NAJPRVA LjUBAV

Učitelj, jednog dana, odluči da napravi novi razmeštaj u razredu, tako da sede dečaci sa devojčicama. To je bilo propraćeno žamorom i glasnim negodovanjem. U momentu sam pomislio: Ko li će sedeti sa mnom? Istovremeni osećaj nelagodnosti i prijatne jeze.
Nečujno je kliznula u klupu. Glavu nisam smeo da pomerim, a osećao sam da gorim od uzbuđenja. Sedeli smo udaljeni najviše što može. Ja sam sedeo na jednoj nozi, druga je visila niz klupu. U razredu je vladala velika tišina.
Najzad je zvonilo. Na odmoru sam se tri puta potukao, kod kuće dobio batine od majke zbog čudnog ponašanja. A onda je došla noć, jako duga, bez sna.
U školi sam je krišom gledao i verovao da ona isto to čini. Počeo sam da kvasim kosu i uredno da se češljam. Stalno sam negde žurio. Na odmoru sam čuo njen dugi radostan smeh. Gledao sam kako skakuće dok je suknjica nemirno letela oko nje. Za dva dana sam bio zaljubljen do ušiju. Na čudan način sam joj pokazivao svoju ljubav. Nisam govorio sa njom, vukao sam je za kosu bez većeg razloga i gađao je velikim grudvama natopljenim vodom. Sve je ćutke podnosila i blago se osmehivala. Prestao sam da učim, prestao sam da jedem i u svakom momentu želeo sam da pokažem svoju snagu.
Prolazili su dani, zaneseni, i sve je za mene bilo nevažno, osim nje. Došlo je proleće. Jednog dana sam joj stavio visibabu u klupu, da niko ne vidi.
Zvala se Milijana.