ORUŽJE NAŠIH POBEDA
ZAVEŠTANjE ZA BUDUĆE GENERACIJE
Knjiga je rezultat životne strasti i skoro natčovečne upornosti, kombinovanih sa beskompromisnom težnjom za perfekcionizmom
Postoje ljudi, događaji, stvari o kojima kada pišete koliko god naginjali objektivnosti preovlada lično. Mesta i priče kada, uprkos, profesionalnoj distanci izlaze samo reči koje dočaravaju vaš subjektivni doživljaj. Trenutno, za mene jedan takav izazov predstavlja zadatak da napišem objektivan članak o knjizi Branislava V. Stankovića „Srpska vojska: Oružje naših pobeda 1914-1918“.
Naime, s obzirom da autora poznajem već duži niz godina a da sam u nastajanju ove, kako je korisnici savremenih tehnologija iz „belog sveta“ nazivaju „biblije za kolekcionare“, i sama malim delom bila upletena teško je za očekivati da u priči o istoj uspem da ispoštujem neka novinarska pravila.
„Srpska vojska-Oružje naših pobeda 1914-1918“ rezultat je životne strasti i skoro natčovečne upornosti kombinovanih sa beskompromisnom težnjom za perfekcionizmom. Najjednostavnije rečeno. Kada bi tu tvrdnju redom razlagali u posebne segmente, živtna strast bi se odnosila na Branislavljevu fanatičnu ljubav ne samo prema oružju, već prema svemu moralnom i čistom otelotvorenom u liku srpskog vojnika, heroja iz Prvog svetskog rata. Gotovo nadčovečna upornost bi predstavljala Stankovićevu snagu da prevaziđe sve „iznenadne“ okolnosti prilikom realizacije jednog ovakvog kapitalnog dela, dok perfekcionizam dolazi do izražaja u činjenici da autor ni jedan deo nije prepuštao pukom slučaju već strogoj, nekad i višednevnoj kontroli, te je uprkos značajnom broju u impresumu navednih saradnika, najveći deo posla izgurao sam. Takođe u podatku, da uprkos pozitivnim kritikama, i neskrivenom oduševljenju svakog ko se susreo sa delom planira da drugo izdanje bude još „našminkanije“.
Sa druge, istraživačke strane, knjiga je kruna tri decenije dugog rada. Više od trideset godina Stanković prikuplja, istražuje i obrađuje kako predmete tako i podatke pronađene na terenu, u privatnim kolekcijama poznanika, razmenom sa svetskim kolekcionarima. Koliko je u tom poslu uspeo, govori i činjenica da je veliko interesovanje „Oružje naših pobeda“ izaizvalo u Americi, Kanadi, Rusiji. Reč je prevashodno o velikim zaljubljenicima u oružje, koji putem ove knjige, odnosno njenog drugog dela, imaju priliku da se na gotovo holivudski način upoznaju sa velikim bitkama, pobedama i žrtvama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Upotrebljavam reč „holivudski“, jer Stanković, koji nije istoričar po vokaciji, u duhu scenarija bioskopskog blokbastera uspeva da prenese događaje iz srpske istorije i time ih učini bliskim i razumljivim ne samo stručnjacima već i širim narodnim masama. U tome leži posebna veličina ove knjige. Naime, živeći tempom kojim danas živimo, izuzetno retki su pojedinci među mlađim naraštajima koji će odvojiti truda da se upoznaju sa „suvoparnim“ podacima. Načinom na koji piše o prošlosti, Branislav im se, u neku ruku, dodvorava pri tome ne zanemarujući istorijsku istinu, pa zbog svega navedenog naslov ovog teksta „Zaveštanje za buduće generacije“ dobija svoju potpunu opravdanost.
Rekli su o knjizi
-Knjiga izgleda „moćno“ na fotografijama, ali još „moćnija“ je uživo. Jako je kvalitetno obrađena: papir, kolor, ilustracije. Svetskog „kalibra“. U knjizi je sve novo, nikad objavljeno kod nas. Svaki pravi rodoljub, ljubitelj istorije, kolekcionar treba da je ima - jedan od komentara na FB stranici posvećenoj knjizi.
- Branislav Stanković se opredelio za popularni način obrade teme, tako da je knjiga pristupačna kako naučnim krugovima tako i širokoj publici... Posebnu vrednost knjige čini deo koji obrađuje pešadijsko naoružanje...Ovaj deo je utoliko značajniji jer ispravlja niz pogrešnih tumačenja i grešaka koje se javljaju u dosadašnjoj literaturi - recezent Branko Bogdanović
-Knjiga predstavlja „kariku koja nedostaje“ u proučavanju naše vojne istorije - mr Dragan Krsmanović.
Naime, s obzirom da autora poznajem već duži niz godina a da sam u nastajanju ove, kako je korisnici savremenih tehnologija iz „belog sveta“ nazivaju „biblije za kolekcionare“, i sama malim delom bila upletena teško je za očekivati da u priči o istoj uspem da ispoštujem neka novinarska pravila.
„Srpska vojska-Oružje naših pobeda 1914-1918“ rezultat je životne strasti i skoro natčovečne upornosti kombinovanih sa beskompromisnom težnjom za perfekcionizmom. Najjednostavnije rečeno. Kada bi tu tvrdnju redom razlagali u posebne segmente, živtna strast bi se odnosila na Branislavljevu fanatičnu ljubav ne samo prema oružju, već prema svemu moralnom i čistom otelotvorenom u liku srpskog vojnika, heroja iz Prvog svetskog rata. Gotovo nadčovečna upornost bi predstavljala Stankovićevu snagu da prevaziđe sve „iznenadne“ okolnosti prilikom realizacije jednog ovakvog kapitalnog dela, dok perfekcionizam dolazi do izražaja u činjenici da autor ni jedan deo nije prepuštao pukom slučaju već strogoj, nekad i višednevnoj kontroli, te je uprkos značajnom broju u impresumu navednih saradnika, najveći deo posla izgurao sam. Takođe u podatku, da uprkos pozitivnim kritikama, i neskrivenom oduševljenju svakog ko se susreo sa delom planira da drugo izdanje bude još „našminkanije“.
Sa druge, istraživačke strane, knjiga je kruna tri decenije dugog rada. Više od trideset godina Stanković prikuplja, istražuje i obrađuje kako predmete tako i podatke pronađene na terenu, u privatnim kolekcijama poznanika, razmenom sa svetskim kolekcionarima. Koliko je u tom poslu uspeo, govori i činjenica da je veliko interesovanje „Oružje naših pobeda“ izaizvalo u Americi, Kanadi, Rusiji. Reč je prevashodno o velikim zaljubljenicima u oružje, koji putem ove knjige, odnosno njenog drugog dela, imaju priliku da se na gotovo holivudski način upoznaju sa velikim bitkama, pobedama i žrtvama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Upotrebljavam reč „holivudski“, jer Stanković, koji nije istoričar po vokaciji, u duhu scenarija bioskopskog blokbastera uspeva da prenese događaje iz srpske istorije i time ih učini bliskim i razumljivim ne samo stručnjacima već i širim narodnim masama. U tome leži posebna veličina ove knjige. Naime, živeći tempom kojim danas živimo, izuzetno retki su pojedinci među mlađim naraštajima koji će odvojiti truda da se upoznaju sa „suvoparnim“ podacima. Načinom na koji piše o prošlosti, Branislav im se, u neku ruku, dodvorava pri tome ne zanemarujući istorijsku istinu, pa zbog svega navedenog naslov ovog teksta „Zaveštanje za buduće generacije“ dobija svoju potpunu opravdanost.
Rekli su o knjizi
-Knjiga izgleda „moćno“ na fotografijama, ali još „moćnija“ je uživo. Jako je kvalitetno obrađena: papir, kolor, ilustracije. Svetskog „kalibra“. U knjizi je sve novo, nikad objavljeno kod nas. Svaki pravi rodoljub, ljubitelj istorije, kolekcionar treba da je ima - jedan od komentara na FB stranici posvećenoj knjizi.
- Branislav Stanković se opredelio za popularni način obrade teme, tako da je knjiga pristupačna kako naučnim krugovima tako i širokoj publici... Posebnu vrednost knjige čini deo koji obrađuje pešadijsko naoružanje...Ovaj deo je utoliko značajniji jer ispravlja niz pogrešnih tumačenja i grešaka koje se javljaju u dosadašnjoj literaturi - recezent Branko Bogdanović
-Knjiga predstavlja „kariku koja nedostaje“ u proučavanju naše vojne istorije - mr Dragan Krsmanović.
T. Trifković
Najnoviji broj
25. april 2024.
