sa tom devojkom imati nešto vrlo ozbiljno u životu.
Nisu se čula zvona ni fanfare, nisu sevale varnice i pucali vatrometi kako se to obično dešava u našim fantazijama i predstavama o nadolazećoj ljubavi.
- Kad sam prvi put videla Zorana pomislila sam, ne znam ni zašto, ni otkuda - „Ja ću se udati za ovog čoveka“. Posle nekoliko meseci sreli smo se na nekoj žurci, sedeli jedno do drugog i oboje bili blokirani, nismo mogli da komuniciramo. Po povratku, pošto smo stanovali u istom kraju, Zoran me je pratio do kuće, a s obzirom da nismo mogli da pričamo, pevali smo. Danima se to ponavljalo, išli smo jedno pored drugog i pevali.
Posle nekoliko spontanih „koncerata“, pojavila se čarolija „koja se svakim danom pojačavala i širila i strah da se, ne daj Bože, nekim prevremenim ili pogrešnim gestom ne pokvari“.
Jedne večeri, ruke su se srele, uz pesme Neše Galije. Od tada su zajedno. Sve je išlo svojim tokom, postepeno. Posle nekoliko godina su se verili, potom venčali, „dobili“ prvo Angelinu, psa koji je dugo bio član porodice, onda je došao sin Jevrem koji sada ima četrnaest godina i namerava da postane džez gitarista i ćerka Natalija (jedanaest) koja mašta da postane molekularni biolog.
- Nije uvek išlo sve lako, bilo je uspona i padova kao u svakom odnosu, što je prirodno i zdravo, ključ je u razumevanju i podršci koju dajemo jedno drugom. Znamo kada je neophodno da jedno podmetne leđa da bi pomoglo drugom i da prećuti kad je potrebno, svesno da je u pitanju trenutno stanje, a ne bazičan problem. Ne razumem zašto ljudi misle da bi trebalo da se svađaju.
Postoji još nešto u vezi sa srećom ““ ona ne može da se sakrije. Ljudi koji ih poznaju, često ih pitaju u čemu je tajna.
- Mi to ne znamo i ne bavimo se tim, čovek treba da uživa u tome što ima, da to poštuje i oplemenjuje. Možda je jedan od razloga što smo mi odrastali u identičnim porodičnim sistemima, u kojima smo stekli neku vrstu potencijala za porodicu. Ono što nam je kao deci bilo poznato, prepoznali smo jedno u drugom i nastavili da negujemo.
Možda nije slučajno to što je Desimir Stanojević, poznat po ulozi Vukašina Golubovića u televizijskoj seriji „Srećni ljudi“ takođe glumac.
Ponekad, u poređenju sa drugima, sami sebi izgledaju kao „izrodi ili vanzemaljci“, čak im bude i neprijatno, jer, ljudi obično misle da im je to što imaju tek tako dato, „što nije istina, mi smo na tome radili, posrtali i ustajali, ali, sa punom svešću da mi to hoćemo“. Prema Zoranovom mišljenju, to je, pored svega navedenog, i pitanje izbora.
Ovaj par razbija predrasudu da je umetnicima teško da žive zajedno.
- Slične su nam profesije, imaju netipično radno vreme, oboma je potreban prostor za sebe, tako da postoji obostrano razumevanje kada je onaj drugi u procesu. Primetila sam da to razumevanje izostaje u brakovima u kojima je samo jedno umetnik.
Odnos koji Ćosići neguju između sebe, širi se i prenosi na njihovu decu i ljude koje susreću u poslovnom i privatnom životu. Oni nisu blagosloveni samo porodičnom srećom, nego su ostvareni umetnici, svako u svojoj branši.
Nina Ćosić je rođena u Nišu gde je završila nižu i srednju muzičku školu. Nakon diplomiranja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Ljubiše Petruševskog, zaposlila se u Simfonijskom orkestru RTS na mestu druge oboe i engleskog roga. Dobitnica mnogobrojnih nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima, sarađivala je sa gotovo svim orkestrima u zemlji i regionu. Pored čestih solističkih i nastupa u kamernim sastavima, poslednjih desetak godina, sa Borisom Pingovićem, Nebojšom Dugalićem i Vojislavom Savićem, učestvuje u popularnom muzičko-poetskom kabareu „To su bili dani“. U poslednje vreme piše kratke priče. „Laž“ je ušla u zbirku najlepših ostvarenja sa 13. konkursa za najkraću priču, a „Zagrljaj“ u Zbornik savremenih ljubavnih priča.
Zoran Ćosić je rođen 12. maja 1967. godine u Mionici. Studije glume diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Petra Banićevića. Igrao je u predstavama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Narodnog pozorišta u Somboru, Subotici i Nišu. Godine 1994., postao je stalni član Drame Narodnog pozorišta u kom je do danas ostvario brojne uloge. Igrao je u tri igrana filma i nekoliko televizijskih serija i u predstavama „Zvezdara teatra“ i „Madlenijaniuma“. Autor je pozorišnog komada za decu „Uplakana Katarina“, koji su izvodila pozorišta iz Beograda, Valjeva, Aleksinca, Sente, Lazarevca i Sombora. Na pozorišnom festivalu za decu „Festić“ 1996. godine, ovaj tekst je žiri proglasio za najbolji. Zoran je autor i režiser monodrame „Akt“, za čije je izvođenje prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu Sonja Knežević osvojila „Zlatnu kolajnu“ na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.
Ćosići oduševili Šapčane
U okviru novog ciklusa „Čitalište“, u Kulturnom centru u Šapcu, proteklog četvrtka, Zoran i Nina Ćosić su, govorom i muzikom, predstavili „Pripovetke jednog kaplara“. Reč je o pažljivo odabranim, malo poznatim, Nušićevim pričama iz istoimene knjige o srpsko-bugarskom ratu, koje su pisane jednostavno i potresno, sa saosećanjem prema stradalima i antiratnim stavom. Poetične, duhovite i tragične situacije i likove, glumac je predstavio kao pripovedač, svesno birajući da gledaoci, kao i čitaoci, sami kreiraju svoje slike. Snažnom utisku koji je ova svedena predstava ostavila na Šapčane, Nina je doprinela izvođenjem kompozicija Stevana Mokranjca i Josifa Marinkovića. Ovo je prvi u nizu zajedničkih projekata dobitne kombinacije Ćosić.
M.Filipović
Najnoviji broj
25. april 2024.
