POVOLjNI VREMENSKI USLOVI POGODUJU POLjOPRIVREDNICIMA
VREME NA STRANI USEVA I VOĆA
Ako je suditi po dosadašnjem toku zime sve je u okvirima priželjkivanog. Svi se nadaju dobrom rodu.
- S obzirom da je jesen bila promenljiva setva strnih žita se produžila van optimalnog roka tako da sada imamo useve različitih faza razvoja. Usevi posejani u optimalnom roku dobrog su zdravstvenog stanja i izgleda i u fazi su bokorenja. Kasnije posejani usevi, pa čak i oni krajem novembra, nastavili su sa porastom zahvaljujući količini vlage i toplote i imaju dva do tri lista. Vlage ima dovoljno. Ukorenjavanje je bilo dobro. Nedavni snežni pokrivač dobrodošao je kao izolator u slučaju golomrazica mada do sada mrazevi nisu naneli štetu usevima. Snežne padavine dobrodošle su i u narednom periodu i kao izvor vlage za akumulaciju za setvu prolećnih useva - ističe dipl. inž. ratarstva Svetlana Zlatarić iz šabačke Poljoprivredno-savetodavne stručne službe.
Njene reči potvrđuju i sami proizvođači.
- Ova godina je idelana kada su u pitanju ozimi usevi, pogotovo u odnosu na prethodne. Nije bilo velike zime pa je pšenica dobro nikla, ima dovoljno vlage. Pšenica nije promrzla, a nisu je napali ni štetni glodari. Ako ne bude leda, prinos bi trebao da bude dobar - dodaje Milivoje Šobić iz Drenovca.
Promenljivi vremenski uslovi nisu naneli štete usevima. Zahvaljujući toplim danima i dovoljnoj količini vlage kasnije posejani usevi nastavili su sa porastom što nije uobičajeno za ovo doba godine kada trebaju da su u fazi mirovanja. Samo pojava golomrazice, naročito ako traje duže vreme sa mrazevima ispod minus petnaest stepeni može naneti ozbiljnije štete.
Niske temperature nisu negativno uticale ni na voće jer se ono nalazi u fazi biološkog i prinudnog mirovanja.
- Voće mora da provede određen broj sati na relativno niskim temperaturama da bi se odvijali biološki procesi unutar stabla kako bi moglo da donese rod, odnosno, kako bi se rodni pupoljci izdiferencirali do kraja i kako bi rod u narednoj godini bio normalan. Nisu to neke temperature koje su izuzetno niske, od pet do sedam stepeni i niže. Za određene vrste voća treba da prođe trideset, a za druge i do šezdeset dana. U našim uslovima to je negde oko četrdesetak dana tako da je to s jedne strane biološki proces, a s druge je i odbrambeni sistem voća na upravo ovo temperaturna variranja koja nastaju – kaže Milorad Jocković, dipl. inž. voćarstva iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Ovakvo stanje, po Jockoviću, pogoduje i pčelarima, odnosno pčelama koje mogu da izvrše zimsko pražnjenje.
- Kao i svaki živi organizam i pčele moraju da se isprazne. Ona to ne radi u košnici već nakuplja u sebi sve do momenta dok spoljašnje temperature ne porastu da onda može da izleti i izbaci nagomilani izmet. To je dobra, pozitivna stvar, jer su preko neophodne ne samo pčelarima nego i uopšte biljnoj proizvodnji, a naročito voćarima.
Od najavljenih minusa u narednom periodu ne preti opasnost sem od golomrazice.
- Samo u slučaju ako temperatura spadne ispod minus dvadeset stepeni i to bez prisustva snega mogu nastati delom štete na malini i kupini. Na jagodičastom voću. Ako dođe do povećanja temperature onda već može doći do kretanja sokova pa bi svako naredno duže kolebanje negativno uticalo. Kada se kaže duže misli se ne samo da je srednja dnevna temperatura iznad proseka nego da počne i proces zagrevanja zemljišta. Praktično, sve dok se ne zagreje zemljište ne kreću sokovi – ističe Jocković.
Redovno obilazite parcele
S obzirom da je bilo i toplih dana imamo sporadičnih parcela sa pojavom bolesti tako da će adekvatna i blagovremena primena i zaštita od bolesti u narednom periodu dobro doći. Predstojećem periodu prihrane pšenice, odnosno ozimih strnih žita, potrebno je posvetiti pažnju. Prihrana zavisi od više faktora tako da poljoprivrednici treba da se posavetuju sa stručnjacima. Ne prihranjuju se sve sorte na isti način ni sa istom količinom đubriva ni u isto vreme. Usevi posejani ranije prihranjuju se ranije, a oni kasniji kasnije. Količina treba da bude određena na osnovu agrohemijske analize zemljišta i vrsta đubriva. Doza, odnosno vreme prihrane bi trebalo da bude dva puta. Ukoliko vremenski uslovi dozvole to bi otprilike bilo negde u februaru mesecu a kasnije, za jedno mesec dana, bila bi korektivna prihrana sve na osnovu izgleda parcele od kondicionog stanja useva, vremena setve. To su najbitniji faktori koji određuju vreme, količinu, normu prihrane - ističu u PSSS Šabac.
- S obzirom da je jesen bila promenljiva setva strnih žita se produžila van optimalnog roka tako da sada imamo useve različitih faza razvoja. Usevi posejani u optimalnom roku dobrog su zdravstvenog stanja i izgleda i u fazi su bokorenja. Kasnije posejani usevi, pa čak i oni krajem novembra, nastavili su sa porastom zahvaljujući količini vlage i toplote i imaju dva do tri lista. Vlage ima dovoljno. Ukorenjavanje je bilo dobro. Nedavni snežni pokrivač dobrodošao je kao izolator u slučaju golomrazica mada do sada mrazevi nisu naneli štetu usevima. Snežne padavine dobrodošle su i u narednom periodu i kao izvor vlage za akumulaciju za setvu prolećnih useva - ističe dipl. inž. ratarstva Svetlana Zlatarić iz šabačke Poljoprivredno-savetodavne stručne službe.
Njene reči potvrđuju i sami proizvođači.
- Ova godina je idelana kada su u pitanju ozimi usevi, pogotovo u odnosu na prethodne. Nije bilo velike zime pa je pšenica dobro nikla, ima dovoljno vlage. Pšenica nije promrzla, a nisu je napali ni štetni glodari. Ako ne bude leda, prinos bi trebao da bude dobar - dodaje Milivoje Šobić iz Drenovca.
Promenljivi vremenski uslovi nisu naneli štete usevima. Zahvaljujući toplim danima i dovoljnoj količini vlage kasnije posejani usevi nastavili su sa porastom što nije uobičajeno za ovo doba godine kada trebaju da su u fazi mirovanja. Samo pojava golomrazice, naročito ako traje duže vreme sa mrazevima ispod minus petnaest stepeni može naneti ozbiljnije štete.
Niske temperature nisu negativno uticale ni na voće jer se ono nalazi u fazi biološkog i prinudnog mirovanja.
- Voće mora da provede određen broj sati na relativno niskim temperaturama da bi se odvijali biološki procesi unutar stabla kako bi moglo da donese rod, odnosno, kako bi se rodni pupoljci izdiferencirali do kraja i kako bi rod u narednoj godini bio normalan. Nisu to neke temperature koje su izuzetno niske, od pet do sedam stepeni i niže. Za određene vrste voća treba da prođe trideset, a za druge i do šezdeset dana. U našim uslovima to je negde oko četrdesetak dana tako da je to s jedne strane biološki proces, a s druge je i odbrambeni sistem voća na upravo ovo temperaturna variranja koja nastaju – kaže Milorad Jocković, dipl. inž. voćarstva iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Ovakvo stanje, po Jockoviću, pogoduje i pčelarima, odnosno pčelama koje mogu da izvrše zimsko pražnjenje.
- Kao i svaki živi organizam i pčele moraju da se isprazne. Ona to ne radi u košnici već nakuplja u sebi sve do momenta dok spoljašnje temperature ne porastu da onda može da izleti i izbaci nagomilani izmet. To je dobra, pozitivna stvar, jer su preko neophodne ne samo pčelarima nego i uopšte biljnoj proizvodnji, a naročito voćarima.
Od najavljenih minusa u narednom periodu ne preti opasnost sem od golomrazice.
- Samo u slučaju ako temperatura spadne ispod minus dvadeset stepeni i to bez prisustva snega mogu nastati delom štete na malini i kupini. Na jagodičastom voću. Ako dođe do povećanja temperature onda već može doći do kretanja sokova pa bi svako naredno duže kolebanje negativno uticalo. Kada se kaže duže misli se ne samo da je srednja dnevna temperatura iznad proseka nego da počne i proces zagrevanja zemljišta. Praktično, sve dok se ne zagreje zemljište ne kreću sokovi – ističe Jocković.
Redovno obilazite parcele
S obzirom da je bilo i toplih dana imamo sporadičnih parcela sa pojavom bolesti tako da će adekvatna i blagovremena primena i zaštita od bolesti u narednom periodu dobro doći. Predstojećem periodu prihrane pšenice, odnosno ozimih strnih žita, potrebno je posvetiti pažnju. Prihrana zavisi od više faktora tako da poljoprivrednici treba da se posavetuju sa stručnjacima. Ne prihranjuju se sve sorte na isti način ni sa istom količinom đubriva ni u isto vreme. Usevi posejani ranije prihranjuju se ranije, a oni kasniji kasnije. Količina treba da bude određena na osnovu agrohemijske analize zemljišta i vrsta đubriva. Doza, odnosno vreme prihrane bi trebalo da bude dva puta. Ukoliko vremenski uslovi dozvole to bi otprilike bilo negde u februaru mesecu a kasnije, za jedno mesec dana, bila bi korektivna prihrana sve na osnovu izgleda parcele od kondicionog stanja useva, vremena setve. To su najbitniji faktori koji određuju vreme, količinu, normu prihrane - ističu u PSSS Šabac.
O. G.
Najnoviji broj
25. april 2024.
