Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 679 ▼ -1,31%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • rso18175 100,94 ▲ 0,86%
  • sjpt 140 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(4. фебруар 2016.)
Несвакидашњи музички догађај СОЛАРТ из Крупња

МУЗИЧКИ КРУГ

Успех вечери је: пријатељски однос свих и љубав према музици. Све остало је, тренутно, мање важно
Крупањ је у суботу затресао музички земљотрес. Водећи људи у Удружењу грађана „СОЛАРТ“ из Крупња Звонко Пешић, Миољуб Лукић, Никола Стакић и Слободан Симовић су у складу са својим интересовањима и активностима друштва, у суботу 6. фебруара 2016. године са почетком у 17.30 часова организовали годишњи скуп под називом „Музички круг 2016“ са циљем да представе резултате рада удружења у протеклој години. Разноврстан програм, учешће извођача са разних страна и различитих узраста.
Десетогодишњи Василије Стакић је свирајући трубу и композицију „Гуска“ отворио манифестацију. На одушевљење и овације публике наступила је и његова седмогодишња сестра Ђурђија и отпевала песму „Седела сам за машином, шила сам“.
-Уопштено, свака манифестација овог типа ми се изузетно допада, јер већина уметника је одавде и онда се цео град организује да би се остварила. Ако брат Василије има неку композицију ја сам ту да га подржим свирајући ритмове на добошу. Волим музику, слушам је кад год могу. Као мали сам баш волео да певам, слушајући тату, то ме усмерило ка музици, он свира и ја сам хтео да будем део тога, у његовој свирци. Вечерас је Ђурђа све лепо отпевала, приметио сам да има трему, али одлично је било- изјавио је о њиховом наступу и самом догађају најстарији брат, дванаесетогодишњи Матија Стакић.
Њих троје су ученици музичке школе „Петар Коњовић“ у Београду, Матија на одсеку удараљке, Василије - труба и Ђурђија - виолина. Свака част! А тата к“™о тата. Никола Стакић, као и увек, причљив, добронамеран и срдачан. Њему је указана част и прилика да у име организатора отвори музичко вече, друго по реду, замишљено тако да се, поред свега, укаже прилика и најмлађима да се појаве на сцени. Према његовим речима успех вечери је пре свега пријатељски однос свих и љубав према музици. Све остало је, тренутно, мање важно...
У том светлу је наступио и тринаестогодишњи Александар Гајић који је отпевао и на гитари одсвирао три поп композиције од Тошета Проеског. Затим, нешто старији, сада већ ученици средње школе Трифун-Тине Јовановић и Младен Милутиновић су на гитарама одсвирали две композиције. Прва говори о неоствареној љубави између двоје младих људи и туге мушког дела љубавног пара, а друга о епској драми, ратничком спеву и достојанству српског народа у средњем веку кроз рокенрол, односно метал у овом случају.
Ево шта о тренутној ситуацији када су млади и музика коју слушају у питању мисли Јовановић: „Већина младих у Крупњу се проводи у угоститељским објектима са неквалитетном музиком, треба доста радити на промени свести, управо на оваквим дешавањима. Људи више не знају шта је квалитет! Задовољство налазимо у ситним и нематеријалним стварима, скромна смо деца са обузданим циљевима. Мислимо да је цео свет једна сурова бајка са срећним крајем“.
На сцени се појавио и Раде Луковић флаутиста и клавијатуриста из Крагујевца, он је на флаути свирао инструменталну изведбу једна традиционалне и једне модерне композиције. Затим је уследио мини концерт звезде вечери. Наступио је Бојан Микулић Микула, који само са песмом „Технолошки хендикепиран“ на YоуТубе-у има више од милион прегледа. Наравно ређали су се хитови попут „Ка“™ш се жен“™т“, „Да ја теб“™ кажем“, „Да је чега није“, итд. Ево шта о себи каже Микула: „Мој вечерашњи наступ је духовит са одређеном поуком уз жељу да ме посетиоци по позитивном запамте. Ја сам народни трибун из Посавине. Експериментишем са разним жанровима, што се текста тиче углавном је заступљена сатира, понекад радим и нешто љубавно, трудим се да филозофирам, да не копирам, да радим оно што ми срце жели. Инспирација долази и споља и изнутра, зависи... Будите весели, волите се, уживајте ма колико то било тешко, трудите се да то уживање не буде на рачун уништавања здравља, будите позитивни јер све се може.
Један од оснивача удружења „СОЛАРТ“ из Крупња Звонка Пешића нам објашњава да је реч о традиционалном дешавању у периоду зимског распуста. У складу са могућностима удружење успева да одржи пар оваквих догађаја, као што је манифестација „Стазе“ у манастиру у Богоштици код Крупња. Реч је о поетско-музичкој вечери у песничком дому Десанке Максимовић која се одржава крајем јуна, као и Летњем фестивалу гитаре који се одржава на простору градског базена у Крупњу. Тренутно су сконцентрисани на музички рад и ове године планирају да одрже и неколико семинара. Све се врти око музике.
У слободном делу програма, свирајући акустичне гитаре, наступили су Владимир Војиновић и Игор Петровић из Крупња са две ауторске нумере „Два срца око врата“ и „Нисам са њом“, а затим Тања Кнежевић и Филиман Мандић из Београда који су свој програм донекле намерно импровизовали у смислу изведеног репертоара. Било је ту доста рокенрола, али и етно композиција, јер, према њиховим речима, највећи рокенрол је бити оно што заиста јеси. Програм су затворили чланови удружења из Крупња који су овог пута наступили под радним називом „СОЛАРТ Акустик Бенд“ и извели неколико домаћих и страних композиција, као и две ауторске нумере: „Само прича“ и „Ми још увек гледамо горе“.
На интересовање најмлађих који су изразили жељу да наступе, што је био и циљ и суштина другог дела вечери, свој наступ су пријавили и без великих припрема у њему се добро показали деветогодишња Јана и петогодишњи Павле Јокановић, иначе најмлађи учесник овогодишњег „Музичког круга“. Јана је извела композицију на клавиру Франца Бургмулера „Арабеска и Невиност“, а Павле народну песму „Лази, Лазо, Лазаре“. Утисци родитеља су феноменални, деца су презадовољна и драго им је што је са таквим одушевљењем прихваћен њихов наступ.
Једном речју, све је протекло у најбољем реду, дружење је настављено и по завршетку званичног дела, а ево шта о свему мисли и докторка Соња Милинковић: „Феноменално, слушам углавном забавну музику али овако нешто никад нисам чула и доживела. Пријатно сам изненађена и много ми је било угодно. Чињеница је да Крупњу недостаје разоноде и више оваквих садржаја“.
Д.Жугић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa