Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(28. јануар 2016.)
АЛЕКСАНДРА РАШЕВИЋ, ВИШИ КУСТОС ЕТНОЛОГ О СТАЛНОЈ ПОСТАВЦИ НАРОДНИХ НОШЊА У ШАБАЧКОМ МУЗЕЈУ

ЈЕЛЕЦИ ИЗ СТАРИХ ШКРИЊА

У колу углавном мање-више добре копије, а оригинале све теже наћи. Некада мерило отмености куће. Асоцијација на вашар, а ношене углавном у свечаним приликама
Понуда старих народних ношњи била је врло оскудна, а чувају их брижљиво у старим шкрињама или каквим дрвеним коферима, углавном старија лица, каже Александра Рашевић, виши кустос етнолог шабачког музеја, која знатижељницима, најчешће ученицима шабачких школа објашњава сав раскош народних ношњи с краја 19. и почетка 20. века у Мачви, Поцерини и Јадру. То је део сталне поставке градског музеја кога све чешће посећују грађани љубитељи старина.
Цена није била проблем
Најчешће старије жене у забитим селима још чувају народне ношње, скоро “као очи у глави“ и заветују своје наследнике да их у њима сахрањују. Тако заувек нестају стари јелеци кецеље или кошуље, а оно што је преостало озбиљније је оштећено.
- Новац није био проблем. Били смо спремни да платимо колико траже, али ти ретки “заостали“ примерци јелека, скута, прегача, речју женске, као и панталона, кошуља или чарапа, мушке народне ношње карактеристичне у нашем крају на раскршћу 19. и 20. века су у јако лошем стању. Рестаурација би била изузетно скупа, истиче Александра.
Без обзира на све успели су да прикупе доста вредних експоната и попуне све витрине прво примерцима женске, а потом и мушке народне ношње. Отуда не чуди велико узбуђење и знатижеља бројних посетилаца музеја који често посебно долазе да виде баш овај део.
- Моји унука Софија и унук Андреј су пуни утисака који ће верујем пренети својим вршњацима у Холандији, где су ми деца на привременом раду, каже пензионисана здравствена радница Јелица Поповић из Шапца, коју смо затекли у разгледању експоната.
Доста копија
- Дуго се бавимо послом реконструкције ових старих одевних предмета, који из наше радње излазе скоро верни оригиналу. Има нас пет-шест радњи у Србији. Супруг Раде је абаџија и добро сарађује са једним терзијом из Врања. Имамо искусне и вредне ткаље и везиље. И ја сам из занатлијске породице и добро познајем посао. Наше честе муштерије су представници Културно-уметничких друштава, а има ту и доста индивидуалних купаца. Робу пласирамо и на разним манифестацијама по Србији, где смо освајали и бројна признања, каже Јелица Петрић из Богатића, која са мужем води предузеће “Петрић“ за израду народних ношњи.
Пример Петрића није усамљен али копије народних ношњи су мање-више верне оригиналу.
С друге стране вредност тих старих, ретких примерака је изузетна. Некада се и богатство једне куће мерило народним ношњама које су ношене само у свечаним приликама, на свадби, вашару... Дешавало се да поједини домаћини продају “краву за либаду“ додаје Александрина сарадница Весна Тодоровић, која је издала малу књигу “Терзије златна жица везилица“, истражујући ову тему. У сваком случају доста је примера који сведоче о вредности ове ношње које више скоро и да нема, осим у музеју, као ова у Шапцу.
Александра Рашевић каже да се и чувени шабачки вашар препознавао по народним ношњама, мада је данас доста тога избледело. У сваком случају лепота народних ношњи је остала и многи долазе у музеј да у томе уживају и присете се старих времена.
Љ.Ђукић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa