UROŠ DAVIDOVIĆ: ZAŠTO SRPSKI SELjAK TREBA DA IZAĐE NA IZBORE
SVAKO PO SVOJOJ PAMETI, ALI OBAVEZNO IZLAZAK
Mora se priznati da je uobičajeni predizborni „lov“ na domaće životinje izostao ove godine. Nije bilo maženja teladi, vožnje kombajnima, nabrajanja starih zanata i slično. Političari nisu obilazili domaćine, slikali se, obećavali im kule i gradova. Doduše, jednu kulu , na vodi, ćemo nadamo se i dobiti jednog dana.
I, što je isto tako zanimljivo, čak ni vlast ni opozicija se nisu mnogo prepirali oko poljoprivrede. Valjda su shvatili da koliko god da bi jedni druge pljuvali, i jedni i drugi bi bili u pravu.
U čemu je problem ? Zašto su seljaci u ovogodišnjim kampanjama nekako „gurnuti u stranu“ ? Možda zato što i nije ostalo puno toga što još političari mogu da obećaju. Nema puno stvari koje su ostale ne-neispunjene. I zato, šta reći ljudima ? Valjda je to problem svih koji su do sada učestvovali u vladama Srbije, bilo sadašnjoj bilo prošlim. Ne može niko da kaže nećemo potpisivati štetne ugovore po poljoprivredu, već su to ne-uradili. Ne mogu da kažu nećemo smanjivati subvencije i to je ne-urađeno. Ne mogu da kažu, raspodelićemo državnu zemlju po fer principima i nećemo je dati tajkunima, i to se već dogodilo. Cele prethodne deceniju-dve sve vlade su se „kunule“ u poljoprivredu, srpskog seljaka, domaćina, a danas možemo samo da razmatramo koja je manje slagala, i koja je manje ne-ispunjavala ono što je obećala. Tužna statistika, ali ... šta sada ?
Pred izbore je popularno naravno, da se hvali jedna ili druga partija ili da se dele nekakvi saveti. Nema tu mnogo razloga za hvaljenje nikoga , međutim, nema ni mesta razočarenju ili nekoj učmalosti.
Ova zemlja nikada neće biti Švajcarska.
Na pitanje kada će nam biti bolje jedini korektan odgovor je ““ nikad. I tek kada to shvatimo, možda nešto i promenimo.
Ali, to apsolutno ne znači da seljaci treba da sebe isključe iz političkog procesa. To što su seljaci razočarani, to što im je loše, to je njihova stvar ““ a život, politika i sve ostalo će ići sa njima ili bez njih.
Ako ste poljoprivrednik i kažete „neću da glasam ni za koga jer su svi lažovi i svi su me prevarili“ vi ste verovatno u pravu. Ali, samo razmislite malo, da li vi STVARNO MISLITE DA ONI TO NE ZNAJU ? Da li vi stvarno mislite da ćete im „povrediti osećanja“ time što kao srpski poljoprivrednik nećete da glasati ? Sve crkoše ! Suze rone !
Da li mislite da će neko da se mnogo „štrecne“ jer baš seljaci nisu izašli na glasanje ? Nema šanse. Ako ne izađu seljaci, izaći će sasvim dovoljan broj zaposlenih u državnoj upravi, penzionera, onih koji su lepili plakate, onih koji su podobijali kilo brašna, litar ulja i vrećicu deterdženta, ove ili neke prethodne godine, i oni će izabrati koga oni žele. I to je demokratija. Oni koji izlaze i koji postaju deo izbornog procesa i treba da odlučuju o budućnosti. Oni koje sede kod kuće i ljute se jer su „svi loši“ , oni su sebe „izdvojili“ iz ove države, iz demokratije i prepustili su drugima da odlučuju umesto njih.
Ja kao čovek koji je stalno sa poljoprivrednicima smatram da smo mi seljaci, ti koji moraju da odlučuju ! Glasovi srpskih domaćina treba da formiraju buduću Vladu i parlament a ne glasovi onih što su prodali svoje pravo koje su nam preci krvlju platili za 20 evra! Mnogo je ljudi izginulo da bi vi imali pravo da glasate. Da li njihovi životi vrede 20 evra ? Ili pet kila deterdženta ?
Postoji tu i još jedna praktična komponenta. Recimo da ste političar i gledate neko selo, i vidite da u tom selu od recimo 200 kuća ima svega 50 birača. A, u nekom drugom selu od 100 kuća ima 100 birača. Kome selu ćete izgraditi kanalizaciju ili vodovod ? Da li ovome koje se „ogradilo“, jer smatraju da su „mnogo pametni“ ili ovima što su glasali ? Čak i ako su glasali protiv vas, ili još bolje podeljeno, recimo pola sela glasa za vlast, pola za opoziciju, to je nejlepši scenario , njima ćete dati novac. Političari će se makar truditi da nešto urade, pa da dobiju više na sledećim izborima, ili da oni drugi dobiju manje. Ako vide da u tom selu niko ne glasa to znači da to mesto ne učestvuje u njihovom životu , a ako je tako ma neće ni oni u vašem. Gradiće infrastrukturu na nekom drugom mestu. Davaće pare za subvencije nekom drugom.
I na kraju, znam, ovi izbori su teški, da se vratimo na početak. Teško je odlučiti ko je manje zaslužio glas poštenog građanina Srbije. Kad bi samo nekako moglo da se glasa „protiv“ nekog a ne „za“ !? To bi u našim uslovima bilo najrealnije, međutim to ne postoji. Mora se glasati ZA nekog.
Za koga , to prepuštam vama.
Svaki čovek ima svoju pamet, svoju volju i svoje motive. Odmah da vam kažem, idealnog naći nećete. Nema tu ni previše poštenih, ni previše , pametnih, ni previše moralnih na tim listama ““ međutim , sedite dakle, razmislite sa kim imate najveći stepen slaganja, ko vam je najmanje odbojan, i nažalost što moram to da kažem, ko je manje zlo za Srbiju ““ i glasajte za njega.
To je jedino pošteno. Ako izađete na izbore i uzmete stvar u svoje ruke, onda sutra imate prava da se bunite, i žalite. Ali ako ne izađete , ako ste dopustili nekome da umesto vas odlučuje, onda nemate prava. Onda ćutite jer više niste deo ove države.
I, što je isto tako zanimljivo, čak ni vlast ni opozicija se nisu mnogo prepirali oko poljoprivrede. Valjda su shvatili da koliko god da bi jedni druge pljuvali, i jedni i drugi bi bili u pravu.
U čemu je problem ? Zašto su seljaci u ovogodišnjim kampanjama nekako „gurnuti u stranu“ ? Možda zato što i nije ostalo puno toga što još političari mogu da obećaju. Nema puno stvari koje su ostale ne-neispunjene. I zato, šta reći ljudima ? Valjda je to problem svih koji su do sada učestvovali u vladama Srbije, bilo sadašnjoj bilo prošlim. Ne može niko da kaže nećemo potpisivati štetne ugovore po poljoprivredu, već su to ne-uradili. Ne mogu da kažu nećemo smanjivati subvencije i to je ne-urađeno. Ne mogu da kažu, raspodelićemo državnu zemlju po fer principima i nećemo je dati tajkunima, i to se već dogodilo. Cele prethodne deceniju-dve sve vlade su se „kunule“ u poljoprivredu, srpskog seljaka, domaćina, a danas možemo samo da razmatramo koja je manje slagala, i koja je manje ne-ispunjavala ono što je obećala. Tužna statistika, ali ... šta sada ?
Pred izbore je popularno naravno, da se hvali jedna ili druga partija ili da se dele nekakvi saveti. Nema tu mnogo razloga za hvaljenje nikoga , međutim, nema ni mesta razočarenju ili nekoj učmalosti.
Ova zemlja nikada neće biti Švajcarska.
Na pitanje kada će nam biti bolje jedini korektan odgovor je ““ nikad. I tek kada to shvatimo, možda nešto i promenimo.
Ali, to apsolutno ne znači da seljaci treba da sebe isključe iz političkog procesa. To što su seljaci razočarani, to što im je loše, to je njihova stvar ““ a život, politika i sve ostalo će ići sa njima ili bez njih.
Ako ste poljoprivrednik i kažete „neću da glasam ni za koga jer su svi lažovi i svi su me prevarili“ vi ste verovatno u pravu. Ali, samo razmislite malo, da li vi STVARNO MISLITE DA ONI TO NE ZNAJU ? Da li vi stvarno mislite da ćete im „povrediti osećanja“ time što kao srpski poljoprivrednik nećete da glasati ? Sve crkoše ! Suze rone !
Da li mislite da će neko da se mnogo „štrecne“ jer baš seljaci nisu izašli na glasanje ? Nema šanse. Ako ne izađu seljaci, izaći će sasvim dovoljan broj zaposlenih u državnoj upravi, penzionera, onih koji su lepili plakate, onih koji su podobijali kilo brašna, litar ulja i vrećicu deterdženta, ove ili neke prethodne godine, i oni će izabrati koga oni žele. I to je demokratija. Oni koji izlaze i koji postaju deo izbornog procesa i treba da odlučuju o budućnosti. Oni koje sede kod kuće i ljute se jer su „svi loši“ , oni su sebe „izdvojili“ iz ove države, iz demokratije i prepustili su drugima da odlučuju umesto njih.
Ja kao čovek koji je stalno sa poljoprivrednicima smatram da smo mi seljaci, ti koji moraju da odlučuju ! Glasovi srpskih domaćina treba da formiraju buduću Vladu i parlament a ne glasovi onih što su prodali svoje pravo koje su nam preci krvlju platili za 20 evra! Mnogo je ljudi izginulo da bi vi imali pravo da glasate. Da li njihovi životi vrede 20 evra ? Ili pet kila deterdženta ?
Postoji tu i još jedna praktična komponenta. Recimo da ste političar i gledate neko selo, i vidite da u tom selu od recimo 200 kuća ima svega 50 birača. A, u nekom drugom selu od 100 kuća ima 100 birača. Kome selu ćete izgraditi kanalizaciju ili vodovod ? Da li ovome koje se „ogradilo“, jer smatraju da su „mnogo pametni“ ili ovima što su glasali ? Čak i ako su glasali protiv vas, ili još bolje podeljeno, recimo pola sela glasa za vlast, pola za opoziciju, to je nejlepši scenario , njima ćete dati novac. Političari će se makar truditi da nešto urade, pa da dobiju više na sledećim izborima, ili da oni drugi dobiju manje. Ako vide da u tom selu niko ne glasa to znači da to mesto ne učestvuje u njihovom životu , a ako je tako ma neće ni oni u vašem. Gradiće infrastrukturu na nekom drugom mestu. Davaće pare za subvencije nekom drugom.
I na kraju, znam, ovi izbori su teški, da se vratimo na početak. Teško je odlučiti ko je manje zaslužio glas poštenog građanina Srbije. Kad bi samo nekako moglo da se glasa „protiv“ nekog a ne „za“ !? To bi u našim uslovima bilo najrealnije, međutim to ne postoji. Mora se glasati ZA nekog.
Za koga , to prepuštam vama.
Svaki čovek ima svoju pamet, svoju volju i svoje motive. Odmah da vam kažem, idealnog naći nećete. Nema tu ni previše poštenih, ni previše , pametnih, ni previše moralnih na tim listama ““ međutim , sedite dakle, razmislite sa kim imate najveći stepen slaganja, ko vam je najmanje odbojan, i nažalost što moram to da kažem, ko je manje zlo za Srbiju ““ i glasajte za njega.
To je jedino pošteno. Ako izađete na izbore i uzmete stvar u svoje ruke, onda sutra imate prava da se bunite, i žalite. Ali ako ne izađete , ako ste dopustili nekome da umesto vas odlučuje, onda nemate prava. Onda ćutite jer više niste deo ove države.
Najnoviji broj
25. april 2024.
