Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(28. januar 2016.)
ALEKSANDRA RAŠEVIĆ, VIŠI KUSTOS ETNOLOG O STALNOJ POSTAVCI NARODNIH NOŠNjA U ŠABAČKOM MUZEJU

JELECI IZ STARIH ŠKRINjA

U kolu uglavnom manje-više dobre kopije, a originale sve teže naći. Nekada merilo otmenosti kuće. Asocijacija na vašar, a nošene uglavnom u svečanim prilikama
Ponuda starih narodnih nošnji bila je vrlo oskudna, a čuvaju ih brižljivo u starim škrinjama ili kakvim drvenim koferima, uglavnom starija lica, kaže Aleksandra Rašević, viši kustos etnolog šabačkog muzeja, koja znatiželjnicima, najčešće učenicima šabačkih škola objašnjava sav raskoš narodnih nošnji s kraja 19. i početka 20. veka u Mačvi, Pocerini i Jadru. To je deo stalne postavke gradskog muzeja koga sve češće posećuju građani ljubitelji starina.
Cena nije bila problem
Najčešće starije žene u zabitim selima još čuvaju narodne nošnje, skoro “kao oči u glavi“ i zavetuju svoje naslednike da ih u njima sahranjuju. Tako zauvek nestaju stari jeleci kecelje ili košulje, a ono što je preostalo ozbiljnije je oštećeno.
- Novac nije bio problem. Bili smo spremni da platimo koliko traže, ali ti retki “zaostali“ primerci jeleka, skuta, pregača, rečju ženske, kao i pantalona, košulja ili čarapa, muške narodne nošnje karakteristične u našem kraju na raskršću 19. i 20. veka su u jako lošem stanju. Restauracija bi bila izuzetno skupa, ističe Aleksandra.
Bez obzira na sve uspeli su da prikupe dosta vrednih eksponata i popune sve vitrine prvo primercima ženske, a potom i muške narodne nošnje. Otuda ne čudi veliko uzbuđenje i znatiželja brojnih posetilaca muzeja koji često posebno dolaze da vide baš ovaj deo.
- Moji unuka Sofija i unuk Andrej su puni utisaka koji će verujem preneti svojim vršnjacima u Holandiji, gde su mi deca na privremenom radu, kaže penzionisana zdravstvena radnica Jelica Popović iz Šapca, koju smo zatekli u razgledanju eksponata.
Dosta kopija
- Dugo se bavimo poslom rekonstrukcije ovih starih odevnih predmeta, koji iz naše radnje izlaze skoro verni originalu. Ima nas pet-šest radnji u Srbiji. Suprug Rade je abadžija i dobro sarađuje sa jednim terzijom iz Vranja. Imamo iskusne i vredne tkalje i vezilje. I ja sam iz zanatlijske porodice i dobro poznajem posao. Naše česte mušterije su predstavnici Kulturno-umetničkih društava, a ima tu i dosta individualnih kupaca. Robu plasiramo i na raznim manifestacijama po Srbiji, gde smo osvajali i brojna priznanja, kaže Jelica Petrić iz Bogatića, koja sa mužem vodi preduzeće “Petrić“ za izradu narodnih nošnji.
Primer Petrića nije usamljen ali kopije narodnih nošnji su manje-više verne originalu.
S druge strane vrednost tih starih, retkih primeraka je izuzetna. Nekada se i bogatstvo jedne kuće merilo narodnim nošnjama koje su nošene samo u svečanim prilikama, na svadbi, vašaru... Dešavalo se da pojedini domaćini prodaju “kravu za libadu“ dodaje Aleksandrina saradnica Vesna Todorović, koja je izdala malu knjigu “Terzije zlatna žica vezilica“, istražujući ovu temu. U svakom slučaju dosta je primera koji svedoče o vrednosti ove nošnje koje više skoro i da nema, osim u muzeju, kao ova u Šapcu.
Aleksandra Rašević kaže da se i čuveni šabački vašar prepoznavao po narodnim nošnjama, mada je danas dosta toga izbledelo. U svakom slučaju lepota narodnih nošnji je ostala i mnogi dolaze u muzej da u tome uživaju i prisete se starih vremena.
Lj.Đukić

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa