Berza

  • aero 845 ▲ 0,12%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fito 2.899 ⚫ 0,00%
  • glos 350 ▲ 20,27%
  • gmon 2.111 ▲ 0,24%
  • niis 685 ⚫ 0,00%
  • rso15102 123,70 ▼ -0,33%
  • rso18171 109,59 ▲ 5,99%
  • svrl 520 ▲ 0,97%
  • tgas 12.001 ▲ 0,01%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(3. decembar 2015.)
BOGDAN OBADIĆ, STUDENT MATEMATIČKOG FAKULTETA U BEOGRADU, FOTOGRAF, BARMEN

TRI U JEDNOM

Ideja je osnov svega. Da li će ona biti prikazana kroz svetlost na objektivu, kroz novi recept, ili neki formalan dokaz u matematici, manje je bitno. irolamo Kardano, italijanski matematičar iz DžVI veka, svoju knjigu iz algebre u kojoj je izveo formulu za rešenje kubne jednačine nazvao je „Velika umetnost“. Odatle je sve ovo čime se bavim samo jedan pokušaj kako izraziti celog sebe
Bilo da je u pitanju matematička formula, fotografija ili kokteli za Šapčanina Bogdana Obadića to je pravi miks „tri u jedan“ različitih interesovanja. Za prirodne nauke, matematiku i fiziku zainteresovao se još u osnovnoj školi tako da nisu izostala ni takmičenja. Tokom školovanja u Šabačkoj gimnaziji ona su se proširila i na hemiju kojom se par godina bavio i u Petnici. Na kraju se ipak odlučio za matematiku pa se tako po maturiranju upisuje na Matematički fakultet u Beogradu, smer Statistika, aktuarska i finansijska matematika. Nekako, krajem osnovnoškolskog obrazovanja, zainteresovao se i za fotografiju i to sasvim slučajno.
- eleo sam da napravim razglednice grada Šapca, pa kad sam otišao kod Vojkana da izradim fotografije, on je rekao da su odlične, što je tada na mene ostavilo veliki utisak. Koju godinu kasnije sam dobio i svoj prvi pravi fotoaparat - počinje priču Bogdan.
Klasične fotoaparate pre par godina zamenio je mobilnim telefonom koji u savremenom društvu zauzima sve veći primat među mladima.
- Na globalnom nivou kamera mobilnog telefona sve više postaje zastupljena u umetničkoj fotografiji. Održavaju se izložbe, a postoje čak i knjige fotografija napravljenih telefonom. U večitoj borbi „Kanona“ i „Nikona“ ja navijam za „Nikon“. Zbog svoje kompaktnosti dajem prednost mirroless fotoaparatima. U studijskoj fotografiji i pri slabom osvetljenju mobilni telefoni ne mogu mnogo da urade, ali u ostalim aspektima fotografije daju prilično solidne rezultate.
Cveće, insekti, čak uobičajeni kućni predmeti, ostaju zabeleženi kroz umetničku vizuru mladog Šapčanina koji voli da eksperimentiše sa perspektivama i oblicima trudeći se, kako sam kaže, da „više pažnje posveti celokupnom doživljaju, nego li samom subjektu“.
- Sve ono što ne mogu da vidim golim okom privlači moju pažnju. Na primer, to može biti neki makro kadar, neki udaljeni deo pejzaža, ili neka apstraktna senka na zidu. Dokle god je pogled na svet drugačiji od uobičajenog, on će privlačiti pažnju i buditi maštu u oku posmatrača, a tada će ga terati na razmišljanje. Prilično isti efekat koji se dobija pri prvom susretu sa nekom matematičkom teorijom.
Pažnju drugih, iz ugla posmatrača, privukla je i njegova izložba „Van fokusa“ održana u galeriji „Petak“ u Beogradu od 12. do 19. novembra.
- Cilj izložbe je bio da istraži estetiku i simbolizam kroz apstraktnu fotografiju. Promenom perspektive i fokusa se može narušiti i forma i oblik subjekta do te mere da sam subjekat prestaje da bude neophodan. Stoga je svaka interpretacija dela van mog fokusa i kao takva je ostavljena posmatraču.
Koliko podjednako voli i matematiku i fotografiju svedoči činjenica da je početkom godine celu noć pred kolokvijum sređivao fotografije za jedan međunarodni konkurs. Na kraju je ocenjen, na osnovu fotografije „Pogled u nebo s kačketom na glavi“ kao trinaesti rangirani autor apstraktne i eksperimentalne fotografije u Srbiji, pod patronatom Foto saveza Srbije, Foto saveza Amerike i FIAP (Federation Internationale de lžArt Photographiljue). Početkom naredne godine očekuje ga učešće na grupnoj izložbi u Beogradu, a u planu mu je da se posveti uličnoj i socijalnoj fotografiji. „Neka tajna veza“ između matematike i fotografije prelila se i na posao barmena u kome pronalazi zadovoljstvo iako je rad sa ljudima, pogotova sa pijanima, često veoma stresan.
- Zadovoljstvo je ugostiti i uslužiti nekoga hranom i pićem. To je jedno intimno iskustvo, koje stvara mnoga poznanstva. Posle dovoljno vremena će gost postati i redovan gost, stoga se meni i dan danas na ulici javljaju osobe koje sam služio pre pet ili šest godina.
Umešnost u spravljanju koktela pokazao je na takmičenjima, a umetnost slušanja životnih priča za barom čak i jednog hotela u Kaliforniji.
- Ljudi vole da mi priđu i pričaju priče. To je sastavni deo posla. Svako ko radi sa ljudima, ili se bavi javnim poslom, mora da bude na neki način i psiholog. Neki ljudi posećuju barove isključivo zbog pića, a neki zato što žele da popričaju. Legenda kaže da ćete najbolji razgovor u životu voditi sa strancem, a bar je odlično mesto za to. Kada sam živeo u Kaliforniji, radio sam u jednom hotelu gde je bilo zakazano venčanje, i desi se da mlada pobegne. Mladoženja nije hteo da izađe iz sobe ceo dan, ali mladoženjin otac je došao kod mene, ispričao mi celu životnu priču i upitao me šta bih ja radio na njegovom mestu. Nije znao kako da uteši sina. To mi je verovatno bio najteži dan na poslu ikada.
Učili su ga da je najbolji koktel onaj koji se tebi svidi. Ukusi su ipak različiti. Najčešće se traže već dobro poznati, klasični kokteli, kao npr., Mojito, Margarita, Long Island Ice Tea, Mai-Tai, Cuba Libre. „Tropska fuzija“ je jedan od njegovih koktela.

- Na barmenskim takmičenjima učestvuje se isključivo sa sopstvenim receptima. Takođe, gosti vole da probaju ekskluzivne recepte. Imao sam jednog gosta koji ne pije alkohol, ali mnogo voli koktele, pa je tražio da smislim nov koktel za njega, i toliko mu se svideo da je redovno dolazio i naručivao svoj koktel. Za „Tropsku fuziju“ od sastojaka je potrebno 6 cl soka od pomorandže, 6 cl soka od ananasa, 1 cl soka od brusnice, 1 cl grenadin sirupa i 2 cl soka od limuna.
Neostvarena želja mu je da ima svoj brod i bude pomorac, ali i da se oproba kao pisac. Za sada ima samo jednu napisanu kratku priču. U planu mu je da poseti Kinu jer je Daleki istok na ovim prostorima još uvek velika nepoznanica. Do tada njegov brod plovi uzburkanim studentskim vodama, novim fotografskim iskustvima i slatko-gorkim koktelskim maštarijama.
Matematika razvija slobodu mišljenja
Fotografija mi pomaže da uspostavim balans u toku dana. Za dobar koktel je najbitniji balans kiselog i slatkog, pa isto tako koliko god vremena provedem baveći se matematikom, toliko vremena se trudim da provedem baveći se fotografijom
Dobar barmen treba da zna šta gost želi da pije pre nego što gost sedne za bar
O. Gavrilović

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa