Berza

  • aero 896 ▲ 3,11%
  • dinnpb 3.606 ▼ -1,21%
  • enhl 645 ⚫ 0,00%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • utsi 1.300 ▼ -13,33%
(21. april 2016.)
UskrŠnji obiČaji

Hristos Vaskrse

Nije neophodno da se pridržavate baš svih običaja, ali ćete makar farbanim jajima obeležiti praznik. Možda ćete za neke običaje prvi put čuti, a možda vam je sve već dobro poznato
U hrišćanskom svetu Vaskrs je najveći praznik. Toliko je veliko poštovanje da svaku nedelju zovu Mali Vaskrs. To je pokretan praznik, praznuje se u prvu nedelju posle punog meseca koja je sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Bojenje jaja, pozdrav i otpozdrav
U staro vreme, domaćica je u sud sa vodom u kojoj će kuvati i bojiti jaja, dodavala malo osvećene vodice iz vaskršnjeg posta. Na vatri vri voda s bojom (varzilom), u nju se spuštaju jaja koja bi trebalo ravnomerno da se oboje. Prvo obojeno jaje i danas se ostavlja na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća“.
Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravljao: “Hristos vaskrse!“ i “Vaistinu vaskrse!“
Pozdrav je bio uobičajen sve do Spasovdana. Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane na molitvi, predaje mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita “Oče naš“. Posle zajedničke molitve ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: “Hristos vaskrse!“, a ostali mu odgovaraju: “Vaistinu vaskrse!“
Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice.
Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi... Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob i potom se dele sirotinji. U tom smislu, Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima.
Uskršnji zec
Uskršnji zec, koji se najčešće prikazuje kako nosi šarena jaja, takođe je simbol plodnosti a, iako se ne spominje u Bibliji, vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa.
A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži u antici gde je zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja. Takođe, anglosaksonskim narodima je zec predstavljao zemaljsko utelotvorenje boginje plodnosti Eastre.
Iako nije imao veze sa crkvom, zec je bio toliko utkan u narodne običaje da ga je vremenom i ona prigrlila pa se od 1960. godine spominje i u hrišćanskim spisima, dok su Nemci počeli da ga prvi povezuju sa Uskrsom pre sto godina.
Od zemlje do zemlje
Međutim, običaji i način proslave Uskrsa razlikuju se od zemlje do zemlje.
U Severnoj Americi najpoznatiji je običaj lova na šarena jaja, roditelji ih sakriju a potom ih deca, koja veruju da ih je zec preko noći ostavio zajedno sa poklonima, traže.
Belgijanci deci govore da uskršnja jaja donose zvona iz Rima. Naime, ona na Veliku subotu ne zvone jer su „otišla u Rim“.
U istočnom delu Holandije pale se uskršnje vatre u sumrak. U okolini nemačkog grada Magdeburga dečaci su dobijali po zadnjici kako bi se iz njih isteralo loše ponašanje. Taj običaj postojao je i u Škotskoj, gde postoji izreka „istučen kao na Uskrs“ ““ što znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna.
U Norveškoj se na Uskrs rešavaju ubistva ““ na televizijskim programima su detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak se i na kartonima mleka utiskuju priče o nerešenim ubistvima.
Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotane u belu tkaninu kako bi ih pojeli u ponoć. Taj je običaj preuzet od Vikinga koji su sa sobom nosili zimzelene bobice koje su simbolizovale život.
Na Lampedusi, malom italijanskom ostrvu, na Uskrs se zaboravljaju sve svađe i nesporazumi.

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa